pa bre, zar treba to da objasnjavam  ko da se nikad niste sa nekim posvadjali bas bas .. retko psujem, ali umem da podbodem bas nisko, ako se taj neko koristio time takodje itd

poenta je da ne postoje previse osetljivi ljudi ako niste prijatelji ili jako dobri poznanici sa njima .. sa svim ljudima treba biti odmeren, vrlo paziti sta vam izlazi iz usta, a i to je karakteristika mudrih osoba.

Nije istina da su takvi ljudi po pravilu sebicni i razmazeni, svaki covek ima preavo na reakciju ukoliko ih neko provocira, ili na bilo koji nacin vredja, njih ili neki njihov stav. Nisu svi na prst u dupe pa da znamo da se sali ili da se napio pa ne zna sta prica .. uostalom "osecati se kao zlotvor koga grize savest" je osecanje koje uglavnom i nije daleko od istine ako je u pitanju neko ko vam ni po cemu nije blizak.

Grizla me je savest sto puta, u 90% slucajeva bila sam kriva ja, ako se neko na neki moj postupak/izjavu uvredio. U prvi mah pomislim da su preterano osetljivi i onda sto duze o tome razmisljam jasno mi je da sam verovatno ja ta koja je prenaglila.

Ja sam poprilicno neosetljiv. Mozes da mi kazes sta oces. Verovatno cu da mislim: Pazi budale! Moram da priznam da mi se svidja to... Cak i volim kad neko napravi dobru salu na moj racun (naravno ne neku neukusnu); racunam da je taj neko ima kefalo te stoga zasluzuje moju pozornost. Sve dok se ljudi dobro zezaju u cemu je problem?!

Ovo je skroz lepo receno i nekako najblize isitni, cini mi se... Uostalom, ko smo mi da merimo ko je preosetljiv a ko ne? I kad bi merili, to sigurno ne bi bilo po nekim univerzalnim ''proporacijama'' jer toga nema, merili bi sigurno iskljucivo po nasem nahodjenju i iz nase perspektive bi sudili o tome a to nikako nije validno jer...Ono sto meni nije realno neki razlog za pizdenje ili ljutnju nekom drugom jeste i obrnuto...Nikad ne mozemo znati sta se potpuno desava u tudjoj glavi, pogotovo ako je to neko koga i ne poznajemo puno.

Nije tu stvar ''ugadjanja'' vec nekog normalnog ponasanja i upravo toga da pazis sta pricas i odmeravas sta bi bilo kulturno a sta ne reci...Nebitno da li nekoga znamo, cak i osobe koje mislimo da poznajemo u srz i za koje znamo sta mozemo da im kazemo znaju da nas iznenade i da se uvrede ili naljute nekom nasom recenicom ili postupkom.

Smatram da cak i kada smo na ''prst u dupe''  sa nekim to nije realan razlog da se opustimo i sebi dopustimo svakakve izjave i misli...
Neke stvari se prosto ne govore cak ni onim najblizima..Ili se ne govore direktno i onako kako ih mi sirovo u glavi, oblikujemo...

Ne volim kada mi izleti nesto sto ne treba prema nekim totalno nebitnim ljudima a kamoli meni nekim blizim osobama...

Uostalom..I treba da nas grize savest u vecini slucajeva jer stvarno mi sami u vecini sluchajeva zajebemo stvar..Ako nista drugo, zbog nas samih, da bi mi napredovali i sami se unapredjivali..

Mislim da se ta citava seansa svodi na to da osoba A vrsiti: "Sta ti vise hoces od mene?!", a osoba B odgovara sa: "Pa, ne znam!"

Takodje .
Ukoliko se neko nebitan i bezvezan  drzne da u mom prisustvu negativno komentarise mene i nesto moje ,znam biti jako neprijatna i nezgodna .Tada me uopste nije sramota javnosti i toga sto svi bleje - bitno mi je samo da drznika vratim na njegovo mesto gde i pripada .

Jesam po naravi divljak, i mogu da napravim scenu za čas, ali se kontrolišem sve više i sve uspešnije, izbegavam da ja budem ta koja će nekoga postaviti na mesto.

Na uvrede ne odgovaram uvredama, odnosno - barem se trudim.

To je reakcija koju je taj neko i hteo da isprovocira, moje pižđenje bi mu samo dalo satisfakciju.
A to ne mere, nikako.

Pored toga, ne može me iz takta izbaciti niko nebitan (možda kad sam u PMS-u), već samo meni bliski ljudi, koji me poznaju, pa se i trude da me ne nerviraju, kao i ja njih.

Budem ponekad neprijatna možda ovde na forumu, jer nemam ponekad osećaj da je i sa druge strane ekrana živ, realan čovek.

А зашто рецимо блиским људима мање трпимо од незнанаца? Зар није логичније да према ономе ко ти значи и кога волиш или поштујеш или шта већ мора да имаш већи степен толеранције? А то се често дешава да се јако теже речи употребљавају у свађама или расправама код блиских људи..........

Не мислим за шалу и комику која оде предалеко већ на озбиљније свађе и афектно вређање......због гомилања ствари које сметају?

Nikome nikad nisam rekla gadosti kao svojoj sestri ,naravno i obrnuto je .
Verovatno zato sto niko ne moze da od tebe napravi monstruma kao tvoj rodjeni .

Verovatno zato sto su ti bliski, o njima najvise znas, prema njima imas najintenzivnije emocije koje mogu da idu u oba smera...Pa niko nikad ne moze da te iznervira koliko neko blizak...
Kada me iznervira neka x osoba prodje me brzo, ali kada se tako nesto desi sa neki bliskim - znam da se tresem satima i da jos o tome razmisljam danima i da se jedem svaki put kada pomislim na to.

Проблем је што људи не знају кад да стану. Када да заћуте. И то је двосмерна улица. Ако некоме треба прећутати или попустити онда су то вама блиски људи, и треба тежити ка томе ма колико већини од нас можда деловало тешко или немогуће.

Најцрње је пуко искаљивање неког нерасположења или жуте минуте и започињања свађе због "пражњења" и тренутног незадовољства које можда везе с мозгом нема са истом том темом због које сте се покачили. Мора постојати ментална кочница, и смањити сујету и его на најмању меру (е сад докле год не прелази апсолутне границе вашег личног интегритета, што је опет релативан појам и варира од личности до личности).