Novi izazov za srpske pravosudne organe
Pred istragom i novinari zbog podstreka na zločin
Autor: M. Ilić - V. Z. Cvijić | Foto:AFP | 07.06.2009. - 00:02


Beograd - Tužilaštvo za ratne zločine staviće pod lupu krivičnih normi emisije i tekstove u srpskim elektronskim i pisanim medijima početkom devedesetih godina, i proceniti da li je u njima bilo izjava i poruka koje bi mogle da se sankcionišu kao poziv i podstrekivanje na vršenje ratnih zločina, saznaje „Blic nedelje“.

Ovaj posebni organ gonjenja već je počeo da prikuplja dokumentaciju koja se, pre svega, odnosi na događaje u Vukovaru i Zvorniku. Kada se pribave svi relevantni podaci, Tužilaštvo će ih analizirati i zatim odlučiti da li će pokrenuti krivični postupak protiv nekih novinara i urednika.
Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić kaže da je analiza takvih poruka potrebna, bez obzira na to kakav će biti ishod aktivnosti Tužilaštva za ratne zločine.
– Nisam pravnik da bih procenio krivično-pravnu težinu izjava koje su pozivale na rat i da li neko može zbog toga u Srbiji da bude optužen. Ali, takvih poruka je bilo. Verujem da bi njihova analiza pomogla budućim generacija da izvuku pouke i zaključke o tome kakve zločine i razaranja može da izazove podstrekivanje na rat preko medija – smatra profesor Čupić
Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević kaže za „Blic nedelje“ da treba podržati napore srpskog tužilaštva, ali podseća da su u postupcima za ratne zločine, od Nirnberga do sada, bolje prolazili oni koji su zamislili, organizovali i opravdavali ceo zločinački poduhvat, nego „niži“ neposredni izvršioci ovih teških krivičnih dela.
– U našem slučaju ima mnogo ovih drugih „baksuza“ koji sada sede u Hagu, ili nekim drugim zatvorima. S druge strane, ima mnogo onih koji su ih na to podstrekivali, uključujući i pripadnike novinarske profesije, koji ne samo što nisu iskusili nikakvu sankciju nego se smatraju nacionalnim veličinama i objavljuju knjige u velikim tiražima – ističe profesor Dimitrijević.
Dr Dubravka Stojanović, profesorka beogradskog Filozofskog fakulteta, kaže da je kao istoričarka zainteresovana za sve što može da nas približi objašnjenju uzroka ratova iz devedesetih.
– Uvek sam se najviše plašila da će na kraju za sve ispasti kriv samo Slobodan Milošević, jer smo često skloni da svoje promašaje objasnimo greškama „nenarodnih režima“. Za mene je uvek bilo najvažnije da se dovede u pitanje nacionalni program koji nas je u te konflikte odveo, a u njegovom stvaranju učestvovali su mnogi, pa i mediji. Bez suočavanja s tim pitanjem mi ćemo se koprcati u trajnoj neuspešnosti, nesposobni da napravimo novu hijerarhiju prioriteta i da krenemo po toj „mapi novog puta“. Mora se povući jasna crta koja će nas odvojiti od prošlih iluzija i tlapnji i omogućiti nam da shvatimo realni svet u kome živimo. Bojim se da to neće biti moguće bez nedvosmislenog suočavanja s prošlošću, pa ovakve poteze tužilaštva razumem kao pomoć srpskom društvu – kaže profesorka Stojanović.
Profesor Dimitrijević dodaje da ne očekuje da će akcija Tužilaštva dobiti spektakularni sudski epilog, ali je dobra da protrese savest ljudi i da podseti na prošlost one koji se više ne sećaju šta je sve na državnoj televiziji i režimskim novinama moglo nekažnjeno da se kaže.
– Kada je reč o dokazivanju krivice, postoji latinska izreka koja kaže da reči lete, a ono što je napisano ostaje. Pa bar da vidimo šta je to napisano, pa da i oni koji se smatraju intelektualcima moraju da shvate da javni posao mora da se obavlja odgovorno, bez obzira na to da li je državni službenik ili mnogo slavljeni i hvaljeni javni radnik – navodi profesor Dimitrijević.
Dr Milan Škulić, profesor krivičnoprocesnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu, kaže da ovaj oblik učešća u krivičnom delu nije lako dokazati, posebno zbog toga što je od rata prošlo toliko godina.
– Zakon postavlja nekoliko uslova da bi neko mogao krivično da se goni za podstrekivanje na rat putem napisa i izjava u sredstvima javnog informisanja. Pre svega, neophodno je da između konkretne izjave i konkretnog krivičnog dela postoji uzročno-posledična veza. Zatim, potrebno je da je onaj ko je napisao ili nešto rekao za medije imao svest o tome da će njegova izjava, odnosno tekst, kod određenog lica stvoriti ili učvrstiti volju da izvrši to krivično delo. Takođe, u ovakvim slučajevima mora da se dokaže i da je autor teksta, odnosno onaj ko je dao izjavu za medije, hteo ili makar pristao da podstrekava na izvršenje krivičnog dela. Mislim da je u ovakvim slučajevima lakše postaviti pitanje krivične odgovornosti za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje, nego podstrekavanja na ratne zločine – objašnjava profesor Škulić.

Osuđena petorica
Od Drugog svetskog rata do sada, za ovo krivično delo su osuđena petorica novinara i urednika. Prva presuda izrečena je izdavaču i uredniku nemačkog nedeljnika „Šturner“ Julijusu Štrajheru, koga je sud u Nirnbergu osudio na smrt. Sudsko veće je utvrdilo da je objavljivanjem tekstova u ovom tada uticajnom i visokotiražnom listu, Štrajher zatrovao nemački narod mržnjom protiv Jevreja i time postao odgovaran za postavljanje osnova holokausta. Pred međunarodnim krivičnim sudom za Ruandu odgovarala su trojica novinara tamošnjeg radija (RTLM) i glavni urednik dvonedeljnika „Kambura“. Zbog tekstova koji su pozivali odnosno podsticali na genocid, oni su osuđeni na vremenske kazne od 12 do 35 godina zatvora.

Izvor: Blic

Konacno ce zlocinci na sud 

 

мргец срам те било, смејеш се наркоманској кризи. 

Надам се да тужилаштво не прати овај форума, иначе ће проширити листу.

п.с. Клићо послаћемо те у Црну Реку о трошку екипе са политичког форума.

Klića bi sigurno i sve nas voleo da posalje na sud, i mi smo valjda neki "zlocinci", sto pozivaju na lopatanje. 

Kad bi pravde bilo ,a neće je ni biti,ovi podstrekači bi prvi ogovarali
napaćenom narodu

Да има свакакавих новинара је факат и да пишу стварно свашта , свакако и постају новинари , али када већ то постану нису ни само они криви јер и  ту постоји хирархија . Они у суштини углавно служе режимима па тако и пишу али да одговарају за то је велика глупост и то служи за прогон целе једне професије .

Uznemirili se NSFM fašisti                                ^{Objavljeno: Pet, 19. 06. 2009. 15:20}

STRAHINJA I DRHTANJE

Nakon najave Tužilaštva za ratne zločine o mogućim optužbama protiv novinara, strah se uselio u prostorije Nove Srpske Fašističke Misli (NSFM) odakle se, iskonski uplašen, javio novi Antonićev štićenik, izvesni Strahinja Bogdanović, provereno Google unfriendly lik čija se veličanstvena bibliografija sastoji samo od jednog (1) teksta friško objavljenog na internet utočištu za nacionalne bolesnike...
_e-novine

Nakon što su u odbranu novinara-ratnih zločinaca stale zvezde iz Prvog ešalona Analitičarske divizije: Ljiljana Ugrica Smajlović, Miroslav Lazanski, Slobodan Antonić i Zorica Tomić – na red su, kao što je običaj u vojsci, stigli gušteri-početnici, da i oni osete miris baruta u teškoj novinarskoj borbi s krvoločnim i mrskim neprijateljem. Iznebuha, bez uverljivog medicinskog objašnjenja, na stranicama NSFM pojavio se tekst pod paranoidnim naslovom „Samo slučajnost Srbina spasava“.

Očigledno teško ranjen udarcem ocila u glavu, nesrećni Strahinja Bogdanović otvorio je svoju namučenu i ožiljcima nepravde osakaćenu dušu: objasnio je čitaocima da ništa u Srbiji – nije slučajno! Nije slučajno ni kad LDP kritikuje Tijanića, nije slučajno ni kad istraživači javnog mnjenja forsiraju LDP na račun Dačićeve SPS grupice, nije slučajno ni što je leti toplije nego zimi, nije slučajno ni što mesec juli ima 31 dan za razliku od juna koji ima dan manje! Sve je to, znate već, smišljeno u otuđenim Centrima Moći (Vatikan, CIA, Masonerija, Jevreji, Kominterna, Templari, FIFA), uvek i jedino protiv naše – Srbije!

Između ovih paganskih vizija primerenih nestalnom stanju radoznalog uma, Strahinja je spontano ali po narudžbi jedan pasusčić (hrvatski: little pasus) posvetio e-novinama. Budući da je pasusčić nemoguće prepričati, navodimo ga u celini bez celosti.

Da li je slučajno to što Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, pre nekoliko dana da veliki intervju "E-novinama", internet glasilu koje uređuje Petar Luković, član Političkog saveta LDP-a? Luković je za vreme "Sablje" bio na čelu komisije koja je ispitivala ko je sve od novinara stvarao i održavao "ambijent u kojem je ubijen Zoran Đinđić". Danas, kad je Tužilaštvo oformilo supertajnu grupu novinara koja istražuje ko je od ovdašnjih medijskih poslenika počinio ratni zločin, mnogi pretpostavljaju da je Luković i u tom timu. Možda opet na njegovom čelu. Vekarić i ostali iz Tužilaštva ne žele da otkrivaju imena svojih saradnika. Ali, Vekarić, u svoj ovoj gužvi i galami u kojoj se nalazi već danima, ima vremena za opširan intervju Lukovićevom internet izdanju. Još jedna slučajnost?

Strahinja je potpuno u pravu. Doduše, malo ga jebe faktografija (Luković nije bio, mada je hteo da bude, na čelu Komisije u vreme „Sablje“; Luković nije, mada bi želeo da bude, na čelu supertajnog novinarskog tima u Tužilaštvu; Luković je očajan što nije čak ni član tog tima, preciznije – u dubokoj je depresiji), malo našeg Bogdanovića zajebava logika, malo našeg Pisca muči pejotl-vizija (Strahinji se javlja: „Možda je opet na njegovom čelu“), malo ga onemoćava poslednji stadjum paranoje („Još jedna slučajnost?“), ali van toga – odlično, pet! A sad, sedi!

 

eto...pustili i petra lukovica na vikend