Vaš adolescent se čudno ponaša u poslednje vreme, izbegava razgovor sa vama, odbija da jede, često se zatvara u svoju sobu... Zabrinuti ste i u nedoumici da li je u pitanju problem za koji ne znate, depresija ili jednostavno normalni simptmi adolescencije.

Adolescencija (lat. adolescere znači "postati zreo, sazreti"), počinje sa postizanjem polne zrelosti u razdoblju puberteta, dok se za gornju granicu uzima vreme postizanja emocionalne i socijalne zrelosti koji podrazumevaju iskustvo, spremnost i sposobnost da se preuzme uloga odraslog, što podrazumeva 24 godine starosti.

Simptomi

Ukoliko adolescent upadne u depresiju, menja se i njegov doživljaj telesne sheme, što se može manifestovati bulimijom, jo-jo dijetama, prežderavanjem, ili u najekstremnijim slučajevima, anoreksijom.

Pored toga što remeti režim ishrane, ritam spavanja se takođe menja. Počinje da preterano spava, bežeći na taj način od samog sebe, a može patiti i od nesanice. Razredna vas zove na razgovor, jer je "dete" strašno popustilo u školi, nepažljivo je na času, onim retkim danima kada je u školi.

Depresivna deca ponekad beže od kuće, čime šalju poruku da žele vašu pomoć, koliko god to vama nelogično izgledalo.

Zove vas otac prijatelja vašeg adolescenta, skrećući vam pažnju da ih je po ranijem povratku kući zatekao kako puše travu. Na žalost, zloupotreba psihoaktivnih supstanci je vrlo čest pratilac depresije kod mladih ljudi, jer na taj način misle da će pobeći od surove im stvarnosti.
Polni identitet

Poremećaj polnog identiteta u adolescenciji je specifičan psihopatološki oblik koji se povezuje sa neuspešnom integracijom psiholoških procesa u prihvatanju svoga pola, svoje polne uloge i uopšte, polnosti.

Osim što prolazi kroz raznorazne fizičke promene, dobija i mnoštvo novih uloga za koje nije dovoljno pripremljen. I tako se javi konstantan osećaj napetosti i predviđanje da će se nesto loše dogoditi u određenim situacijama, opšteprisutno sopstveno uverenje da je inferiorniji od drugih, da ga društvo ne može prihvatiti kao takvog i da se nikome ne može svideti.

Izrazita hipersenzitivnost može prouzrokovati česte napade plača, ili, kontradiktorno tome, česte izlive besa, ljutnje ili nasilja. Stalno surfovanje Internetom ili igranje igrica jesu jedan vid bežanja od realnosti i način upotpunjavanja vremena uzrokovano naglim smanjenjem socijalnih interakcija, prestanka treniranja omiljenog sporta ili nekog drugog hobija.

Sebe vidi kao ružnog, bezvrednog gubitnika koji nije dostojan ničije pažnje i ljubavi. Kada ovakve misli postanu dominantne, depresivni adolescent može razmišljati i o radikalnom izlazu - samoubstvu.

Nemojte se oglušivati oko signala koji vam šalje - šali se na račun samoubistva. Pozitivan stav prema smrti i njeno romantično prikazivanje kroz priče ili pesme, često navodno nenamerno povređivanje, prekomerno pijenje, prebrza vožnja automobila, mogu biti odraz stava prema životu, odnosno njegovom nipodaštavanju i željom za okončanjem.
Šta dovodi do ovakvih stanja

Nizak socio-ekonomski status, siromaštvo, loše obrazovanje i nezaposlenost u porodici mogu biti činioci rizika. Loši porodični odnosi i traumatski događaji tokom detinjstva ostavljaju jak pečat na malog čoveka koji bi tek trebalo da se oblikuje.

Ukoliko se često svađate sa supružnikom, pri tom ulazite i u fizičke sukobe, potrudite se da to ne radite pred decom i potražite stručnu pomoć porodičnog terapeuta, piše portal "Stetoskop".

Nemojte zapostavljati dete zbog karijere, čestih promena boravišta, stalnih odsustvovanja od kuće, razvoda, smrti nekog člana porodice...

Nikako nemojte pred njega postavljati prevelike zahteve. Zapitajte se prvo šta dete zaista želi i koliko može. Deca koja su fizički ili seksualno zlostavljana imaju mnogo veće šanse da se razbole od depresije u odnosu na svoje vršnjake, kao i deca koja rastu u rigidnim porodicama.
Šta dalje?

Za početak razgovarajte. Stavite mu do znanja da ste uz njega bez obzira na sve i to potpuno bezuslovno.

Nemojte paničiti, napadati ga i postavljati mu suvišna pitanja. Bitno je da mu stavite do znanja da ste voljni i spremni da mu pružite podršku na bilo koji način.

Prva reakcija adolescenta "optuženog" za depresiju neretko je zatvaranje i ćutanje. Pričanje o problemima je u tom uzrastu veoma teško. Poštujte granice do kojih vam se dete otvara, pokažite da se saosećate sa njim i da ste spremni da ga saslušate onda kad bude spreman.

Ukoliko dete tvrdi da ne postoji problem, ne ignorišite svoje instinkte i simptome koje ste uočili, uzimajući u obzir njihovu ozbiljnost i trajanje. Imajte na umu da je poricanje jak mehanizam odbrane i da postoji mogućnost da vaš mali čovek i ne uočava da ima problem.

Najbolje bi bilo da vaš mali čovek i vi potražite stručnu pomoć psihologa ili psihijatra. Možda ste i preuveličali simptome, ali bolje je da vam savest smiri stručno lice.


Izvor: MTS-Mondo

Zakljucavala se u sobu,pa mi je uzela kljuc.
Zezam se na racun samoubidsva redovno, ne samo sa mamom , sa svima.
Nemam pozitivan stav o sebi.
Pocela sam da pusim(to mu dodje ko napijanje i sl.)
Ali to ne mora da znaci da sam depresivna. Tj. to sto ste napisali ne mora biti....

Depresivni tinejdzer je redovno stanje stvari... problem nastaje kad predje 25 i ostane depresivan...

остави пушење и решен проблем... 16 година а пуши...

Nemas pozitivan stav o sebi...Radi na sebi u svakom segmentu gde nisi zadovoljna i ostavi se poroka i svih ostalih pickastih sredstava koji slabici koriste , bezeci od istine , misleci da ce tako doci do cilja , povecanja svoje vrednosti i staleza u drustvu.

Nikada se nikome ne prilagodjavaj , vec nek se drugi prilagodjavaju tebi. Zivi svoj zivi i postizi sve svojom voljom i svojim trudom , sve na prirodan i zdrav nacin.


Znaci ako si debela , nemoj da kukas i pusis misleci da ces tako dobiti neki kurac...Vec idi treniraj , radi na sebi kako bi se poboljsala u segmentu izgleda.
Tako i za ostale probleme.

Znam,znam ....

Mene ovde niko nije skapirao. ... Ja sam rekla da nemam veze sa depresijom. Ovo sto pise se desava svakom, ali svakom tinejdzeru ... 

Mladi su preoptereceni negativnim i stetnim uticajima sa svih strana: drustvo, nezainteresovani ili prezauzeti roditelji (koji i sami imaju problema), mediji... Svakako je najopasnije lose drustvo koje pokusava da navede mladu osobu na razne lose stvari, koji ako odbije: los je drug, kukavica je, mamina maza i razne druge pogrdne stvari. Pored svega toga, logicno je da mnogi upadnu u depresiju, a onda se suocavaju sa nepoverenjem i osudom svih redom, pa ta depresija se nastavlja i posle odredjenih ''tinejdzerskih'' godina.

Ja sam tinejdzer kome se to smucilo tj. nisu svi takvi... Ne razumem kako im nije dosadno da svi budu isti -.-'

Depresivni tinejdžer je pleonazam. Podrazumeva se da tinejdžeri, u jednom momentu ili više njih, postanu depresivni. Kad shvate da više nisu deca zaštićena od svih zala realnog života, od odgovornosti i od surove realnosti koja je puna negativaca koji na kraju ne završe poput negativaca u bajkama... u prevodu: da je život surov, nepredvidiv i često nefer. Normalno je na to reagovati depresivnošću, ali svakako da postoji i određena granica koju nije lako povući; granica do koje je nešto ''normalno'', a od koje to zalazi u patologiju koja bi se mogla proširiti i na kasnije godine života, ne samo adolescenciju.