Alarmantno istraživanje
NAŠA DECA DEPRESIVNA!

Osnovci su nesrećni i depresivni u tolikoj meri da im je potrebna terapija, pokazalo istraživanje u OŠ „Četvrti kraljevački bataljon" u Kraljevu

Stepen pesimizma i depresije kod dece uzrasta od šestog do osmog razreda toliki je da je neophodno odmah krenuti u individualan i grupni rad s njima i roditeljima, pokazalo je istraživanje u Osnovnoj školi „Četvrti kraljevački bataljon" u Kraljevu. Prema ovom istraživanju, prvom u Srbiji, oko 20 odsto dece u ovoj osnovnoj školi oseća se duboko nesrećnim!


Anonimno ispitivanje obuhvatilo je 301 učenika, a sproveli su ga Marina Ocokoljić, psiholog u ovoj osnovnoj školi, Petar Jeknić, zamenik predsednika Saveta roditelja, i prof. dr Petar Kostić, vodeći srpski psihometričar i profesor na Vojnoj akademiji u Beogradu, koji je izradio upitnik. Prvi put u Srbiji urađeno je obimo istraživanje o prisustva pesimizma, optimizma i depresije kod dece. Autori naglašavaju da na osnovu njega ne bi trebalo donositi trajne zaključke, ali da rezultati ipak zvone na uzbunu.

- Ako se blagovremeno ne preduzmu adekvatne mere, postoji mogućnost da pojedina deca sutra kao odrasli budu skloniji rizičnijem ponašanju. Rezultati pokazuju direktnu vezu između pojačanog pesimizma i rizičnog ponašanja, ali i povezanost optimizma i boljeg školskog uspeha - kaže psiholog Marina Ocokoljić.

Devojčice tužnije

Ono što takođe zabrinjava jeste da s porastom uzrasta dece raste i prisustvo pesimizma i depresivnosti. Kao zanimljiv rezultat prof. dr Petar Kostić ističe i polnu distribuciju optimizma, pesimizma i depresivnosti kod ispitivane dece.

- U američkoj populaciji devojčice su optimističnije, dok kod nas one čak pokazuju viši osećaj „psihološke bede" od dečaka - navodi Kostić.


Međutim, naglašava Marina Ocokoljić, devojčice zato imaju veće lične potencijale za prevladavanje životnih situacija, one su realističnije u pristupu, pre će se od dečaka obratiti za pomoć i spremnije prihvatiti savete.

Podrška roditelja

Odluku da se pristupi ovom istraživanju optimizma, pesimizma i depresije kod dece doneo je Savet roditelja OŠ „Četvrti kraljevački bataljon", a na inicijativu zamenika predsednika Saveta Petra Jeknića. On tvrdi da ga je na ovo istraživanje navelo to što je primetio da su deca na kriznim područjima bivše Jugoslavije veći optimisti od kraljevačke.

- To mi je bio signal da animiram Savet roditelja da uradimo ovo istraživanje - kaže Jeknić. On naglašava da u rešavanje problema roditelji moraju mnogo aktivnije da se uključe jer se odgovornost za vaspitanje dece ne može prebaciti na školu.

Direktorka OŠ „Četvrti kraljevački bataljon" i dugogodišnji prosvetni radnik Dušanka Marinković tvrdi za Press da se primećuju razlike među generacijama.

- Mnoga deca nemaju osećaj da životnu situaciju mogu da promene radom, pametnim opredeljenjem u slobodnom vremenu, a ne čekanjem da se nešto desi. Ipak, ovo je prvo istraživanje i zaključke ne treba generalizovati. Zato planiramo da u narednim polugodištima ponovimo testove - kaže direktorka Marinković.

Alarmantne činjenice

n Deca u Srbiji izložena su duvanu, alkoholu, drogi i nasilju čak za oko 25 odsto više nego njihovi vršnjaci u drugim evropskim zemljama

n Veliki broj dece i dalje živi u siromaštvu i takva deca se nalaze na marginama društva

n Prošle godine u Srbiji je povećan broj samoubistava dece zbog loših ocena u školi

n Prosečno dete u Srbiji ima pristup novim tehnologijama, ali nema šansu da izrazi svoje mišljenje

Otkud agresivnost?

U poslednjih nekoliko godina mediji su preplavljeni primerima vršnjačkog nasilja, odnosno tuča po osnovnim i srednjim školama, maltretiranja, pa i seksualnog iskorišćavanja razrednih drugova i drugarica. Profesor na Vojnoj akademiji u Beogradu Petar Kostić kaže da se iza toga ne krije povećana agresivnost, nego loše mentalno stanje naše dece.

- Potpuno je izvesno da je vršnjačko nasilje uzrokovano povišenom depresivnošću naše dece - tvrdi dr Kostić.

R. VESKOVIĆ

Izvor: Press

Ja sam to primećivala i u ranijim generacijama. Posmatrala sam decu iz srednjeg staleža, decu obrazovanih ali ne imućnih ljudi, koji su ambiciozni. Ta deca vaspitana su da zamišljaju život kao tinejdžeri u američkim filmovima. Znači velike kuće, skupa kola, bahato trošenje naovca. Naravno ni u Americi to nije baš tako. I tamo ljudi ne mogu sebi da priušte baš toliko kupovine ko u filmovima pa veći deo paketa donetih u naručju sutra bude vraćeno u prodavnice. Ali naši tinejdžeri, naročito devojčice koje ulaze u pubertet žele da se afirmišu u društvu a taj način koji je implementiran iz potrošačkog društva ovde ne važi. Roditelj teško može da odvioji 300€ mesečno za odeću i obuću.

S druge strane posmatramo li decu iz siromašnih porodica videćemo da su ona odrasla sa mnogo manjim aspiracijama. Njima je sasvim u redu da nose kineske patike, farmerice i bluzice. Njihova afirmacija odvijaće se kroz sport, pevanje, i druge dostižne aktivnosti.

Kahm.. jel'?

Pa sto se onda prave da kineske patike kostaju 100e
Zasto ne nose nesto iz NP ili Arilja, vec kupuju (lose) kineske kopije poznatih marki... od gaca do telefona?

Tako je bilo i u mojoj generaciji, a  sada je jos gore...

Jedni su prezasiceni, a drugi su jednostavno gladni... i tu ne mislim na fizicku glad... vec glad za dokazivanjem, materijalnim, statusom...

Deca su preopterećena školom i zagađena primitivizmom.
Nema više popodnevnih šetnji sa roditeljima jer roditelji rade do pola pet.
A ni deca više nisu bezbrižna - nose teret obaveze da "uspeju u životu", da zadovolje frustrirane mame i tate.


Što se tiče novca, odeće i obuće, imam sreću pa se moja deca raduju i majicama sa Bajlonijeve pijace.

Kako?
Mislim .. danas ako ista mozes, onda mozes iskazivati svoje misljenje.

I slazem se s aneom sto se tice siromasne djece i njihovih aspiracija. Cak i kad nista ne govore, prosto vidis na njima koliko su iskompleksirani jer zaboga nemaju tomTailor majicu.
znam da tome doprinosi i zloba vrsnjaka, pogotovo u tom nekom osjetljivom dobu, ali u svakom slucaju ne moze se reci da se siromasnija djeca afirmisu kroz drustvene/sportske aktivnosti ..

ona su samo iskusnija po tome sto znaju sta znaci ne imati i ne moci kupiti. ali ne prihvataju to olako i bez osjecaja nize vrijednosti.

U drustvu koje je toliko materijalisticki orijentisano, nije ni cudo da se deca koja ne nose Tom Tailor ili Levi's osecaju iskompleksirano i manje vredno. Tuzno jeste, ali je i savrseno logicno.

Mada, ta deca (a bogme cesto i odrasli u slicnoj poziciji) maltene nikada nisu svesni da to sto nose nema nikakve veze sa njima, odnosno sa njihovim materijalnim stanjem. To sto ti mama i tata kupe majicu od 50eura, govori da oni imaju, a gde si tu ti?

U moje vreme (koje je, gle cuda, bilo pre samo nekoliko godina), malo se gledalo na to ko sta nosi i koliko kosta. Donekle sam, cak, bila i odsecena od te grozne realnosti, iako sam, takoreci, isla u tesko snobovski orijentisanu gimnaziju. I jednog dana sam srela devojku koja mi je rekla da se oseca zadovoljnom dok ide ulicom, a u glavi razmislja koliko sve sto ima na sebi kosta. 

Ok, da se ne lazemo i ne budemo licemerni... Eto ja nikad nisam kupovala kod Kineza, i naravno da vise volim Nike majicu od neke obicne, i to i zbog kvaliteta, ali i toga sto ta stvar realno lepse izgleda. Ali da procenjujem ljude na konto toga sta oblace i koliko to kosta... to je, prosto, jadno. 
Jer i sve sto imam da obucem onako nije kupljeno mojim parama, nego parama roditelja, te ne odrazava nista drugo do platezne moci njih; sa mnom tesko da ima ikakve veze (izuzev mozda ukusa u oblacenju  ).

Pa ako imaju roditelji, imas i ti, to je ta logika
Jer nece roditelji uskratiti svojoj djeci pare, ako ih imaju. Sto znaci da i djeca imaju pare.

Da, to je upravo ta logika koja ja, meni licno, klimava.
Ako moj roditelji imaju te pare, oni su ih stvorili. A meni ih daju jer me izdrzavaju.
Ja, dalje, ih nemam. Tek onda kada ih ja, svojim radom, budem zaradila, onda ce to biti moje pare.
A do tad, zivim parazitski.

Ali, da li ti stvarno mislis da ta djeca imalo razmisljaju o svojim dostignucima?
Ja bih prije rekla da im je cilj sto duze cijediti pare od roditelja i biti paraziti ..

I to je jako veoma mnogo kul 

Ma znam, i kazem ti da im to ni ne pada na pamet, zato o tome toliko i ke*am.