Pa pazi, Čanak je i privatno i javno za moj račun kretenčina i govedo, kao i Šešelj. Ja ti kažem da moraš imati i novinare Ćosićeve provinencije u situaciji kad ti radikali ovde stvaraju atmosferu gde se jedva čeka da se Rusiji prepusti suverenitet Srbije. Zato ti kažem da ti treba balans, a njega ne možeš da dobiješ ako nemaš novinare koji bi pretezali na drugu stranu. Moraš da shvatiš da u Srbiji imaš i iracionalnu politiku koju je neko definisao kao "nacionalizam" i da je to podjednako opasno kao i ovo slepo kopiranje zapada. Neka njega nek priča, ali mene su ministar i država prijatno iznenadili tezom da Srbija nikada neće učestovati u bilo čemu što je opasnost za bezbednost Rusije, pa kao posle dodato " i svih zemalja Evrope". To sam želeo da čujem pre svega. Srbija ne sme da radi protiv interesa Rusije, ali i Rusija bato nije bezgrešna.

Moras bato i ovo i ono. Ako se predas jednoj strani, pojesce te. A u Srbiji su politicari samo turbo populisti, mozda vise nakon svega nema nista pametno da se kaze

Кључна реч - балансирање

Balansiranje je izvuklo Jugu tako da niko nije radio a svi nesto imali. Vuklo se na sve strane i jedrilo niz vetar, ako se okrenes protiv vetra, lomi se jarbol i cepa jedro, tad plutas u mestu

Ti pričaš o međunarodnoj politici, ja pričam o ravnoteži u okviru društva što je mnogo bitnije. U međunarodnoj politici nema balansiranja, nego moraš da se krljaš da bi se izborio za mesto pod suncem. Znači da nadbiješ druge u svim segmentima. Ovde kod nas je postalo važnije da se pomirimo sa svetom, nego da živimo u miru jedni sa drugima. Ja ako moram da biram, radije sukob sa celim svetom, nego sukobi u srpskom društvu. To je najgora mana srpskih poltičara, jer huškaju narod da se krlja među sobom.

Od kada je politike u Srbiji bilo je huskanja i opletanja politicara. Izuzetak predstavlja samo period posle rata u bivsoj drzavi. Zalosno al je tako. Mozda je to jednostavno mentalitet naroda, ko ocekuje da se pomire zvezdasi i partizanovci?

Balans treba da postoji, ako postoji neki jasan plan i ideja na nivou nacije i države. A toga ovde nema.

Da li Srbija ima plan gde će da bude za pet, deset ili dvadeset godina? Nema. Da li postoji konsenzus unutar nacije? Ne postoji.

Narodi oko nas idu napred a mi tapkamo u mestu. Da li je kralj bio dobar, da li je Tito bio dobar, da li je samoupravljanje bilo dobro, da li smo raskrstili sa Jugoslavijom ili nismo, da li su Slovenci i Hrvati imali pravo da osnuju svoje države ili ne, valja li Evropska unija, šta sa činjenicom da smo sa svih strana okruženi budućim i sadašnjim članicama NATO. Nismo čak ni sa komunizmom raskrstili. Jedina smo država u Evropi koja nije vratila imovinu prvobitnim vlasnicima.

Balans u takvoj konfuziji ne znači ama baš ništa osim nekakvog statusa kvo na brodu bez kursa.
 

Da ne ulazim dal je komunizam bio dobar il ne, al tada je bar postojao neki plan za blisku buducnost