Pa onda bi govorili i fisika umesto fizika 

Грешиш, овај силно грешиш синак ! 

Физика се каже зато што с између 2 самогласника прелази у з (мада и овде има изузетака, рецимо Месопотамија) ; али у случају речи које су сложенице, као рецимо асиметрија или философија, ту ово правило не важи.

 

Ergo, цењени сабеседниче, признајте грешку и исправите се и помозите нам да даље просвећујемо људе.   

Ne bih ulazio u raspravu oko srpskog jezika, ali čini mi se da "asimetrija" ima "s" umjesto očekivanog "z" baš zbog toga što je "a" prefiks (grčki se koristi za negaciju), pa se onda ovdje i ne radi o položaju između dva vokala nego između suglasnika i samoglasnika. Naime grčki prefiks je,(ako se ne varam, mislim da vi grčki bolje znate, pa me ispravite) zapravo "an-" ( npr. an-organska kemija) pa zapravo imamo iduću situaciju "an-simetrija" gdje se onda "n" gubi pred "s" (usp. npr. "atipičan" od "antipičan") no to ne utječe na izgovor koji ostaje "s".

Trebalo bi sad provjeriti na svim posuđenicama, ali mislim da je to zbog toga.   

Брате Ласло, како је ово одељак за философију, религију и социологију, употребићу 1 пример из философије, може?

Ћутање, прихватам као одобравање! 

У Старој Грчкој је живео је философ по имену Анаксимандар који је тврдио да све потиче из апеирона - ἄπειρον - безграничног ( где је ἄ негација, не; а περας је граница).

Или други примери:

τακτος = одређен, одмерен
ατακτος = неуредан

συμφωνος = складно, у реду
αυμφωνος = нескладан, у нескладу

To sve stoji...ali niste stavili etimologiju. Dakle je li negacija "an" ili samo "a". Jer moguće je da se "n" ponegdje gubi.

Uzet ću primjer iz latinskog (nevezan uz "n").

Dakle glagol je npr. sisto - stajati, adsisto-> assisto - stajatu uz ->pomagati. U hrvatskom imamo riječ asistent (a ne azistent).

Čini mi se da "s" između prefiska i vokala ne podliježe pravilu da se prenosi kao "z". U engleskom ili njemačkom to se naglašava pisanjem dvostrukog "s", ali kod nas nije potrebno.

Није моје знање старогрчког тако добро (а како време одмиче, све је слабије; када се са нечим не користите, тоне све дубље у подсвест...), али мало сам прелистао и дошао до одговора (а ако неко боље зна, нека ме исправи  ):

α = негација, али испред самогласника је αν

Тако да јесте асиметрија и није била ансиметрија, а сетих се и примера за αν :

αναρχη   

Но, ако је судити примеру са асиметријом, онда следи и да је философија.   

To onda baca moje grčke argumente u vodu (što je i logično ) ali zato latinski čvrsto stoje (što je još logičnije ).

No, da malo još sumiram ovu našu lingvističku raspravu. Mislim da je teško naći ijedan primjer dosljedne provedbe prema originalu.

Uzmimo tu "nesretnu" filozofiju/filosofiju. Ako se ona tvori (a tvori se) od  riječi "filos" i "sophos" imali bismo etimološki "filossophos" pa "filosofos" i uzmemo li "filos" kao prefiks bilo bi ispravno reći "filosofija" jer onda na "s" ne djeluje zakon o ozvučivanju između vokala.

No, znamo da izgovor grčkih riječi na istoku ne odgovara starogrčkom, nego novogrčkom izgovoru. Kao što znamo da se latinski "Caesar" u Rimu prvotno izgovaralo "Kajsar" (pa su otuda Nijemci dobili svoju riječ Kaiser) i da se tek u posljednjim stoljećima Zapadnog dijela carstva to pretvorilo u "Cezar/Ćezar" što je onda ušlo u sve jezike kao pravilan način izgovaranja Cezarovog imena.
No isto tako znamo da se Atena starogrčki izgovarala "Athenai", jer se eta u starogrčkom izgovarala kao "e", dok je u bizantskom (romejskom) razdoblju "eta" dobila izgovor "i" (otuda i dvojakost danas čestog ženskog imena Irena/Irina što znači mir, a gdje se vidi i da je dvoglas "ei" /epsilon jota/ u kasnogrčkom prešao u izgovor "i"). Kako su Latini grčki učili od Grka nije ni čudo da je danas na Zapadu uobičajeno Atena, Ares, Teba, Nicefor/Nikefor umjesto kasnogrčkog Atina, Aris, Tiva, Nikifor/Nićifor. S Ciprom/Kiprom se dogodio već opisan slučaj s Cezarom/Kajsarom.
Iz svega se da zaključiti da preuzimanje latinskih i grčkih riječi nije uvijek dosljedno provedeno iz istog perioda dotičnih jezika ni u jednom modernom jeziku, pa se to očito dogodilo i s filozofijom/filosofijom. Klasični (dakle rimski) izgovor te riječi bi u latinskom također glasio "filosofia" (s tim da bi se oba "f" trebala izgovoriti kao prilično haknuta p /"ph"/ ipak bliža glasu "f") no razvojem tradicionalnog (tj. kršćanskog i srednjovjekovnog) latinskog izgovora (koji ima više tipova) "s" je postalo "z" i takvo ušlo u moderne jezike, mada se original čuva u npr. njemačkom ili engleskom barem pisanjem.
U hrvatskom, čiji sam govornik, dvojbe nema, izgovara se i piše filozofija. No u srpskom kako se već postavili  prvim postovima očito postoje oba smjera i u lingvistici i u samoj filozofiji/filosofiji. Sad, kome bi trebalo dati da presudi: jezičarima ili prijateljima mudrosti (kojima bi veća prijateljica trebala biti istina), nije na meni da sudim. 

Дивна порука, као и многе које сте на форуму поставили (хиљадили се такви као што сте ви).
Пуно се од вас може научити, надам се да ћемо имати прилике још коју мисао да разменимо.

Једино вам стављам замерку (е, па мора мало  ) што се нисте лично одредили према овој речи.
Свестан сам да сте рекли да је ,,недвојбено'' да се у хрватском користи з, али ме ипак занима ваше лично становиште.

Filozofija 

Pa ima kod nas i (izuzetno rijetko korištena) varijanta "mudroslovlje", možda ona ne bi bila loša .

No, šalu na stranu. Kod internacionalizama (dakle riječi poput republika, medicina i još neke koje ću spomenuti) dakle riječi koje imaju latinski ili grčki korijen, ali su u "male" jezike poput hrvatskog ili srpskog ulazile kroz (najčešće) njemački, francuski, engleski... "filter" mišljenja sam da ih je najbolje uzimati onako kako su prvi puta ušle. Dakle moj bi izbor bio filozofija.
No (ne mogu, a da ne zakompliciram  ) malo ću se prebaciti u položaj govornika srpskog jezika. Ako imamo npr. glagole poput hrvatskih organizirati, prakticirati, demokratizirati, koji su poslavenili njemački nastavak "-ieren", no u srpskom su u potpunosti slavenizirani (organizovati, praktikovati, demokratizovati) i ako imamo "demokratiju" (opet grčki oblik, a ne latinski, mada imamo "medicinu" ili "organizaciju") vjerujem da bih iz pozicije srpskog govornika bio skloniji filosofiji. Nemam dovoljno podataka o tome koliko je dugo bila zastupljena filozofija, a koliko dugo filosofija, no ako su postojale paralelno, onda bih bio za filosofiju. Ako je pak filosofija svjestan i kasan pokušaj naknadnog vraćanja korjenima (dakle bila je dominantna ili isključiva uporaba i to dugo filozofija, a onda je odlučeno da se neće slijediti Švabe gdje se ne mora), onda bih birao filozofiju. Kako sam gore napisao preuzimanje riječi nikada nije stopostotno provedeno istim mjerilima u nekom jeziku.