feljton: Slobodan Milošević Tajni transkripti 1995.-1998.
Telefonski razgovor s Klintonom
Autor: E.B. | 08.06.2009. - 05:00

13. 01. 1996. 20:26h
Razgovor predsednika SAD Bila Klintona sa Slobodanom Miloševićem.
Klinton: Halo, gospodine predsedniče, kako ste?
Milošević: Ja sam dobro, predsedniče Klinton, drago mi je da vas čujem.
Klinton: Lepo je čuti vam glas. Upravo završavam izveštaj za danas i, kao što znate, bio sam u regionu i posetio sam trupe u Mađarskoj i Tuzli, mislim da je to dobar početak. Vreme je bilo loše, pa sam morao da otkažem neke stvari koje sam želeo da uradim. Poseta trupama je bila dobra, i u diplomatskom delu i u vezi sa saradnjom od koje očekujemo sve dobro. Dok sam bio u Tuzli, imao sam priliku da se sretnem sa predstavnicima zajednice svih etničkih grupa i sa porodicama iz svih etničkih grupa koji žele da radimo zajedno i da napravimo ovaj posao. Želim da kažem koliko sam im zahvalan za ono što su učinili da nam pomognu da ostvarimo mirovni plan.


Implementacija će zaista da bude veliki izazov ne samo za Srbe i za probleme između Muslimana i Hrvata. Mislim da treba da radimo i na sigurnom smo tragu. Mislim da su lokalne vođe, uključujući i gradonačelnika Banjaluke, dobro rekli i hvala vam za vašu ulogu u tome. Znam da ste imali kontakt sa... Smitom i generalom Džulvanom i to je dobra stvar. Mi možemo doći do rešenja problema koji se pojavljuju i, ako radimo zajedno na primeru kao Sarajevo, mislim da ih možemo rešiti i mislim da ćemo uvek biti u dogovoru da ne želimo da prekinemo pregovore... i imaćemo obzira na stvarnu situaciju. Moram naglasiti još dve stvari. Znam da će sekretar Kristofer posetiti Beograd početkom idućeg meseca i to će da bude vrlo značajna poseta koja može da nadogradi naše odnose. Još jedna stvar, znam da sigurno znate da priča kao što je period to je kao mogućnost koja je ostala, da su ljudi zakopavani u minskim poljima. To je drugo zbog čega su Amerikanci odgovorni za mnoga pitanja koja će biti postavljena za uništavanje dokaza o telima u rudnicima. Molim vas da učinite sve što možete da ne dođe do konflikta. Ja uporno radim da dokažem ljudima da trupe UN nisu imale nadzor nad ljudskim pravima u nekim gradovima. Meni je bitno, jer svuda u svetu ima incidenata i mi ne želimo da naudimo miru. Svako aktiviranje rudnika i pokušavanje uništavanja kostiju i nečeg drugog može nauditi miru. Želim samo da učinite šta možete da se omogući pristup rudnicima i da ne bude namere da se to uništi. To je u predelu gde su Amerikanci i Britanci i oni će to učiniti. Pokušavaj stavljanja tih rudnika van kontrole bi se tretirao kao međunarodni incident koji ima nameru da uništi proces ustanovljavanja onoga što je u rudniku. Veoma sam vam zahvalan i mislim da ćemo sarađivati i želim vam dobar razgovor sa Kristoferom sledećeg meseca.
Milošević: U redu, gospodine Klinton, jako mi je drago da ste imali uspešan put u Bosnu i vrlo je simbolično i od velike važnosti da ste vi lično podstakli mir na Balkanu i direktno dalje mir i u Evropi. Veoma sam srećan zbog tog uspeha. Uglavnom, mir i mirovni sporazum imaju veliku podršku naroda i svaki mali incident biće marginalan. Verujem da ćemo imati kompletni uspeh u realizaciji mirovnog plana i želim da vas uverim da sav narod u RS u BiH podržava mir u nadi da će to biti nabolje u realizaciji celog Dejtonskog sporazuma i ne moramo izmeniti nijednu stvar u Dejtonskom sporazumu. Moramo da se usmerimo ka načinu koji je najbolji i razuman i ja sam optimista što se tiče budućnosti realizacije cele mape. Verujem, gospodine Klinton, da ćete ubrzati normalizaciju odnosa SRJ i SAD koja može, verujem, da doprinese miru i ravnoteži u celom regionu.
Klinton: Mislim da će poseta sekretara Kristofera da bude veliki korak ka procesu rešavanja naših namera. Imao sam veliku pauzu na aerodromu u Zagrebu sa predsednikom Tuđmanom i dobio sam sliku da je došlo do napretka između vas i vidim da je mnogo želja da se to uradi na miran način pod pokroviteljstvom UN.
Milošević: Da, imali smo posetu njihovog ministra inostranih poslova pre tri dana i ide dobro, ali nadam se da ćete vi, predsedniče Klinton, upotrebiti svoj uticaj da gospodin Tuđman ispuni svoje obaveze iz sporazuma koji smo postigli u Dejtonu o problemu Prevlake koji je manji problem u geografskom smislu, a veoma bitan za radikalne promene i potpunu normalizaciju SRJ i Republike Hrvatske. Imali smo veoma bolnu i dugačku istoriju, ali moramo da živimo za budućnost i moramo da se okrenemo saradnji i razumevanju, a ne okretati se nekim problemima manjim ili većim koji su ostali iza nas. Možemo rešiti većinu problema i ja u to snažno verujem. Neke vaše preporuke mogu pomoći Franji Tuđmanu, jer je osporio poverenje jer ima nekih političkih problema unutar i to je jedini razlog. Vi mu možete pomoći sa nekim savetima da se to ubrza.
Klinton: To je veoma ohrabrujuće. Da vam bude jasno, ne želim biti pod vašim... Mi podržavamo normalizaciju odnosa i znam da sam pozvao vas da napravimo to i bez vas neće ići. Nama to treba za normalizaciju odnosa. I treba samo malo nečega da to uništi. Ovo je jako važna stvar i nekakve male činjenice mogu totalno da promene ono što se dogodilo i što će se dogoditi u budućnosti. Ja sam daleko od normalizacije i mislim da mogu računati na vas... Zato računam na putovanje sekretara Kristofera i onda ćemo videti izveštaj.
Milošević: To je zaista ohrabrujuće i drago mi je što to čujem.
Očekujem gospodina Kristofera i mislim da to ide ka dobrome. Ja sam optimista u vezi tih odnosa. Puno vam hvala za vaš optimizam i predloge.
Klinton: Hvala, gospodine predsedniče!
Milošević: Hvala, predsedniče Klinton, srećan put!
Klinton: Doviđenja!

Izvor: Blic

feljton: Slobodan Milošević Tajni transkripti 1995.-1998.
Marko se žali na restrikcije
Autor: E. B. | 09.06.2009. - 05:00

Tajni transkripti telefonskih razgovora bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića prvi put su objavljeni za zagrebački „Profil” 2007. godine. Prvi deo transkripata odnosi se na elektronsko presretanje razgovora srpskih komandanata tokom akcije „Oluja”. Međutim, ono što se dešava od kraja decembra 1995. pa nadalje zapravo je razlog za postojanje ove knjige, te zato ona i počinje 30. decembra 1995.


30. 12. 1996. 20.30 časova
Razgovor supruge Slobodana Miloševića, Mire Marković, i njihovog sina Marka. Mira se brine za sina koji je obožavatelj i aktivni učesnik reli trka. Marko je, vidno uzrujan, kako majčinim preteranim patroniziranjem, tako i novogodišnjim restrikcijama struje u Srbiji…
Mira: Alo?
Marko: Alo!
Mira: Mili, gde si?
Marko: Evo me u Požarevcu.
Mira: U Požarevcu?
Marko: Pa da.
Mira: Joj, fala bogu!
Marko: Uuu, odavno! Tu sam kod Zokija, jedem prase ovde.
Mira: Da mama večera na miru... Jedem se, strašno.
Marko: Šta ti je, bre?
Mira: Pa sekiram se za tebe, shvati.
Marko: Šta si poludela, bre?
Mira: Pa kako šta sam poludela, jesi se prošle godine smandrljao tu!
Marko: Mama, neću deset puta isto, bre!
Mira: Ne mogu. Ja se od onda plašim i plašim i plašim! Ti si mi dete moje slatko, strašno!
Marko: Ej, gde je tata?
Mira: Tata šeta.
Marko: Šeta?
Mira: Da. Što?
Marko: Slušaj, vidi o čemu se radi.
Mira: Kaži.
Marko: Pre tri dana su ovde počeli sa restrikcijama struje.
Mira: Šta je bilo?
Marko: Počeli su sa restrikcijama struje strašnim ovde.
Mira: Znam.
Marko: I ja sam to tati javio, on je nekoga zvao i rečeno mu je da to nisu restrikcije, nego da su neke sanacije.
Mira: Da.
Marko: Međutim imamo dva problema.
Mira: Da.
Marko: Prvi problem je, šta god da je; zar smo baš toliki maleri, ne mogu baš da poverujem.
Mira: Pa je l’ ima opet restrikcije?
Marko: Pa evo, bre, pola grada isključeno! Znaš šta rade, mama? Već tri dana u toku 24 sata stalno isključuju po jedan deo grada.
Mira: Da, da, shvatam, al’ tata je zabranio! Sad ću opet da ga zovem.
Marko: Mislim, pazi stvarno ne znam šta je. Njemu su rekli kako su neke sanacije, kakve crne sanacije!?
Mira: Pa kako, gde sam u toku, Marko!
Marko: Po jedan blok isključuju. Samo znaš što je najgore? Što Karaklajić, direktor, direktor „Elektro Morave” ovde, sam saopštava da su restrikcije i onda svi građani imaju informaciju kvalifikovanu da je u pitanju restrikcija i gledaju koga će da linčuju. Ovamo vozi ih autobusima na miting, ovamo ih sad jebe, pred Novu godinu nema struje, sad štedimo. Mislim, ne ide.
Mira: Evo, sad ću da odma’ zovem tatu, ali Marko, zar i to tata treba da rešava? Pa zar ne mogu Požarevljani to?
Marko: Cico, šta hoćeš da ja uradim? Karaklajić kaže da mu je to rečeno i…
Mira: Da zovneš tog Kekića* i da mu kažeš da nema restrikcije, da ima da bude struja non-stop!
Marko: Dobro, ja ću da zovem sad, ali kažem ti, ovi im to diktiraju iz EPS-a.
Mira: Dobro. Sad ću opet da zovem tatu.
Marko: OK, ajd’.
Mira: Ti si znači kući?
Marko: Da.
Mira: Dobro.
Marko: Ćao!
Mira: Ćao!

Razgovor „taje” Slobodana Miloševića i sina Marka oko restrikcija struje.
Marko: Dobro veče, poštovanje.
Milošević: Vrlo sam se obradov’o kad je mama rekla da si stig’o kući.
Marko: Ma, nije moguće, pa nisam ja idiot, jebote.
Milošević: Ma, ćuti, Marko, znaš kol’ko se taja brine.
Marko: Ne boj se ništa.
Milošević: Dobro.
Marko: Je li, reci mi, pa šta je s ovom strujom?
Milošević: Biće sve regulisano, tri bloka su u Obrenovcu ispala danas i nisu imali mazut da ih ponovo startuju kad su popravili, pa su im to dobacivali, obećali su im do 8 da bude sve rešeno.
Marko: Kad bre do 8?
Milošević: Večeras.
Marko: Pa gde, bre? Do 8 bila isključena jedna grupa, sad isključuju nove, al’ to nije samo u Požarevcu. Beograd je isključen, Niš, Leskovac, sad sam se čuo sa ovima. Isključuje se, bre, po celoj Srbiji.
Milošević: Marko, to se dovodi u red i ja sad sam baš zvao Mirka** da vidim šta je, pošto je on…
Marko: Pa jebo im pas mater! Pa ima neko valjda odgovoran… Da li je moguće pred Novu godinu, evo baš, imaju havariju?!
Milošević: E, pa Marko, javiću ti kad čujem šta je najnovije. ‘Oćeš biti kući?
Marko: ‘Oću.
Milošević: Je l’ na specijal il’ na običan?
Marko: Na specijal me zovi.
Milošević: E, pa uključi ga!
Marko: OK.
Milošević: Ćao!
Marko: Ćao!

* Bojan Kekić, član požarevačkog SPS-a i poslanik Skupštine Srbije.
**Misli na Mirka Marjanovića, tadašnjeg predsednika Vlade Srbije.

Izvor: Blic

ЛОЛ    ови жути ретарди су много глупи, зашто посао нису понудили неким професионалцима из Е.У. да напишу бољи транскрипт ... ово је катастрофа распада се. 

п.с. потсећа ме Хомера када је глумио Бернсову стару мајку па је разговор преко телефона ишао овако 'господине Бернс овде твоја мајка госпођа Бернс срам те било што ме ниси звао ... ' 

Ih... vi radikali... veze nema...
Nekad su se deca roditeljima obracala sa "Vi"... 

Feljton: Slobodan Milošević Tajni transkripti 1995.-1998. (3)
Čestitke fudbalerima
Autor: E. B. | 10.06.2009. - 05:00

Tajni transkripti telefonskih razgovora bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića prvi put su objavljeni za zagrebački „Profil” 2007.

 
24. 4. 1996. 19.48 sati
Razgovor Slobodana Miloševića s šefom kabineta, Goranom Milinovićem u kojem komentarišu fudbalsku utakmicu jugoslovenske reprezentacije, koja je nakon ukidanja sankcija igrala sa Farskim Ostrvima. Posle 3:0 u prvom poluvremenu, Milošević je već spreman da uputi čestitku fudbalskoj reprezentaciji Jugoslavije za „trijumfalan povratak na međunarodnu scenu”...
Milošević: Zdravo, Gorane. Je l’ gledaš utakmicu?
Milinović: A vi ste, predsedniče! Nisam vam prepozn’o glas. Gledam baš i uživam.
Milošević: E, ne znam da l’ da im pošaljem jedan telegram.
Milinović: Kada?
Milošević: Pa kad završi utakmica, brate, mislim.
Milinović: To bi bilo divno!
Milošević: Ovo je trijumfalan povratak na međunarodnu fudbalsku scenu.
Milinović: To bi bilo idealno.
Milošević: Napiši za tako nešto; srdačno vam čestitam, svim članovima reprezentacije... Ako ti nešto bolje smisliš, ti mi javi, pa ćemo...
Milinović: Hoćete li da vas okrenem kad završi?
Milošević: Može.
Milinović: Može.
Milošević: I možeš odma’ da pustiš kad se dogovorimo, a sad napravi dok je poluvreme.
Milinović: Da, upravo sam na to i mislio. Evo sad ću.
Milošević: Ja mislim da im čestitamo. Je l’?
Milinović: To je lepo baš! To će biti jedan fini...
Milošević: Je l’ to je jedan trijumfalan povratak na međunarodnu sportsku scenu.
Milinović: A verujem da će biti još koji gol inače. To je stvarno divno.
Milošević: Pa tri gola u prvom poluvremenu, mislim, to je ovako trijumfalan povratak ....
Milinović: Dobro.
Milošević: Da tako samo da kažem: „Srdačno vam čestitam trijumfalan povratak na međunarodnu sportsku scenu?”
Milinović: Da! Baš tu samo rečenicu i biće dovoljno.
Milošević: Da, da.
Milinović: Evo, kad završi se utakmica, ja bi’ javio vam. ‘Ste tamo?
Milošević: Jesam, jesam. OK.
Milinović: Dobro. Okrenuću vas čim se završi utakmica.
Milošević: Važi.
Milinović: Važi, predsedniče.

20.55 sati
Ali se stvari u drugom poluvremenu i nisu razvijale baš najpovoljnije… Na kraju Milošević i Milinović ipak sastavljaju tekst čestitke. Ovog puta izostala je reč „trijumfalan”.
* Goran Milinović, šef kabineta Slobodana Miloševića

Izvor: Blic

Šta je hteo autor ovog "transkripta"?
Da ispadne duhovit?
Da dokaže kako u Srbiji niko ne izgovara slovo "H"?
Da dokaže kako je neko glup?

@2772... smaras...

Е овај транскрипт ми је већ познат, објављен је раније, али су га сада аутори мало преправили.
У првом је Слоба нешто опсовао у фазону ''%$#"! честитај им победа је победа''.
Па зар је могуће да не могу да ни препишу лажни транскрипт како треба ... ово к'о глуви телефони, на крају ће бити да је причао са Марадоном о анти-глобализму, а са Шешељом о фудбалу. 

feljton: Slobodan Milošević Tajni transkripti 1995.-1998. (4)
Marija ima sindrom usedelice
Autor: | 11.06.2009. - 05:00

Tajni transkripti telefonskih razgovora bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića prvi put su objavljeni za zagrebački „Profil” 2007. godine.


15. 3. 1997. 19.40 časova
Razgovor Slobodana Miloševića sa sinom Markom o Mariji, kćerki Slobodana Miloševića.
Marko: Halo?
Milošević: Evo me!
Marko: Pa šta si rek’o Mariji, majke ti?
Milošević: Šta je bilo?
Marko: Pa, jesam te zamolio da joj javiš, a da ne napraviš sranje, da se ne posvađam s njom.
Milošević: Pa, nisam se posvađao, sine.
Marko: Pa ispada da si se ti nešto izdrk’o na nju i da si je izgrdio i napljuvo i onda ona zvala Nikolu Antića (direktor GAK „Narodni front” u Beogradu), besnela, jebala mater Antiću jer je Nikola Antić zvao Ljubišu, a onda je ispalo da je Ljubiša zvao tebe i to je opšti skandal sad.
Milošević:...
Marko: Onda me zvao Ljubiša da mi kaže da ga je Nikola zvao, da mu plače jer im je ona svima jebala mater tamo i tako dalje.
Milošević: Ma, to, to je sve dobro, sine. To je odlično! Bitno da ti nisi umešan.
Marko: Pa mene baš boli kurac da li sam umešan il’ nisam.
Milošević: Šta?
Marko: Ne, bolje nek budem ja umešan, da se ne pomirimo još narednih godinu dana, nego ti kažem stvar... ima posledice za taj njen popizditis?
Milošević: Molim?
Marko: Pa šta si joj rek’o, majke ti?
Milošević: Ona, Marko rek’o sam, pošto je ona spremila, rek’o sam lepo da si joj poručio da ćeš ti da joj rešiš problem džipa.
Marko: Dobro, i šta ti je ona rekla?
Milošević: Da ne ulazi u sumnjive rabote jer je reč o prljavoj stvari, jer je reč o stvari i tako sve ono što si ti rek’o.
Marko: Šta je ona tebi rekla?
Milošević: Ona je rekla: „Jao, kako ću ja, večeras čovek treba da putuje za Nemačku, treba da mu dam danas pare.”
Marko: Ni slučajno!
Milošević: Ja sam rek’o: „Nemoj da daš ni dinar!”, a ona je rekla: „Pa, kako svi mogu?” Ja kažem: „Pa mogu, …si preko Belog Manastira, a ti nisi ni krimos ni Beli Manastir, nego si Marija Milošević. Prema tome - baš sve legalno, čisto, normalno!”
Marko: Ne samo to, bre! Ma, ‘ajde jebo što je to, nego što to stvarno nije u redu, tata, to je... to je đubre! Rek’o sam i da je đubre i da su hteli tebi da ga uvale pre godinu dana, i da su hteli da te zeznu i ‘oće nju da zeznu i, prema tome, neka se time ne bavi. I tu sam joj rek’o: „Tu stavi tačku”, i ona je rekla: ... Je l’ ti jasno? Alo?
Milošević: Halo?
Marko: Kažem, je l’ ti jasno?
Milošević: Jasno meni, nego kažem... frka bila. Evo čekam sad ovog homoseksualca Nikolu (misli na prethodno spomenutog Antića) da mi se javi na telefon.
Marko: Daj, da mi kaže šta, šta ‘oće... Jesi ti njoj generalno rek’o da ću taj problem ja da joj rešim?
Milošević: Rek’o sam joj: „Marko će ti to rešiti i nemoj da se brineš!”, a ti uopšte nemoj da žuriš da joj rešiš. Sve što je brzo, to je i kuso. Prema tome, reši joj, bre, za mesec dana, nema veze.
Marko: Ma, razumem te, potpuno.
Milošević: Molim?
Marko: Dobro, dobro, hteo sam samo to da te pitam, kažem ti, jer me zvao Ljubiša da mi plače sad.
Milošević: Marija, njoj… Marko, ma njoj se uopšte ne žuri. Ona je to, neko je nju popalio za to i ja sam joj rek’o.
Marko: Napalila je ona pička ćorava, razumeš? To je, to je to!
Milošević: Da, da. Sad ima dva kučeta.
Marko: Šta?
Milošević: Sad ima dva kučeta.
Marko: Kakva kučeta?
Milošević: Pa ima onu Zeldu njenu, što je našla na ulici, što je neko čudo od kučeta, fantazija. I onaj Željko joj poklonio za 8. mart jednog koker španijela sa crno-braon paležom. Sad će da ima dva meseca 21. marta.
Marko: Divno, imam i ja da joj dam 15 dalmatinaca, ako ‘oće.
Milošević: Pa mislim, daj. Marko, znaš šta je ona počela da radi?
Marko: Ne, pa to je čista šminka znaš, al’ pazi, kod dalmatinaca je fora da imaš 101. Inače je to bez veze. A meni će sad Lea da se, ovaj, porodi, ako se to tako zove. I, ovaj, evo joj 14, 15 komada da joj dam; čisto simbolike radi, to je sve...
Milošević: Možeš.
Marko: Onako aristokratski, da se šetaju po dvorištu. Treba ti pet gala (?) dnevno da ih nahraniš, al’ nema veze, bože moj.
Milošević: A što ne 101?
Marko: Pa dok Aron to napravi, znaš.
Milošević: Da.
Marko: Mali je kapacitet, ali nije baš tol’ki.
Milošević: Ej, Marko, je l’ se sećaš ti naše babe Jele?
Marko: Sećam se, ona je imala mačke.
Milošević: E, sad Marija, počinje da je ‘vata sindrom usedelice,
samo to nemoj nikad da joj kažeš.
Marko: Naravno, naravno.
Milošević: I počela je da skuplja kučiće.
***
Marko: Ništa, tata, ‘ajde, ‘ajde zvaću te ja posle, evo mi ga Ljubiša na drugoj vezi.
Milošević: Možeš da mi se javiš za jedno sat i po.
Marko: Dobro, dogovoreno. Ajd’, ćao!
Milošević: Ćao!


Izvor: Blic

Ne, Milošević je imao um kao konj, a penis kao Albert Ajnštajn