Gotovo trećina fakulteta Univerziteta u Beogradu najavila je povećanje školarine za samofinansirajuće studente u akademskoj 2009/10 i to od 2.000 do 32.000 dinara. Ipak, dva fakulteta – Pravni i Hemijski odlučili su da smanje cenu studija.

Konačnu odluku o ovogodišnjoj školarini još nisu doneli svi fakulteti, a oni koji su najavili povećanje, to pravdaju potrebom za usaglašavanjem s troškovima života, padom vrednosti dinara, kao i činjenicom da im država duguje višemilionske iznose, rečeno je Tanjugu u dekanatima pojedinih fakulteta.
Najveće povećanje cene studija najavio je, prošle godine veoma traženi, Geografski fakultet sa 63.000 na 95.000 dinara. Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu školarina će, najverovatnije, biti veća za 30.000 u odnosu na prošlogodišnju i iznosiće 90.000 dinara. Za upis na Učiteljski fakultet ove godine treba izdvojiti 20.000 dinara više nego lane kada je školarina bila 60.000, dok će na Tehnološko-metalurškom školarina biti veća za 10.000 i iznosiće 60.000 dinara. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja povećaće cenu za više od 11.000 i biće 119.400 dinara, a na FON će se povećati za 8.000 i iznosiće 129.000 dinara.
Više cene najavili su i Pravoslavno-bogoslovski, Elektrotehnički, Ekonomski, Filozofski fakultet, FASPER... Brojni fakulteti neće menjati školarinu, među kojima je i Arhitektonski, gde cena od 240.000 nije menjana poslednje četiri godine. Brucoši sa Pravnog upis će platiti 10.000 manje nego lane, odnosno 80.000 dinara, a „hemičari“ 2.000 dinara manje od kolega upisanih prošle godine.
Ministar prosvete Žarko Obradović nedavno je apelovao na fakultete da ne povećavaju cenu upisa u uslovima svetske ekonomske krize, dok je rektor UB Branko Kovačević istakao da će Univerzitet preporučiti da se školarine, ukoliko se, ipak, povećaju, kreću u granicama inflacije.

POVEĆANE ŠKOLARINE
Fakultet Stara cena Povećanje Nova cena
Geografski 63.000 32.000 95.000 dinara
Poljoprivredni 60.000 30.000 90.000 dinara
Učiteljski 60.000 20.000 80.000 dinara
TMF 50.000 10.000 60.000 dinara
Fakultet sporta 108.400 11.000 119.400 dinara
FON 121.000 8.000 129.000 dinara

istraživanje u studentskom gradu

64% studenata koristi internet preko mobilnog telefona
Ovu uslugu studenti koriste pre za pristupanje edukativnim sadržajima, nego za četovanje i popularni fejsbuk.

1.200 dinara i više mladići mesečno izdvajaju za telefonski račun
Devojke mesečno za telefonski račun većinom izdvajaju 600 do 1.200 dinara i češće se odlučuju za pripejd.

77% studenata koristi usluge mt:s-ove mobilne mreže
Studenti najčešće koriste uslugu – omiljeni broj mt:s-a, ali se u poslednje vreme povećalo korišćenje usluga Telenora i VIP-a.
 
150 evra košta prosečan mobilni telefon među studentima
Najčešći modeli su nokia, samsung i soni erikson. Devojke aparate menjaju na dve godine, a mladići nešto češće.

U istraživanju učestvovalo 582 stanovnika Studentskog grada (Izvor: Savez studenata Beograda)

Izvor: 24sata

Moguće dodatno siromašenje univerziteta
Fakultetima preti katanac
Autor: Jelena Ilić | Foto:FoNet | 12.05.2009. - 08:00


Ukoliko se ne postigne dogovor sa Ministarstvom finansija i ispostavi se da državni fakulteti moraju da se u skladu sa Zakonom o rebalansu budžeta odreknu 40 odsto svojih sredstava, to bi praktično rezultiralo gašenjem svih visokoškolskih ustanova u roku od nekoliko meseci. Na većini fakulteta kažu da ni dodatno povećanje školarina ne bi moglo da podmiri najnužnije potrebe, kvalitet nastave bi drastično opao, a vrlo brzo bi im zbog neisplaćenih režija blokirali račune.

Rektori svih sedam univerziteta u Srbiji uputili su dopis premijeru i resornim ministrima u kome traže da se državni fakulteti oslobode obaveze proistekle iz člana 15 Zakona o rebalansu budžeta prema kome bi visokoškolske ustanove mogle da ostanu bez 40 odsto svojih sredstava. U dopisu stoji da bi u slučaju primene tog člana bio ozbiljno ugrožen nastavni proces, jer već sada država neredovno izmiruje svoje obaveze. Ministar prosvete Žarko Obradović zatražio je od Ministarstva finansija dodatno tumačenje spornog člana, a najavljen je i sastanak sa svim dekanima.
- U ovom trenutku postoje različita tumačenja tog člana, pa ćemo vrlo brzo čuti pravnu ocenu spornih stavova. Postavlja se pitanje da li fakulteti stvarno nemaju novca, što je vrlo moguće, jer je obaveza države prema visokoškolskim ustanovama regulisana u manjem obimu zbog finansijske situacije, ili pak neko od njih nije vodio računa o budućim troškovima i nije se ponašao domaćinski - istakao je Žarko Obradović i dodao da će razgovarati sa čelnim ljudima univerziteta o funkcionisanju prosvete nakon rebalansa budžeta. Ministar nije hteo da odgovori na pitanje šta je radio kad se budžet planirao, odnosno zašto tada na Vladi nije intervenisao protiv usvajanja spornog člana. I bez odgovora na ovo pitanje, na fakultetima ne dele mišljenje resornog ministra i ističu da su im primanja od države drastično smanjena i neredovna i da se nalaze u krajnje nezavidnom položaju. Oduzimanjem još 40 odsto novca koji uspevaju sami da zarade imalo bi, tvrde, katastrofalne efekte.
- Zaista ne mogu da verujem da je nekome moglo da padne na pamet da nam oduzmu 40 odsto sredstava u trenucima kada od države dobijamo samo 15 odsto za materijalna izdavanja. Ukoliko ostanu pri ovom stavu, već od jeseni mi ne bi mogli da radimo jer bi nam blokirali račun. Reći ću samo da mesečno na struju, vodu, smeće, prevoz i druge režije plaćamo oko 5,5 miliona dinara, a od države smo dobili 570.000 dinara. Znači, razliku isplaćujemo sami. Čak ni povećanje školarina ne bi imalo nikakvog efekta jer je to zanemarljiva stavka. Mi godišnje od samofinansirajućih studenata naplatimo 4,8 miliona dinara. Iz navedenog računica je jasna. Zbog ovakve situacije naše novčane rezerve su se znatno smanjile i bojim se da uz novi namet nećemo moći da radimo - kaže za „Blic” Velibor Stojić, dekan Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.
Iako su na fakultetima ogorčeni, zaključak Senata Univerziteta u Beogradu je da se eventualna primena člana 15 Zakona o rebalansu budžeta ne sme odraziti na studente. Drugim rečima, krpljenje budžetske rupe na visokoškolskim ustanovama povećanjem školarina ne bi bilo moralno, a ne bi imalo ni efekta.
- Neće biti dodatnog povećanja školarina, čak i ako budemo morali da se odreknemo tih famoznih 40 odsto. Ipak, ovakva odluka ugrozila bi funkcionisanje fakulteta. Radili bi bez interneta, struje i knjiga jer mi od države dobijamo samo 15 odsto na ime materijalnih troškova. Da ne govorim o raznim nepredvidivim situacijama. Primera radi, upravo su nam pregorele tri bim sijalice, a jedna košta 300 evra. Drugim rečima, situacija nije katastrofalna, nego još gora od toga i sve što napišete je blago u odnosu na ono s čim bi se suočili - objašnjava Aleksandar Janković, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu.
Vodeći ljudi fakulteta ističu da se svi nalaze u lošoj situaciji i da bi veoma brzo bez sredstava ostali i fakulteti koji imaju solidne prihode zahvaljujući brojnim naučno-istraživačkim projektima koje rade za državu ili Evropsku uniju. Naime, u tim ugovorima stoji klauzula da se samo sedam odsto sredstava koje dobiju za izradu projekta mogu potrošiti na plaćanje režija. Oni ističu da bi primena ovog člana bila moguća samo ako bi im država u potpunosti namirivala troškove.
- Ako bi nam pokrili sve troškove, onda bi možda mogli i da nam oduzmu 40 odsto. U ovim okolnostima to bi bilo katastrofalno. Mi bismo već u avgustu imali blokiran račun i zaista ne bih mogao da budem srećan što bih bio među poslednjim fakultetima koji su morali da zatvore vrata. Povećanja školarine sigurno neće biti, a iskreno se nadam da će fakulteti biti oslobođeni ove obaveze. Suština je da smo svi u istom problemu i da bi došlo do gašenja svih fakulteta u roku od nekoliko meseci - ističe Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakulteta.
Čedomir Vasić, retor Univerziteta umetnosti u Beogradu, kaže da bi bez dogovora bio doveden u pitanje upis studenata u narednu godinu.
- Očekujemo odgovor na naš dopis i iskreno se nadamo da će na sastanku sa Ministarstvom finansija biti postignut dogovor. Trebalo bi da shvate u kojoj meri bi bio ugrožen rad fakulteta. U slučaju da ne bude postignut dogovor, suočićemo se ne sa finansijskim, već sa egzistencijalnim problemima - kaže za „Blic” Radoslav Bubanj, rektor Niškog univerziteta.
Mogućnošću da se fakultetima oduzme znatan deo sredstava nisu zadovoljni ni studenti, koji se plaše da bi platili ceh. Jedan od najgorih scenarija je dodatni rast školarine i još lošiji kvalitet nastave.
- Ne podržavamo ovu odluku jer bi studenti bili pogođeni na dva načina. Prvi je povećanje školarine, a drugi lošiji kvalitet nastave - ističe Aleksandar Jović, predsednik Studentskog parlamenta BU.

Protesti zbog poskupljenja školarina
Oko 200 studenata Fakulteta muzičke umetnosti protestovalo je juče ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta jer su nezadovoljni predlogom dekanata da poveća školarine na 150.000 dinara. Njih je juče primio dekan Milan Mihajlović i obećao da će se predlog o poskupljenju još jednom razmotriti. Za razliku od njih, u Novom Sadu studenti Filozofskog fakulteta održali su protestnu šetnju, nakon čega su štrajk nastavili na fakultetu. Njihov protest nije izazvan visokim školarinama, već odlukom Komisije za akreditaciju da upis master studija dozvoli za samo 60 studenata. Zbog toga će bez mogućnosti da nastave školovanje ostati 20 akademaca. Njih su podržale i kolege sa Ekonomskog, Poljoprivrednog i Fakulteta tehničkih nauka, kao i profesori sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta. Studenti su rešeni da ne napuštaju fakultet i ne odlaze na nastavu do ispunjenja zahteva.



Izvor: Blic

Izgleda da ce studiranje postati privilegija koju ce samo bogati moci da priuste.

U sredu pregovori rektora i Ministarstva finansija
Dekani spremni na kolektivnu ostavku
Autor: J. Ilić | Foto:Beta | 13.05.2009. - 08:01

Rektori sedam univerziteta u Srbiji zahtevaće danas od predstavnika Ministarstva finansija da se u Zakon o rebalansu budžeta unese odredba o izuzimanju državnih fakulteta i univerziteta od obaveze uplaćivanja 40 odsto sopstvenih sredstava u republički budžet. Ukoliko nadležni ne usvoje ovaj predlog, svi dekani spremni su da podnesu kolektivnu ostavku, jer u takvim okolnostima neće moći da rade.


Sastanak čelnih ljudi univerziteta sa predstavnicima Ministarstva finansija zakazan je za danas u zgradi Vlade, a njemu će prisustvovati ministar prosvete Žarko Obradović i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić. Umesto ministarke Diane Dragutinović, tumačenje spornog člana 15 Zakona o rebalansu budžeta daće predstavnici Ministarstva finansija. Odmah nakon sastanka u Vladi, biće održan i Senat Univerziteta u Beogradu, na kome će najverovatnije biti razmotreni rezultati pregovora. Međutim, na prethodnoj sednici ovog tela dogovoreno je da u slučaju negativnog odgovora svi dekani podnesu kolektivnu ostavku.
- Sešćemo i razgovarati, tako da ćemo preciznije informacije imati tek nakon sastanka. Razmotrićemo u kakvoj su finansijskoj situaciji fakulteti i kako će se rebalans budžeta odraziti na njih. Ekonomska situacija na fakultetima je različita. Ima onih koji imaju mogućnost sopstvenih prihoda i onih koji nemaju. Ovde je reč o dodatnim prihodima koji fakulteti ostvaruju na različite načine i o uzimanju dela tog prihoda. A o kojoj količini novca je reč, znaćemo jako brzo. Treba imati u vidu da je ekonomska situacija teška i da je sprovođenje ovih mera privremeno - rekao je Žarko Obradović i dodao da od septembra traži način da utiče na fakultete da ne povećavaju školarinu.
Prema njegovim rečima, država će do kraja juna izmiriti obaveze prema visokoškolskim ustanovama kako to ne bi bilo opravdanje za poskupljenje. U rektoratu Beogradskog univerziteta kažu da imaju samo jedan zahtev, a to je da Vlada donese uredbu kojom će se fakulteti, instituti i univerziteti čiji je osnivač država izuzeti iz spornog člana 15.
- Iskreno se nadamo da će imati razumevanja i da će shvatiti da fakulteti potpadaju pod indirektne korisnike budžeta kojima je finansiranje ugroženo. Dakle, potrebno je samo da Vlada donese uredbu jer je zakonom predviđena ta mogućnost - kaže za „Blic” Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Izbor novog rektora BU
Senat Univerziteta u Beogradu, osim o problemu finansiranja, baviće se i pitanjem izbora novog rektora BU. Dekani će se izjasniti između dva kandidata - dosadašnjeg rektora i profesora Elektrotehničkog fakulteta Branka Kovačevića i Vere Dondur, člana Komisije za akreditaciju i profesorke Fakulteta za fizičku hemiju. Ipak, ko će u narednom periodu voditi najveći univerzitet u Srbiji, znaće se do kraja meseca.

Izvor: Blic