Svake godine u Srbiji se ubije oko 90 tinejdžera, a procenjuje se da čak 100 do 150 puta više njih ima samoubilačke tendencije, odnosno da između 9.000 i 13.500 mladih osoba spada u potencijalne samoubice - kažu za "Blic" u novosadskom centru "Srce", volonterskoj, nevladinoj organizaciji koja se bavi prevencijom samoubistva i pružanjem emotivne podrške osobama u krizi.

- Rezultati najnovijih istraživanja Unicefa i Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji ukazuju na loše mentalno zdravlje mladih, sa sve višom stopom poremećaja ponašanja, bolesti zavisnosti, depresije i samoubistava. Trećina srednjoškolske populacije pokazuje znake psihološkog trpljenja i mentalnih problema, a slični podaci dobijeni su i u istraživanjima studentske populacije - kaže za "Blic" Dejan Stojičić, aktivista Centra "Srce".

Pretprošle godine stopa samoubistava u Srbiji bila je 18 ljudi na 100.000 stanovnika, po čemu smo iznad svetskog (16) i evropskog (13) proseka. Vojvodina prednjači po broju samoubistava u poslednjih 20 godina sa 28 samoubica na 100.000 stanovnika.

Psihijatar Milan Milić, direktor Opšte bolnice u Pančevu, kaže da se ova sumorna statistika globalno ne menja jer čovek stalno ima konflikt sa svetom oko njega, bez obzira na to da li živi u Srbiji, Nemačkoj ili Švedskoj. Uprkos tome, razloga za zabrinutost ima, a krivac je svetska ekonomska kriza. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija upozorila da bi kriza mogla da dovede do pogoršanja opšteg mentalnog zdravlja i većeg broja samoubistava. U SZO su procenili da će najteže posledice najverovatnije osetiti stanovništvo u zemljama srednjeg i niskog standarda, gde spadamo i mi.

- Kod muškaraca najčešći povod za samoubistvo je pad na društvenoj lestvici. Muškarci svoju ulogu i identitet vide u socijalnoj dimenziji: da li su uspešni, da li su obezbedili porodicu... Kada padnu u socijalnom smislu, onda nastaje veliki problem - kaže dr Milić.

Još se ne zna kako će pun udar globalne krize uticati na one mlade ljude u Srbiji koji se svakodnevno bore sa samoubilačkim težnjama. Pogotovo ako se zna da oni stasavaju među starijim uzorima koji jesu očvrsli u godinama ratova i sankcija krajem prošlog veka, ali im je to iskustvo za uzvrat okamenilo emocije. Setimo se slučaja od pre nekoliko nedelja na Brankovom mostu u Beogradu kad su potencijalnog samoubicu njegovi sugrađani verbalno šikanirali jer je blokirao saobraćaj na mostu i usporio ih na putu ka kući. Neki su ga čak i slikali za uspomenu!

- Dok stariji ljudi češće realizuju samoubistvo, mlađi ljudi ga češće pokušavaju. Mladi to čine apelujući na pomoć, skreću pažnju na probleme. Suicidnost se godinama kreira i dođe kap koja prelije čašu. Neko želi da sebe kazni za grehe koji mogu biti pravi ili umišljeni. Neki koriste suicid kao sredstvo manipulacije, da bi iznudili ljubav, pažnju ili čak osvetu. Samoubice se vraćaju, svaki pokušaj samoubistva se vraća i svaki treba shvatiti ozbiljno ma koliko naivno delovao - kaže dr Milić.

Samoubistva i pokušaji samoubistava se češće dešavaju u gradskim nego u ruralnim sredinama. Stručnjaci to objašnjavaju činjenicom da u većim gradovima češće dolazi do otuđenja i usamljenosti.

- Osobe u krizi treba ohrabriti da pomoć potraže u zdravstvenim ustanovama, odnosno kod školskog psihologa ukoliko je reč o mladima - kaže Stojičić.

Najčešće predrasude o suicidu

1. Ako je neko rešio da se ubije, ništa ga neće zaustaviti.

Ne! Neodlučnost u odnosu na život i smrt je izražena karakteristika suicidnih pojedinaca. Mnogi od njih ne žele da umru već da pobegnu iz nepodnošljive situacije iz koje ne vide nijedan drugi izlaz.

2. Loše je da osobu pitamo da li razmišlja o samoubistvu. Time bismo joj mogli dati ideju da razmišlja u tom pravcu.

Ne! Razgovor može pomoći suicidnom pojedincu da obradi teška osećanja. Spremnošću da je saslušamo šaljemo poruku da nam je stalo i da želimo da pomognemo.

3. Osobe koje pričaju da će se ubiti neće nikad preći sa reči na delo, jer im je to samo način da manipulišu drugim ljudima.

Ne! Većina ljudi koja je izvršila ili pokušala samoubistvo davala je na direktan ili indirektan način nagoveštaje svojoj okolini da razmatra tu opciju.

Izvor: Krstarica