Karton za autostop


Sigurno ste viđali autostopere sa kartonskom tablom u ruci. I nazivom željenog odredišta ispisanim na tabli, naravno. Karton ima svoje loše i svoje dobre strane i o njima vredi malo ozbiljnije porazmisliti.

Kada vozač vidi natpis na kartonu, povećavaju se šanse da vas poveze ukoliko ide do mesta označenog na kartonu, jer mu je odmah jasno da može da odradi posao pa se na neki način oseća prozvanim. Međutim, drastično se smanjuju šanse da vas isti čovek poveze ukoliko ne ide do tog mesta. A možda bi vam njegova putanja i dalje odgovarala?

Kada je pred vama dug put skoro je sigurno da nećete poželeti da ispišete naziv odredišta na kartonu i čekate prevoz koji će vas odvesti direktno tamo. Ali možda postoji mesto (grad, raskrsnica, rampa...) na kome biste rado preseli jer vam nudi dosta bolje uslove za nastavak puta, a realno je da dosta vozila putuje do tog mesta ? Onda je najverovatnije korisno ispisati naziv tog mesta na karton. Osim ako vam odgovara i neki drugi pravac, koga ćete morati da se odreknete ako eksplicitno izrazite jednu želju pred vozačima. Zato u upotrebi kartona treba biti pažljiv i uzeti više stvari u obzir.

Recimo, ovako: stojite iza rampe na petlji kod Rume i stopirate za Beograd (mapu u šake). Velika većina vozila koja prolaze pored vas idu takođe za Beograd pa je Beograd nekakav default pravac i manje-više je svejedno da li ćete ispisati BG na kartonu, ili stajati bez kartona. Ustopiraćete bez problema u oba slučaja. Međutim, ako idete za Zagreb, lepo je da to i naglasite, da bi se oni (ređi) vozači koji idu na zapad osetili prozvanim, a od ostalih koji voze za Beograd, Ostružnički most, Krnješevce...ionako nemate nikakve koristi.

A kako naglasiti taj zapad ? ZG je suviše ekstremno, dosta ljudi ide na zapad ali ne baš do Zagreba, a ne bismo želeli njih da se odreknemo. Optimalno rešenje je HR. Znači, svi koji idu u Hrvatsku (a to osim Zagreba, Osijeka i Slavonskog Broda znači i Doboj i Banja Luka) će se osetiti prozvanim i imamo dobre šanse da brzo stignemo na državnu granicu, gde je stop za Zagreb već mnogo izvesnij. Ukratko, ideja je – ispisati na tabli naziv prve sledeće lokacije do koje bismo prihvatili prevoz. Ukoliko je to moguće, naravno.

A nije uvek moguće, i evo primera, opet iz Srema : stojimo na šimanovačkoj naplatnoj rampi i stopiramo za Bogatić. Nećemo ispisati Bogatić na tabli iz 2 razloga : ceo naziv je dugačak, a ne postoji prepoznatljiva skraćenica; male su šanse za prevoz u jednom cugu i generalno je isplativije presedanje u Šapcu ili Sremskoj Mitrovici. Šta onda ispisati? ŠA? I odreći se svih koji voze za Mitrovicu? Ne. SM? Ne, naravno, iz analognog razloga. Ništa ne ispisati? Pa, verovatno. Ustvari, najbolje je rešenje ispisati sa jedne strane kartona ŠA, a sa druge SM i prilagođavati natpis tablicama na vozilu koje upravo stoji pred rampom. A van rampe, kad nema vremena za ovakve egzibicije, verovatno je najbolje samo signalizirati palcem, bez kartona.

Pri smišljanju teksta za natpis ne treba se ograničavati na nazive gradova, umeju da budu dobri i nazivi oblasti (tako se dobija na fleksibilnosti), ali treba imati u vidu da ispisana skraćenica mora biti prepoznatljiva. I to trenutno. Vozač koji se ne seti odmah šta je stoper hteo da kaže, verovatno će proći pored njega razmišljajući o smislu skraćenice na kartonu.

Po kartonu je najzgodnije pisati crnim markerom, pa je poželjno nositi marker na put, on bar nije ni težak ni glomazan ni skup. A karton često možemo naći na licu mesta pored puta, ili bar negde usput šetajući ka izlazu iz grada. Međutim, ako putujete kroz Evropu, preporučljivo je unapred razmišljati i o kartonu, jer može lako da se desi da ih ne nađete nigde usput ;-). Naravno, kad nema kartona i flomastera, i običan A4 list papira i hemijska olovka mogu da odrade posao, samo manje udobno. Ko nosi košulju sa 2 džepa na grudima, može da okači list papira o dugmiće na tim džepovima. Izgleda šašavo, ali ruke ostaju slobodne za grickanje semenki, preraspoređivanje stvari u rancu, simulaciju sviranja gitare ili jednostavno – lomljenje prstiju radi prekraćivanja vremena.



Izvor: Serbiatravelers

A je l' bezbedno?


Jedno od najosetljivijih pitanja za sve stopere. Kada uđete u nečija kola, vi stupate na njegovu teritoriju, u kojoj ste vi došljak, gost, a on je domaćin, meštanin, aboridžin, koji se oseća sigurnije i zbog toga što on upravlja kolima.

Prva stvar u vezi sa bezbednošću jeste ono bezbroj puta ponavljano pravilo koje kaže da devojke ne bi trebalo da stopiraju same. Naravno, u 99% slučajeva neće im se ništa loše dogoditi, ali ponekad je i onaj 1% sasvim dovoljan da nekome zagorča život.

Drugo pravilo kaže, ne stopirati noću. Danju je vidljivost veća, na putevima ima mnogo više vozila, i u slučaju da dođe do problema, neko može da vas vidi i pritekne vam u pomoć. Noću su putevi uglavnom pusti, a i... mračno je.

Pre ulaska u kola, nije zgoreg dobro osmotriti potencijalnog domaćina. No, iako su u stripovima i crtaćima ružni ljudi obično i zli, u životu to, nažalost, nije uvek slučaj, a i frenologija je odavno odbačena kao nauka, tako da ova metoda i nije nešto posebno pouzdana. U svakom slučaju, možete barem da se uverite da vozač ne izgleda kao ubica, i da nije u alkoholisanom stanju  Imajte na umu da niste u obavezi da prihvatite vožnju, ukoliko vam se učini da nešto nije u redu. Vi birate u koja ćete kola ući.

Nešto za samoodbranu? Najefikasniji i najzgodniji je sprej suzavac, koji možete držati u džepu. Izbor sredstva za samoodbranu stvar je ličnog stila - neko, recimo, više voli staru dobru čakiju.

Ljudi koji kupe stopere su, u ogromnom broju slučajeva, dobričine koje ne vide zašto vam ne bi pomogli ako ih to već ništa ne košta, pričalice koje žele sa nekim da podele svoju životnu priču, ili jednostavno ljudi kojima je dosadno i koje žele da im neko pravi društvo par sati i kilometara. Ipak, postoji onaj 0.000001% slučajeva kada vas može pokupiti ubica sa motornom testerom. Zato je bolje ne biti potpuno bespomoćan, jer - bolje sprečiti nego lečiti.



Izvor: Serbiatravelers

Šta (ne) poneti


Za kratke autostop ture između obližnjih gradova nije potrebno opterećivati se bilo kakvim posebnim prtljagom - jednostavno izađete na put i stopirate. Ukoliko, pak, planirate ozbiljniju turu, koja može da potraje od ranog jutra do kasne večeri ili se rastegne i na više dana, nije zgoreg imati kod sebe par sitnica.

Pre svega, u rancu nije loše imati par nepokvarljivih sendviča i nešto vode. Na usputnim benzinskim pumpama, motelima, u kafanicama i restorančičima, hrana je obično dosta skupa, ali nikako ne treba zaboraviti njegovo jeftino veličanstvo - Tanjir Tople Čorbe.

Dobra obuća (jer ponekad morate dugo da hodate), više rezervnih pari čarapa (ništa gore od mokrih nogu na putu), kišobran (ko voli) ili nešto sa kapuljačom, i nešto što sprečava vetar da se uvuče u kosti - najbolja je plastična navlaka koja se navuče preko pantalona i štiti noge od okrutnih drumskih vetrova.

Vreća za spavanje, šator i podloga mogu vam biti od pomoći ukoliko se noću zaglavite u kakvoj nedođiji, ali malo planiranja trebalo bi da bude dovoljno da vas sačuva od ovakvih situacija.

Poželjno je da vam prtljag bude što manji - po mogućstvu jedan mali ranac koji možete držati u krilu, ili dovoljno uzak da ga možete staviti između nogu, na patos. Tako vozač neće morati da izlazi i otvara vam gepek, nećete imati problema pokušavajući da ugurate divovski ranac u kola, nećete biti u opasnosti da ga zaboravite u gepeku (ranac, ne vozača), a u slučaju brzog i neprijatnog raskida sa vašim dobrotvorom, sve vaše stvari biće vam pri ruci.

Dobro je imati pri ruci i detaljnu mapu puteva. Ako je nemate, možda nećete znati da se 2 kilometra dalje nalazi raskrsnica na kojoj se ogroman put spaja sa vašim, donoseći hiljade kola koja idu baš tamo kuda vama treba.


Izvor: Serbiatravelers

Ponašanje


Nema tu bog zna šta da se kaže. Budite kulturni, nemojte pljuvati na pod, pitajte da li smete da otvorite prozor, pokažite interesovanje za životnu priču koja počne da vam se odmotava pored uha, nemojte prihvatati nikakve konfrontacije, budite uzdržano-pozitivni, uglađeni, ubacite po koje "hvala", "molim", "izvinite", "mnogo ste mi pomogli", "prijatno", "srećan put" i tako dalje, jednom rečju, budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.

Nastojte da ne zapadnete u preteranu familijarnost, jer ona često ruši onu međuljudsku barijeru koja obezbeđuje da se i druga strana ponaša kulturno i pristojno.

Ako ste pušač i ako vozač ne puši pitajte da li je u redu da zapalite cigaretu. Dok stopirate najbolje je da ne zapalite cigaretu, veće su šanse da vas pokupi neki nepušač ako vas vidi na putu bez cigarete.

Ruka koja se trenutno ne bavi stopiranjem ne bi trebalo da bude u džepu.

Kada vozač privremeno napusti vozilo (da svrati do prodavnice, zaviri pod haubu...) izađite i vi, čovek nema potrebe da razmišlja o tome da li vam je ostavio na dohvat ruke nešto zgodno za ukrasti.

Kad vas poveze čovek sa malim detetom, poželećete da imate pri ruci čokoladicu ili nešto slično.

Izvor: Serbiatravelers

Danju ili noću?


Ukoliko planirate neku dužu rutu, najbolje vreme za započinjanje napornog stoperskog dana je rano ujutru, sa petlovima, čim se razdani. Ne možete znati kako sreća namerava da vas služi toga dana, i zato je bolje krenuti što ranije.


U naseljenom mestu najčešće možete pronaći kafanu koja radi celu noć, svakih sat vremena naručivati po šolju čaja, grickati besplatne kockice šećera i čekati da svane.

U nedođiji, ako imate dovoljno hrane, vode i tople odeće, sve što vam treba je mnogo strpljenja. Sunce izlazi svakog jutra, gotovo bez izuzetka.

Ukoliko je u pitanju prometan put, možete stopirati i noću. Verovatno ćete dugo čekati, jer su noću kola mnogo ređa a poverenje ljudi znatno manje. Putevi, po pravilu, nisu osvetljeni, ali pumpe i raskrsnice često jesu (premda ne uvek). Ako se zateknete na autoputu, moraćete da otpešačite do prvog većeg uključivanja. Ta mesta su dobro osvetljena, i vozači mogu da vas vide i, eventualno, povezu.

Ako krenete kasno, dolazite u opasnost da noću zaglavite u nedođiji.

Ako vidite da ste zagrizli u kasno popodne, da će uskoro početi da pada mrak, a još se niste dočepali svoje odredišne destinacije, ponekad je bolje ostati u bilo kom naseljenom mestu, nego završiti na napuštenom sporednom putu u sitne sate.

Izvor: Serbiatravelers

Sam/a ili u društvu?


Za autostop, idealna je kombinacija muško-žensko. Jedna ili dve devojke najverovatnije će veoma brzo pronaći prevoz, ali postavlja se pitanje koliko je to bezbedno za njih. Ako stopiraju jedan ili dva muškarca, pitanje je koliko je to bezbedno za vozača koji odluči da ih poveze.

Drugim rečima, dok mi mislimo na našu bezbednost, misle i vozači na svoju, i to treba imati u vidu. Parovi su, uglavnom, svima simpatični i generalno se smatraju bezopasnim (kao, na primer, Bonnie & Clyde).

I druge varijante apsolutno dolaze u obzir; muško-ženski tandem je, zapravo, optimalna varijanta, kako za stopere, tako i za vozača koji razmišlja da li da ih poveze, ali to nikako ne znači da će usamljena stoperka nužno imati problema, kao ni da je usamljeni stoper osuđen na beskrajno čekanje.

Naravno, moguće je i da tri osobe stopiraju zajedno, samo što se tako drastično smanjuje broj vozila koja uopšte imaju dovoljno slobodnog mesta da ih prime.

Još jedna prednost stopiranja u društvu je upravo - društvo. Ponekada ćete neizbežno morati dugo da čekate - ili ćete se zaglaviti na slabo prometnom putu, ili ćete odabrati pogrešan dan ili doba dana, ili jednostavno nećete imati sreće. Nekada ćete morati da pešačite kilometrima i čekate satima. U društvu, nekako, svi ti kilometri i sati proteknu mnogo brže.

Izvor: Serbiatravelers

Idealno mesto


Možda najvažniji deo uspešnog autostopa jeste upravo lov na famozno Idealno Mesto. Da biste Idealnom Mestu stavili soli na rep, morate prvo umeti da ga prepoznate, da proniknete kroz brojne šarade i maskarade kojima ono pribegava kako bi se što bolje sakrilo od neuvežbanog oka. Kako ga prepoznati?


Idealno Mesto je, pre svega, mesto na kome vozilo može da se zaustavi. U idealnom slučaju, to je malo proširenje puta koje služi za zaustavljanje. U obzir dolazi i zaustavna traka, benzinska pumpa, naplatna rampa... Ukoliko na vidiku nema Idealnog Mesta, preostaje vam da potražite manje popularno

Optimalno Mesto, ili da se bacite na (ponekad višekilometarsko) pešačenje, često sa rancem na leđima i uz prijatnu tutnjavu kamiona koji proleću tik pored vas.

Idealno Mesto mora biti tako locirano da vozači mogu da vas vide sa pristojne udaljenosti - dajte im dovoljno vremena da vas ugledaju, razmisle da li hoće da stanu, zgaze kočnicu, uspore i zaustave se.

Ako su vam na raspolaganju dva puta, često nije toliko bitno da izaberete kraći, koliko da izaberete prometniji. Što je više vozila, kaže statistika, više je i vozila sa dobrodušnim vozačima.

Idealno Mesto obično se ne nalazi u centru naseljenog mesta. Potrebno je da se prvo nekako odvučete do izlaza iz grada. To možete uraditi peške, ili koristeći gradski prevoz.

Obično je bolje stopirati posle raskrsnice, jer ona zgodno filtrira saobraćaj. Tu se uključuju nova kola koja idu u vašem pravcu, a ona koja ne idu odlaze svojim putem.

Kada ste pronašli idealno mesto - mesto na kome vozila (uključujući i kamione) mogu da se zaustave, na kome vas vozači dobro vide, koje se nalazi izvan grada, na prometnom putu - spremni ste da podignete palac i oslonite se na svoju srećnu zvezdu.

Ukoliko posle sat, sat i po stopiranja na relativno prometnom putu baš niko ne stane, počnite da uzimate u obzir i mogućnost da mesto koje ste odabrali nije idealno, i spremite se da malo propešačite. Drugim rečima, ako vam dugo niko ne stane, promenite mesto.

Izvor: Serbiatravelers

Šta obavezno poneti od lekova na put



Ukoliko s detetom krećete na put pored zaštitne kreme za sunčanje (sa faktorom zaštite većim od 40), treba da ponesete i priručnu apoteku.

Priručna apoteka treba da sadrži:

Tablete protiv povraćanja,

Dramamine (dimenhidrinat) je odličan preparat za rešavanje ovog problema. On je antihistaminik (lek protiv alergije), ali lako dolazi do mozga i smanjuje osećaj mučnine.

Daje se pre puta ili pre deonice puta koja je posebno teška, a NE kada se mučnina već pojavila (tada je obično kasno jer deca povrate i lek).

Predškolsko dete može da dobije četvrtinu tablete (maksimalno tri puta dnevno), a školskoj deci sleduje polovina do maksimalno jedne tablete (2-3 puta dnevno, ako zatreba). Adolescenti dobijaju dozu za odrasle: od jedne do dve tablete (dva do tri puta tokom dana). Ovaj preparat se uglavnom dobro podnosi, a jedan od glavnih sporednih efekata je pospanost, što može da bude i dobro za put. Nažalost, željeni efekat leka - smanjenje mučnine, je individualan - neka deca zaista prestanu da se žale na muku, ali kod druge ni maksimalna doza ne pomaže.

Lekove za "obaranje" temperature

Povišenu temperaturu, sa minimalno neželjenim efektima, snižavaju lekovi kao što su Paracetamol (Febricet, Paracet, Miralgin, Eferalgan...) ili ibuprofen (Brufen). Pored sirupa treba poneti i čepiće (supozitorije) paracetamola. Čepići su veoma važni kada dete povraća ili jednostavno neće da proguta sirup. Naravno, ne treba ih koristiti kada dete ima proliv.

Pored skidanja visoke temperature ovi lekovi su i dobri analgetici - mogu da ublaže bol. Oni su veoma dobri za terapiju sunčanice, naravno, uz uzimanje velikih količina tečnosti.

Lekove protiv alergija

Sirup sa antihistaminikom treba, takođe, imati kod sebe jer na letovanju nisu retke alergije (na sunce, insekte). Zato ne zaboravite loratadin (Claritine, Pressing) ili terfenadin (Bronal, Tefen), efikasne i bezbedne lekove protiv alergija, posebno kada je reč o uobičajenim alergijama kakva je, na primer, koprivnjača (urtikarija). Oni, takođe, mogu da ublaže tegobe kod opekotina koje su izazvane prekomernim sunčanjem. Kada mališana izujedaju dosadni komarci obično sve prođe bez problema, ali ako je svrab nesnosan, a mesta uboda veoma otečena, ne treba oklevati sa davanjem antihistaminika.

Kapi za nos

Za bebe je pogodan rastvor efedrina (0.5%), a veća deca mogu koristiti jače kapi, naravno za decu (Olynth, Adrianol, Nafazol...). Kapaljka je obavezna uz kapi (čak i kada nije predviđena od strane proizvođača), a ako su kapi u vidu nazalnog spreja - nije potrebna. Kapi se ne daju duže od 4-5 dana, a to je obično dovoljno da letnja "mini prehlada" prođe.

Sredstva za nadoknadu tečnosti (za oralnu rehidraciju)

Orosal je jedan od tih preparata (ima ih sve više na tržištu), a lako se rastvara u vodi prema uputstvu koje je na poleđini kesice. Treba se držati pravila "često po malo", naročito ako dete povraća.

Antibiotik

Iako ne treba samostalno "uključivati" antibotike, valja imati neki sirup sa antibiotikom širokog spectra kod sebe. Amoksicilin ili Eritromicin (još bolje Hemomicin), ili Bactrim su lekovi koji mogu biti od koristi kada se dete razboli na moru. Trebalo bi pre započinjanja terapije konsultovati lekara.

Antibiotsku kremu

Nije loše imati i neku antibiotsku kremu (Enbecin, Chloramphenicol, Gentamicin) jer nije retko da deca sa promenom ambijenta dobiju infekciju kože.

Kapi za oči

Boravak na pesku i često trljanje oka mogu da dovedu do zapaljenja vežnjače (konjunktivitis), pa zato nije loše poneti na letovanje antibiotske kapi za oči (Gentokulin, Enbecin, Eritromicin...).

Pored antibiotskih, treba imati i kapi koje sadrže i kortikosteroid (sa ili bez antibiotika) koji može umiriti alrgijsko zapaljenje konjuktive. Ovo se nekada može desiti kada deca dugo rone otvorenih očiju (bez maske za ronjenje), ali se može javiti i kao deo alergije na sunce. Obavezno se treba držati propisanih doza, a najbolje je pre upotrebe konsultovati lekara.

Sterilnu gazu i hanzaplast

Sterilna gaza i ""hanzaplast" zauzimaju malo mesta, a mogu biti veoma korisni.

Antiseptični rastvor

Neki antiseptični rastvor (povidon, 3% hidrogen ili 3% borna kiselina) je neohodan za pravilnu obradu posekotina ili oderotina kada dete nezgodno padne.



Izvor: MTS-Mondo

Kako izbeći mučninu tokom putovanja


Osećaj vrtoglavice i mučnine tokom vožnje ili leta avionom pogađa više žene nego muškarce.
Ova neprijatnost nastaje kada mozak dobije različite signale o pokretu i ravnoteži tela, i bukvalno ne raspoznaje položaj tela, što izaziva jak osećaj dezorijentacije.

Najčešći simptom ove boljke je jaka mučnina, čak i povraćanje, pa nije čudo što se u autobusima i avionima mogu dobiti posebne kese za "rešavanje" ovog problema.

Naš osećaj ravnoteže održava kompleksna interakcija unutrašnjeg uha, očiju, receptora u koži, mišićima i zglobovima.

Unutrašnje uho obuhvata tri kanala ispunjena tečnošću, koji registruju pokrete. Oči nam daju informacije o smeru i pravcu, dok receptori pokazuju koji delovi tela se pokreću, a koji dodiruju tlo ili sedište.

Mozak sakuplja i interpretira ove informacije, ali one se tokom dugih kretnji ponekad ne poklapaju, objašnjava dr Aktar Husain, specijalista za glavu i vrat iz bolnice u Aberdinu.

Ova boljka češće pogađa žene i decu, a jedno od rešenja je uzimanje lekova protiv mučnine, koji blokiraju konfuzne nervne signale, ali mogu vas učiniti preterano pospanim.

Ponekad se preporučuje da se na stomak stave novine, da se gleda u daljinu ili miriše limunova kora, ali mišljenja onih koji boluju od mučnine razlikuju se po pitanju efikasnosti ovih metoda.

Ako putujete avionom, šanse za mučninu možete smanjiti ukoliko se postarate da sedite u najstabilnijem delu aviona, blizu krila ili repa letelice. Smanjite svoje pokrete na minimum, i nemojte ustajati ako ne morate.

Ukoliko postoje šanse za to, držite oči zatvorene što više možete ili odremajte, jer ćete tako blokirati vizuelne informacije koje mogu da zbune mozak.

Nemojte gledati u predmete koji se pomeraju, kao što su talasi (brod) ili druga vozila (na putu). Fiksirajte pogled za nešto što je stabilno.

Nosite naočare za Sunce, jer će one ublažiti vizuelne signale.

Izbegavajte čaj, kafu, cigarete i alkohol, masnu i začinjenu hranu pre puta, jer one stimulišu deo mozga koji kontroliše mučninu.

Još jedan dobar trik je slušanje muzike. Ako želite da sebi skrenete pažnju, nikako nemojte da čitate, jer ćete dodatnim vizuelnim signalima zbuniti mozak, ali ponesite mp3 plejer i koncentrišite se na muziku i disanje.


Izvor: MTS-Mondo

Ne sedajte umorni za volan


Nikako nemojte ići na put posle napornog radnog dana, a da pre toga niste nekoliko sati odspavali. Ako odspavate pre puta i povremeno se odmarate, stići ćete bezbedno do cilja.

Svaku treću saobraćajnu nesreću izaziva premoren vozač. Zato odspavajte pre polaska na put, jer čovek može da zaspi za volanom, a da to uopšte ne primeti. Pospanost mogu da izazovu i dosada, pušenje, ali i neki lekovi. I nikada ne vozite dugo bez odmora. Izađite iz automobila, protegnite se i razgibajte. Čim osetite umor, stanite, a najbolje je praviti pauze na svaka dva sata.
Putovati noću? Da, ali opet ako ste odmorni i ako vam noćna vožnja ne smeta. Nikako nemojte ići na put posle  napornog radnog dana,  a da pre toga niste nekoliko sati odspavali.

Šta vas drži budnim

Budnim vas neće održati ni kafa. Više energije daće vam voćni sok ili limunada, a sva alkoholna pića su opasna, uključujući i pivo. Obrok pre puta mora biti lagan, zato što pun želudac izaziva pospanost. Važno je da pijete dovoljno tečnosti, najbolje vodu i čaj, i da imate na umu da slatki, gazirani napici ne gase žeđ, već je podstiču.
Nikotin tokom vožnje smanjuje reflekse zato što izaziva stezanje krvnih sudova, pa mozak, ali i drugi organi, ne dobijaju dovoljno kiseonika. Dve popušene cigarete u zatvorenom automobilu čine reakcije vozača upola sporijim.

Keks protiv mučnine

Ako ste skloni mučnini, sedite pored vozača, ne gledajte unazad, nemojte da pratite objekte koji prolaze niti da čitate. Medicinski izraz za putnu mučninu je kinoteza (bolest kretanja). Javlja se kao posledica zbunjenosti mozga kontradiktornim informacijama. Čulo vida šalje mozgu jednu informaciju, a centar za ravnotežu u srednjem uhu drugu. Pored mučnine, simptomi kinoteze su i povraćanje, glavobolja, hladan znoj i bledilo. Prva pomoć mogu da budu osvežavajuće bombone ili suvi keks. Ako se uzimaju tablete protiv mučnine, treba ih uzeti u vreme navedeno u uputstvu - tokom vožnje ih ne vredi piti.

Klimu na najslabije

Klima u vozilu treba da bude podešena na samo nekoliko stepeni ispod spoljne temperature. Ako preterate, letovanje može da vam počne prehladom ili ukočenim vratom. Ako vam promaja bije pravo u oči, i one mogu da se upale.


Izvor: Blic