Sparta ~ Uvek sa štitom

Opasnost od Persije 480. godine pre Hrista ujedinila je helenske gradove u odbrambeni savez u kojem je prvenstvo pripalo ratničkoj Sparti. Bitkom kod Mikale 479. Persijanci su konačno proterani iz Helade i od tada želje članica saveza postaju različite - Atina je želela nastavak rata, a Sparta je sanjala mir.

Kralj Leotihida, Spartanac koji se nalazio na čelu savezničkih pomorskih snaga, povukao je svoje brodove 478. godine. Smatrao je da je rušenjem mosta preko Helesponta opasnost od varvara otklonjena i da je ratni cilj ispunjen.

Povlačenje
Spartanci, ipak, nisu potpuno istupili iz saveza već su poslali Pausaniju da bude novi vođa flote. Ovaj vojskovođa, pobednik kod Plateje, bio je bratanac legendarnog kralja Leonide i tutor njegovog maloletnog sina kralja Pleistarha. Opisan je kao grub i surov vođa. Saveznici su se žalili da je uveo telesne kazne, da je najveći deo plena zadržavao za sebe, ali i da se oblačio i ponašao kao Persijanac. Neki nezadovoljnici su čak pokušali da potope njegov brod i da ga ubiju. Nisu uspeli, ali to je nateralo Spartance da ga povuku iz flote i Sparta zvanično istupa iz saveza.

Pohod na vlast
U Lakedemonu, period posle grčko-persijskih sukoba obeležavaju politička previranja i veliko nezadovoljstvo, kako potlačenih helota tako i mnogih Spartijata. Društvo ove zemlje nije više bilo društvo koje su, u šestom veku, opisivali pesnici. Moć eforata, koji nije stvorio Likurg, neprestano je jačala i mnogi su se bunili zbog toga.

To nemirno doba želeo je da iskoristi i Pausanija. On je znao je da nikada ne može postati pravi vođa Sparte dok važi Likurgov ustav. Zbližio se sa ostrakovanim Temistoklom i počeo je da priprema politički prevrat nalazeći sledbenike među siromašnim Spartancima i helotima.
Spartanska vlada nije mogla mirno da posmatra njegovu delatnost i optužila ga je zbog saradnje sa Persijom. Osuđen je na smrt, ali pre nego što su ga uhvatili jedan efor mu je javio presudu i savetovao ga je da se skloni u hram. Po svim zakonima bilo je zabranjeno ubiti čoveka u kući bogova.

Pausanija se sklonio u hram Atine Halkiokos. Kako ne bi prekršili zakon, njegovi gonioci ga nisu napali, ali su zazidali vrata i prozore. Ulovljeni ratnik, pobednik kod Plateje, osvajač Vizanta i Helesponta, bez vode i hrane nije mogao dugo da opstane. Posle nekoliko dana je klonuo, a neprijatelji su ga izneli ispred hrama gde je i preminuo kao poslednji otpadnik.

Zamljotres
Uklanjanjem Pausanije sukobi među Spartijatima prestaju, barem neko vreme. Postojale su i druge opasnosti. Stalna su bili heloti, ali i Atinjani su postali previše moćni.
"Sparta treba da vodi, ne da prati", verovali su Lakedemonjani. Zato su planirali napad na Atiku i podstakli su Tasos, koji je bio deo atinske pomorske imperije, da 465. godine pre Hrista podigne ustanak.

Kada je buknuo ustanak oni nisu bili u stanju da pomognu. Peloponez je pogodio jak zemljotres, mnoge kuće bile su srušene i heloti su to iskoristili. Munjevito su se naoružali i napali grad Spartu. Jedino zahvaljujući mudrosti kralja Arhidama Spartanci su uspeli da se odbrane. On je na vreme postrojio moćne spartanske hoplite u bojni red i reagovao je kako treba.
Ipak, ustanak nije ugušen. Heloti su se utvrdili na planini Itomi, a Lakedemonjani nisu bili vični opsadama, pa se rat se odužio.

Ratovi
Kada su uspeli da skrše otpor na Itomi Spartanci su dozvolili pobunjenicima da izađu iz Lakedemona. To su iskoristili Atinjani i naselili su ih u Naupaktu, gradu na najužem delu Istma. Ovim potezom i saradnjom sa Megarom Atinjani su zagradili Spartancima prolaz u Srednju Grčku i još više isprovocirali iskusne ratnike. Kralj Nikomed je 457. sa 11.500 hoplita prešao Istam i ulogorio se kod Tebe. Atinjani i Tesalci su im izašli u susret sa još više hoplita - bilo ih je 14.000. Međutim, u sukobu kod Tangare iskustvo Lakedemonjana bilo je presudno. Spartanci su pobedili, ali su se vratili na Peloponez i posle nekih manjih akcija potpisano je primirje.
Već 447. počeli su novi sukobi. Spartanci su ponovo ušli u Srednju Grčku pod izgovorom da žele da pomognu Delfima, ali započeli su novi rat. Pridružile su im se i mnoge druge države i Atina nije imala snage da im se suprotstavi. Prema mirovnom sporazumu koji su potpisali na molbe Atinjana interesne sfere dva polisa su razgraničene. Ipak, ovo je značilo da je imperijalna moć Atine skršena, ali ne potpuno. Očekivao se novi rat.

Glas javnosti \ A. Ivanović

Sparta - Povratak slavnih

Posle neuspešnih Agisovih reformi onima koji su želeli da Sparta ponovo postane sila od koje drugi zaziru, sve je izgledalo beznadežno. Dugovi jesu bili oprošteni, ali zemlja nije ponovo podeljena. I od nedovršenih reformi koristi su imali samo bogati oligarsi kojih je sada bilo još manje nego pre Agisovog dolaska na vlast. Ipak, nada je došla odakle je niko nije očekivao - iz kuće kralja Leonide II.

Ženidba

Kada je kralj Leonida ubio svog suvladara i najljućeg protivnika Agisa i njegovu majku, nije želeo da se na isti način osveti Agisovoj ženi Agijati. Pošto je bila naslednik velikog imanja rešio je da je oženi svojim sinom Kleomenom. Nije mu smetalo to što je dečak premlad za brak i što Agijata nije želela da se ponovo udaje. Sila je bila na njegovoj strani.

Međutim, ispostavilo se da mladi Kleomen nije želeo da se prema svojoj ženi ponaša bahato i surovo. Čak naprotiv. Bio je nežan i oni su se zavoleli. Agijata mu je često govorila o Agisovim idejama i ukazivala mu na šta je nekad najmoćnija država Helade spala. I ideja o podeli zemlje i njemu je delovala kao jedino logično rešenje.

Na tronu

Posle smrti kralja Leonide 235. godine pre Hrista Kleomen stupa na kraljevski presto. Naravno, po starom spartanskom običaju, on je imao suvladara iz dinastije Europontida, a vlast su mu ograničavali efori i geruzija. Zato i nije mogao odmah da sprovede svoju reformu već je želeo da prvo stekne ime kao ratnik.

Krenuo je na sever Peloponeza u rat protiv Ahajskog saveza. I u početku je imao zavidan uspeh. Njegova vojska zauzela je grad Metidrij, a zatim je, kod Palacija, pozvao vojskovođe Ahajskog saveza na borbu. Njegova samouverenost oduševila je Arata, vođu Ahajaca, i on je rešio da se povuče, uprkos brojnoj nadmoći. Ovo je imalo veliki odjek u grčkom svetu. Pogotovo u Sparti. Stanovnici Lakedemona setili su se stare izreke da Spartanac ne pita koliko ima protivnika već gde su oni.

Reforme

Iako Kleomenovi vojni uspesi nisu bili toliko veliki koliko se to na prvi pogled činilo, njegova slava u Lakedemonu je porasla. I kada se vratio u svoj grad, on je rešio da poveća svoju vlast. Prvo što je uradio bilo je ukidanje eforata. Četvoricu od petorice efora je ubio i sam je preuzeo njihove dužnosti, pozivajući se na Likurgov ustav, u kome nije bilo pomena o ovoj instituciji. Zatim je ukinio i geruziju, veće staraca, svog suvladara Arhidama V svrgnuo je s vlasti, a drugu krunu dao je svom bratu Eukleju.

Tek sada kada je sva vlast bila u njegovim rukama rešio je da sprovede reforme. Nekolicinu bogataša naterao je da državi predaju svoja imanja, a onda je svu zemlju podelio na jednake delove. Lakedemon je ponovo postao zemlja jednakih. Svaki Spartijat je sada želeo da bude vojnik. Imao je svoju zemlju i imao je razloga da je brani.

Osvajanja

Kleomen je izvršio i vojnu reformu, i to prema makedonskom modelu. Umesto nekadašnjeg velikog koplja, vojnici su morali da se služe kraćim kopljem, a štitove više nisu držali za ručke već su ih vezivali za ruke. Da bi se ponovo stvorila velika Sparta, bilo je potrebno naterati ljude da žive onako kako se nekad živelo. On je ponovo uspostavio škole u kojima su i mladići i devojke pripremani za rat. Kao što se to nekad činilo.

I njegove reforme imale su rezultat: snaga Lakedemona je ponovo uspostavljena. A vojska koju je sam Kleomen poveo uspela je da osvoji Arkadiju, Korint, Argos i Argolidu i u bici kod Dime porazi vojsku Ahajskog saveza. Sparta je, posle vek i po, ponovo hrlila ka hegemoniji. Izgledalo je kao da Kleomena niko ne može da zaustavi.

Selasija

Ahajske vođe koje su nekada proterale Makedonce sa Peloponeza sada su se za pomoć obratile upravo Antigonu Dozonu, makedonskom kralju. I Etolskom savezu. Nova koalicija je bila sklopljena i saveznici pod vođstvom Antigona krenuli su na Spartance.

Do borbe je došlo kod Selasije 222. godine. Kleomen se, sa 10.000 Spartanaca, suprotstavio armiji od skoro 30.000 ljudi. Uprkos dobroj taktici i hrabroj borbi šanse za uspeh gotovo da nije ni bilo. Saveznička armija razbila je spartansku - preživelo je svega nekoliko stotina Lakedemonjana, a kralj Kleomen je pobegao u Egipat, gde je ubrzo i ubijen.
Ahajska i makedonska vojska ušla je u Spartu i ukinula Kleomenove reforme, predajući vlast lakedemonskim oligarsima.
A. Ivanović

Izvor: Glas Javnosti

Nisam bas 100% siguran ali za razliku od ostalih Grka oni nisu imali pedere.

Procitaj "Ognjenu kapiju"(odlicna knjiga) i videces da si se prevario.Kako sam ja razumeo homoseksualnost se tada nije posmatrala kao danas.Neki od najboljih ratniika tog vremena su bili homici.

Znaci ipak i oni... dobro znam za ta njihova shvatanja a dosta su se i danas odrzala u Grckoj... moracu da opet pogledam al u nekoj drugoj literaturi- ko zna ko sve danas pise.

Nadam se da ti nisam srusio snove.I za mene je to bilo veliko razocaranje

Vidite drugari ovako , po tom pitanju sam cuo oprecna misljenja . U ognjenoj kapiji pise tako kako rece Empnik , a i na bbc-iu sam tako cuo . Medjutim posto su se oni od svih grckih plemena najkasnije doselili u grcku kod njih su dugo ostali ocuvani ratnicki instinkti arijevskih plemena , stvorili su taj svoj specificni sistem drustvenog uredjenja da bi ocuvali te instikte koji svakako ne obuhvataju pederastiju . Medjutim , posto su od malih nogu decaci ziveli u tzv.stadima. sigurno su postojali slucajevi kao oni u zatvoru . Pa ipak , moze se braniti i stav da su imali prilike da siluju sta stignu ( ratovali su kao neka vrsta " drzavnih " placenika po celoj grckoj ) , pa i nisu imali potrebe za zatvorska seksualna ophodjenja .

Ono sto me je kod njih oduvek najvise odusevljavalo je odnos prema preljubi u svetlu u kojem ju je evolucija i izmislila radi rasne vitalnosti ( postoji kod vrsta kod kojih i muzijak gaji mlade , ideja je da verni papucar  , koji je veran jer je  suvise nekvalitetan da bi nasao drugu " zensku " gaji mlade , a da ih pravi " maco " )  . Naime oni su imali nekakve kucne svetkovine koje su karakterisitcne po tome sto je to bila jedna od retkih prilika kada je muz spartanke  jeo kod kuce . Prilikom tih " slava " su u goste dolazili njegovi ratni drugovi . Ako bi se zeni svideo neko od njih ona bi od muza trazila dozvolu za preljubu , koju bi on obavezno davao ako bi u pitanju bio ratnik na glasu . Tako bi se poboljsavala kucna loza .

Tolerantan stav prema preljubi je jako pametan .To je postojalo na nivou sindijazmckog braka , cija je varijnta postojala u sparti . Medjutim , sindijazmicki brak prestaje sa razvojem privatne svojine , jer je od tada u svesti ljudi bitno da je onaj koji nasledjuje ono sto su sa mukom sticali zaista i njihov potomak .

A i fora je sto oni homoseks. nisu smatrali slaboscu pa su tako i neki veliki ratnici bili gay i to je bilo sasvim normalno.A da ne spominjem cuvene gimnazije koje su tome dosta doprinele jer su Grci u njima vezbali svoje ratnicke vestine potpuno goli.

I ja sam procitao knjigu Ognjena kapija, dobra je knjiga. Tu se pominje da se homoseksualnost cak cenila kod ratnika jer tako ce sa vise zelje cuvati svog saborca tokom bitke...

Odlican tekst,bilo bi lepo da se zavrsi istorija Sparte ako ima odakle.....Fali jos 100 i kusur godina.....,a najzanimljivljiji su.