Duh mlade pevačice sa početka prošlog veka, mračni podzemni hodnici koji čuvaju blaga i strahote, i note davno preminulog frulaša samo su neke od misterija najjezivijih gradova Velike Britanije.

Derbi, grad u centralnoj Britaniji, omiljena je "destinacija" duhova, pokazalo je istraživanje eksperta za natprirodno, prečasnog Lajonela Fentorpa. On je istražio broj prijavljenih ukazivanja duhova u odnosu na populaciju, a Derbi je odneo ubedljivu pobedu sa čak 14 viđenih utvara na svakih 10.000 stanovnika.

Pored obične policije, bezbednost stanovnika Derbija "čuva" i policajac Mos. Legenda kaže da je 1879. pijani zatvorenik pucao u pripadnike reda i zakona, i ubio Mosa. Meštani navodno često viđaju duha policajca u uniformi iz viktorijanskog doba, kako patrolira sadašnjom ribljom pijacom, na kojoj se nekada nalazila policijska stanica.

Radnici jedne štamparije u Belfastu često čuju glas Helene Blunden, koja je radila u toj zgradi početkom prošlog veka, kada se tu nalazila fabrika posteljine.

Helena je noću radila kao pevačica u jednom klubu, i navodno je, posle završetka smene, toliko žurila da tamo stigne, da se okliznula i pala niz stepenice. Zaposleni u štampariji tvrde da i dalje ponekad čuju raspevani glas mlade devojke, koji se pretvara u vrisak.



Zamak u Edinburgu važi za jednu od najzanimljivijih lokacija među ljubiteljima natprirodnog. Velelepno zdanje povezano je sa najpoznatijom gradskom ulicom Rojal Majl spletom podzemnih tunela. Pre više stotina godina, jedan frulaš poslat je u istraživanje tih tunela, a poslodavci su mu naredili da tokom celog puta svira, kako bi mogli da ga čuju za slučaj da se izgubi. Frulaš je nestao i nikada nije pronađen, ali njegova muzika i dalje noću odjekuje Rojal Majlom, a čuje se i iz zamka.

Još jedna muzička prikaza je duh kompozitora Roberta Ferfaksa, koji je sredinom 16. veka radio u crkvi u Sent Olbansu.

Među najpoznatijim ženskim duhovima Britanije su kelnerica iz Norviča i kaluđerica iz Oksforda.

Zgrada u Norviču, u kojoj se sada nalaze tri prodavnice, nekada je bila pab. Gosti su se žalili da ponekad šolje padaju sa polica same od sebe, kao i da pisaće mašine počinju same da kucaju. Prijavljen je i "hladni džep", nagli pad temperature između glavne sale i kuhinje. Istraživači su utvrdili da je mlada konobarica Sara ubijena u jednoj od soba na spratu, jer je odbila da se bavi prostitucijom.

Priča Lepe Rozamunde datira iz 12. veka, kada je kralj Henri II uzeo posrnulu kaluđericu za konkubinu. Kada je kraljica saznala, pronašla je Rozamundu, i naterala je da ispije otrov. Posetioci obližnjeg paba tvrde da Rozamunda i dalje šeta ulicama, uzalud čekajući svog kralja.

Jedna od najpotresnijih priča o duhovima u Britaniji odigrava se u Jorku. U 19. veku, vlasnik sirotišta-radne ustanove u Jorku dobio je od države novac kako bi zaposlio decu sa ulice. Vlasnik je potrošio novac, ali nije vodio računa o siročićima koji su radili kod njega, pa je veći broj dece umro od gladi. U panici, čovek je izgubio razum, i nožem pobio ostalu decu. U okolini nekadašnje zgrade sirotišta i dalje odjekuju zvuci dečje igre i vikanja.

Za sve one kojima turistički obilazak Drakuline postojbine nije dovoljan, Velika Britanija nudi desetine lokacija na kojima će vam se dizati kosa na glavi.

(MONDO)

Sa vampirom na odmoru




Rumuni su od priče o Vladu Cepešu Drakuli, surovom vladaru koji je protivnike nabijao na kolac, naparavili zlatnu koku. Na njemu najviše danas zaradjuju turističke agencije podgrevajući priču o najpoznatijem grofu vampiru u Evropi.

Od Beograda do Sigošoare, rodnog mesta grofa Drakule, vazdušnom linijom ima 365 kilometara, autobusom se stiže za petnaestak sati. Ovaj srednjevekovni grad je pod zaštitom UNESCO. Tamo vas čeka kula sa satom i skroman Istorijski muzej. Ulaznica vredi za tri postavke, izmedju ostalog i za jednu prostoriju u kojoj su sprave za mučenje.


Tipična filmska priča o grofu Drakuli, po romanu Brama Stokera iz 1897. godine jednostavna je i naivna: časovnik otkucava ponoć, podiže se poklopac mrtvačkog sanduka, izlazi grof Drakula. Ogrnut tamnim plaštom, hitrim koracima izlazi iz svog transilvanijskog dvorca i kreće u noć...

Na osnovu te priče agencije dovlače putnike u Bistricu, transilvanijski grad u koji je Stoker smestio radnju romana "Drakula". Smeštaj je u hotelu Coroana de Aur u kome je odseo junak romana Džonatan Harker. Večera u Drakulinom tobožnjem dvoru. Poseta navodnom Drakulinom grobu.

Zamak Bran, u kojem je možda boravio vlaški vojvoda Vlad Cepeš poznatiji kao Drakula, na obroncima rumunskih Karpata, oko 200 kilometara severno od Bukurešta, izbio je na drugo mesto najskupljih imanja na svetu na listi američkog magazina Forbes. Vrednost gradjevine i okolnih livada i šuma procenjena je na 140.000.000 dolara.

(Beta)