Razlog zasto se kolektivna depresija pojavljuje sada, medju generacijama kojima je sve dostupno a nije bila rasirena pojava npr. u generaciji mog oca lezi u visku slobodnog vremena i nezainteresovanosti za kvalitetno trosenje istog.
Prosto deca nemaju sta da rade, usamljena su, i to ih cini nesrecnim.
Bicu staromodan pa cu krenuti od radnih akcija, omladinskih projekata, bebisitinga, sezonskih poslova na moru, u lokalnoj prodavnici, pranja auta...
Deca okupirana aktivnostima tog tipa pored prednosti poput druzenja, dzeparca, sticanja radnih navika su u mnogo manjoj meri zrtve depresije. Cak neke zemlje imaju sistemska resenja u okviru kojih tinejdzeri nalaze posao. Iznenadio sam se saznanjem da je i Hrvatska jedna od njih, nakon sto sam u samoposluzi racun dobio od sesnaestogodisnje devojcice.
Kod nas u izvesnoj meri to nije slucaj. Roditelji su zapravo ti koji su depresivni, nekad cak i nesvesno u tom stanju vegetiraju ocekujuci neki bolji zivot, a u medjuvremenu u trci za golom egzistencijom zapostavljaju svoje osnovne roditeljske duznosti i decu prepustaju samoj sebi, ili ulici. Takva deca, bez odgovarajuceg oslonca u porodici a sa vrsnjacke strane usamljena, ne nasavsi prigodan nacin za trosenje slobodnog vremena postaju nesrecna.

Ja bre tu depresiju bas i ne primecujem.

U poslednje vreme imao sam dosta razgovora sa psihologom,i cesto mi je ponavljao da su generacije 91-95 izuzetno depresivno,iako je depresija normalna pojava u pubertetu...

I opet ce deca koja se trude da na posten nacin zarade neki dzeparac tipa sezonsko branje voca/povrca,
 rad u autopraoni  ili neki drugi " uncool" posao biti ismejana od strane maminih i tatinih lezilebovica koji su zasipani i parama i garderobom, ili su "za kaznu" zavrsili radeci kao potrcko u tatinoj firmi ili firmi njegovog biznis partnera. Tesko je ocekivati od dece u pubertetu da ostanu imuna na poremeceni sistem drustvenih vrednosti, mislim da  to uspeva veoma malom broju dece, i to pretezno onima koji su privrzeniji porodici.

Delimicno tacno... tamo, cinjenica, u javnim prostorijama, avionima, vozovima i tako dalje, pusenja nema... ali alkohola i droge ima koliko volis

Iz mog iskustva deca pre postaju depresivna iz usamljenosti nego zato sto nemaju nekakve luksuze. Barem je tako bilo samnom, mada ja sam takodje i sam sebe mrzeo jer sam bio ubedjen da sam anti-talenat za sve. Inace usamljenost nije zbog neprihvacenosti vecine, vec zbog ne nalazenja ljudi sa slicnim mentalnim sklopom.

Zar je potrebno da se pronadje drustvo istog mentalnog sklopa da bi bio srecan...hmm malo cudna teorija.
Usamljenost je sveobuhvatan pojam, moze nastati iz milion razloga trenutno ili trajno.
Nase drustvo je trenutno u haosu, i kao takvo ne donosi nista drugo bez otudjenja od realnosti i povlacenje u samog sebe.
A tu deca najvise stradaju, jer gledajuci svoje roditelje kao i okolinu shvataju da postoji veliki problem ali nisu svesni toga!

U ranom tinejdzerskom dobu mislim da jeste. Ja sam imao zelju da sve stvari koje volim podelim i uzivam zajedno sa nekim ko to jednako ceni.

Usamljenost je posebno bolna u tinejdžerskom uzrastu.
Samo, i oni treba da se naviknu da je podnose pa će čak početi i da uočavaju dobre strane toga.
Moja ćerka recimo, sedmi razred, kad ne nađe nijednu drugaricu za šetnju - ode sama, skita, gleda izloge.
Nije luda da sedi kod kuće.

Sta mislis da jos se po glavi vrti dok sama seta, ako je cesce sama (ipak svakom prija da bude malo sam)?