Slučaj “Holmec” samo je jedan od mnogobrojih događaja koji su se tokom tragične 1991. godine odigravali na prostorima Slovenije. Da su pripadnici JNA, pa i mnogi civili, stalno bili na meti naoružanih slovenačkih separatista, najbolje može da se vidi u brošuri “Istina o oružanom sukobu u Sloveniji”, koju je krajem te godine izdala “Narodna armija”. U njoj su navedeni mnogobrojni primeri podmuklih zločina članova Teritorijane odbrane i MUP Slovenije. U delu gde se opisuju stradanja vojnika, tvrdi se da su Slovenci pod oružjem "povredili pravila međunarodnog humanitarnog prava, nepoštovanjem dogovorenih prekida vatre i bele zastave, a upotrebljavali su zabranjene municije podobne da nanese suvišna i nepotrebna patnja.

U “Istini o oružanom sukobu u Sloveniji” navode se sledeći primeri.

* TENKOVSKA jedinica majora Danila Radovanovića došla je po zadatku, 27. juna, na aerodrom "Brnik". Tri čete teritorijalaca i specijalne snage milicije Slovenije neprekidno su atakovali na ovu formaciju JNA, tako što su ispred sebe puštali civile, koji su vojnike vređali, gađali kamenjem i drugim predmetima.
Iza civila su se nalazili teritorijalci sa raketnim bacačima, iz kojih su pucali na tenkove. Shvativši da vojnici neće da potežu oružje na civile, teritorijalci su to zloupotrebili i uništili jedan tenk. U napadima na jedinicu JNA ranjen je jedan vojnik, kome je bila neophodna medicinska pomoć. Smešten je u transporter sa kojeg je bilo skinuto naoružanje, a postavljena bela zastava. Međutim, na transporter je otvorena vatra i ranjena su još dva vojnika i oficir.

* PRILIKOM napada na vojnu jedinicu na "Brniku", slovenački teritorijalci su kao zaklon koristili i novinare. Tako su krajem juna i nastradala dva austrijska poslenika javne reči koje su pustili na pistu aerodroma, ali nakon prekida vatre. Dok su novinari postavljali kamere, iza njih su se teritorijalci pripre¬mali za napad. Jedinica JNA je bila prinuđena da otvori vatru, pri čemu su novinari poginuli.

* CARINIK Miki Bogdanović, koji je bio prebačen sa bugarske granice na granični prelaz Rožna dolina, bio je zarobljen ali je sa još jednim kolegom uspeo da se oslobodi. Sklonili su se u kasarnu u blizini Nove Gorice, gde su bili svedoci podmuklog napada teritorijalaca. Bio je na snazi prekid vatre, a u kasarnu je stigao hleb, pa su trojica starešina i dva vojnika pošli da ga donesu. Kad su vojnici podigli gajbe, teritorijalci su, s leđa, otvorili vatru na njih. Dva oficira su teže povređena, a jedan lakše. Niko nije imao oružje kod sebe.

* KRAJEM juna, na jednom putu, kolona vozila koju je vodio kapetan prve klase Dragan Blagojević naišla je na barikade i zaustavila se. Nakon kraće borbe došlo je do prekida dejstava, a kapetan je izašao iz oklopnog vozila radi pregovora. Neko od teritorijalaca pucao mu je u leđa i teško ga ranio.

* SLIČAN zločin odigrao se i 29. juna, dvanaest sati nakon uspostavljanja primirja, u blizini graničnog prelaza Škofije. Napadnuto je vozilo JNA koje je prevozilo hranu za vojnike. Bilo je propušteno iz blokade, a u povratku je zapucano iz zasede. Kapetan Slobodan Pantelić, građansko lice na službi u JNA Branko Sedlar i vojnik Osmani Nedžmedin ubijeni su hicima u potiljak.

* PRIPADNICI TO Slovenije su 2. jula, kršeći dogovor o prekidu oružanog sukoba, iz svih raspoloživih sredstava napali jedno vojno skladište. Kada je vodnik Afrim Misimi zatražio kontakt sa napadačima, kako bi ih upozorio na postignuti dogovor, lišen je slobode i oko šest sati držan sa lisicama na rukama. Vodnik Misimi i jedan od vojnika koji je ranjen prilikom napada, kome inače nije pružena nikakva medicinska pomoć, zadržani su kao taoci.

* SLUČAJ stradanja vojnika Milana Tanaskovića, koji je bio je na straži u jednom skladištu JNA, pokazao je najprizmeniju bestijalnost naoružanih slovenačkih policajaca. Ovo skladište su krajem juna 1991. godine opkolili i blokirali, ali nisu otvarali vatru. Vojnici i pripadnici policije čak su međusobno redovno komunicirali i raz¬govarali o besmislenosti sukoba. Posle dva dana, jedan pripadnik MUP-a prišao je žičanoj ogradi i zamolio Milana Tanaskovića da mu pripali cigaretu. Kada je vojnik pokušao da to učini, policajac je ispalio više rafala iz automatskog oružja i usmrtio ga.
U toku prekida vatre, koje je JNA dosledno poštovala, pripadnici tzv. Oružanih snaga Slovenije izvršili su preko 50 napada na jedinice JNA.

Poginuli:

Stariji vodnik Miroslav Šandor (1956), VP 7660 Pleso, stariji vodnik Mirko Brndušanović (1959), VP 7464 Varaždin, poručnik Dragan Bubalo (1964), VP 7464 Varaždin, zastavnik Mustafa Hadžiselimović (1949), VP 7464 Varaždin, poručnik Eldin Hrapović (1965), VP 7660 Pleso, kapetan Milenko Jorgić (1956), 7660 Pleso, potporučnik Aleksandar Milošević (1970), VP 2465 Jastrebarsko, kapetan Anton Mrlak (1950), VP 3880 Pleso, kapetan Slobodan Pantelić (1946), VP 7640 I. Bistrica, vodnik Rama Salihi (1969), VP 2950 Sežana, stariji vodnik Bojanče Sibinovski (1959), VP 3880 Pleso, kapetan Zoran Stojanović (1955), VP 4142 Murska Sobota, građansko lice Branko Sedlar (1954), VP 9481 Rijeka.

Poginuli su i vojnici Stipo Đati (1968), VP 3672 Postojna, Ljubo Babić, VP 8164 Maribor, Dejan Bjelogrlić (1971), VP 7464 Varaždin, Branko Bojanić (1971), VP 3293 Karlovac, Halil Cucak (1972), VP 8866/9 Zagreb, Dušan Dejanović, VP 2465 Jastrebarsko, Popaj Halimi, VP 3672 Postojna, Fahir Imamović (1972), VP 3293 Karlovac, Antonije Šimunović (1972), VP 7646 Dravograd, razvodnik Zoran Ješić (1972), VP 7646 Dravograd, Ivan Jeličić (1972), VP 5312 Vrhnika, Ratko Jovanović (1972), VP 5312 Vrhnika, Florim Kasumi (1971), VP 3293 Karlovac, Mirko Lučić (1970), VP 1298 Ribnica, Goran Maletić, VP 7646 Dravograd, Zoran Mirković (1972), VP 8866 Zagreb, Stojan Miletić, Vojko Obradinov (1970), VP 4848 Koprivnica, Dragan Đokić, VP 2465 Jastrebarsko, Nedžmedin Osmani (1970), VP 7640/11 I. Bistrica, Muhamed Palić (1971), VP 2146 N. Gorica, Franc Špelko (1971), VP 8164 Maribor, Borislav Pivač (1972), VP 8164 Maribor, Špiro Ponjavić (1972), VP 5312 Vrhnika, Dragan Rodić (1969), 6919 Niš, Domagaj Sotinac (1968), 5312 Vrhnika, Goran Stanković (1972), VP 2146 N. Gorica, Obrad Stevanović (1971), VP 2146 N. Gorica, Slobodan Stojković (1972), VP 5312 Vrhnika, Milan Tanasković (1972), VP 1098 Kranj, i jedan neidentifukivan pripadnik JNA.

Tekst pruzet iz serije “Istina o oružanom sukobu u Sloveniji”:
http://www.crnahronika.rs/magazin/ubijali-mucki-s-leda.html

hteo bih samo da ispravim koliko me secanje sluzi da je posta 7646 celje (a ne dravograd) ,jer sam i ja bio njen pripadnik od 17.  06 1991 a secam se oldlaska dva kamiona sa vojnicima iz kasarne u celju 22-23 juna na holmec nazalost neki su zauvek tamo i ostali  .  .  .  .  .  .  .  

Најглупљи сукоб.

Увек сам се питао, зашто нам је то требало?

zbog cega?zato sto se radilo o Slovencima? 

JNA je mogla da se povuče iz Slovenije mirno i po sporazumu, kao što su se povukli iz Makedonije.

Глуп из разлога што смо слали непрепремљене младиће у сукоб, без икаквог плана и стратегије. Дошли испали кретени, вратили се.

Глуп из разлога што ЈНА, тада већ са углавном српским кадром, није имала кога да штити тамо. Срба је било веома мало тамо и нису имали веће проблеме.

Глуп и из разлога што смо прекршили вољу већина грађана Словеније, за самосталношћу. Ако је неко гласао за независност и ако наши интереси нису притом угрожени, треба им пружити руку и поздравити се, а не слати војску на њега.

Е сад осим ако херцеговачки Хрват, који се овде представља као српски националиста, а на привременом је боравку у Хагу, није "апдејтовао" своју идеју о Великој Србији, ја сам прилично сигуран да Словенија никад није била део те идеје (није древна српска земља).

Разумеш ли сад, зашто је тај рат био глуп и беспотребан, без обзира што се ради о Словенцима, који су Католици и издајници свесловенског рода и вечити контраши, који не воле Русе?

dobro,pitao sam te samo... 
zabole me uvo za Slovence koliko i za Seselja... 

"Pa dokle da se JNA povlači?
Oćemo na kraju otići na Krf?"
rječi Borislava Jovića 1991. 

Без увреде, али то је само да бих избегао могућност даљег ширења расправе.

Не знам баш, колико су ти Јанези другачији од Пољака.

ne smaraj.