Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
banner
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Simbol života, radosti i plodnosti  (Pročitano 3475 puta)
10. Apr 2009, 11:04:24
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.64
U predanjima i mitovima mnogih naroda jaje se pojavljuje kao simbol vaseljene, koja je nastala iz jajeta. Zato jaje označava stvaralačku silu božanstva i prirode. Kao simbol svemira jaje je i simbol plodnosti, zato je njegova uloga vrlo vidljiva u mnogim običajima koji podstiču raste i rađanje. Egipćani i Persijanci imali su običaj da boje jaja u prolećne boje i daruju i prijateljima mnogo pre no što je rođen Isus Hrist.



Bojenje jaja na Uskrs, najveći i najvažniji hrišćanski praznik kada slavimo Isusovo uskrsnuće je prepun slavlja, darova, kolača i druženja. Naravno, Uskršnje jutro mora se dočekati korpom punom šarenih jaja koje poklanjamo kao znak prijateljstva, ljubavi i dobrih želja
Uskrs ili slavljenje proleća, jer to je zapravo značenje tog običaja, praznik koji datira još iz paganskog vremena. Uskrs u hrišćanskom svetu nije, bezmalo od početka svetkovanja ovog praznika, proslavljan u isto vreme. Da bi se praznovanje datumski ujednačilo, car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Pravilo koje je crkva ustanovila je da se Uskrs praznuje u prvu nedelju koja dolazi iza prvog punog Meseca što se pojavi posle prolećne ravnodnevice. Po tome Uskrs, u zavisnosti od pojave punog Meseca nakon prolećne ravnodnevice, može da padne najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja (po novom kalendaru). Pravoslavna crkva je ostala sve vreme dosledna ovom pravilu određivanja dopuna, dok je Katolička crkva odstupila od ovog pravila 1583. godine, čime je, nakon milenijuma istovremenog svetkovanja Uskrsa od svih hrišćana širom sveta, povređena odluka Hijeskog sabora.

Magijska moćNajveći praznik hrišćanske crkve, Uskrs, u našem narodu je vrlo značajna svetkovina, propraćena nizom običaja. U našem narodu posle Vrbice i Cveti i u toku Velike ili Vaskršnje nedelje, Veliki četvrtak i Veliki petak su dani u koje se boje uskršnja jaja. Boje se u crveno jer im se pripisije magijska moć.

Takvo jaje se ostavlja i čuva kao zaštitnik kuće. Srbi sa Kosova u prošlosti su “čuvarkuću” nazivali i "strašnik" jer se upotrebljavalo kao lek za one koji se od straha razbole, a veruje se da može da odagna oblake koji donose grad, pa su ga iznosili pred kuću kad bi led počeo da tuče useve. U mnogim krajevima je običaj da se svako kada ujutru ustane protrlja uskršnjim jajetom po licu verujući da će tako biti zdrav i rumen kao jaje. Zato su to činili onim koje je obojeno crveno, obično onim koje je prvo obojeno. U Levču i Temniću su se na Uskrs umivali vodom u kojoj je prenoćilo crveno jaje.

U okolini Boljevca se crveno obojena jaja nazivaju peraške, a prvo obojeno jaje su zakopavali u vinograd, radi zaštite od grada. U Leskovačkoj Moravi su na Veliki petak davali stoci u hrani crveno jaje. Ponegde, kao u Leskovačkoj Moravi, prvo obojeno jaje se naziva izmamak. Bojeno je uz bajanje i smatrano je lekovitim. Poneko je naročito čuvao izmamak i prva dva jajeta obojena posle njega. Verovalo se da ta tri jajeta mogu da se očuvaju bez kvarenja tri godine. U Šumadiji su na Uskrs zakopavali tri jajeta, da konoplja bude bela.

Prvo obojeno jaje je u Gornjoj Pčinji odnošeno na njivu koju su protekle jeseni prvu uzorali, da ga sunce ogreje, a u podne ga donosili kući i čuvali preko godine kao lek ili ga zakopavali u zemlju sa ozimim usevima, da ne bi pao grad. Belo jaje se stavlja u sredinu uskršnjih kolačića (kavajčića), kojima se međusobno čeljad daruje.



Crvenim ljuskama uskršnjih jaja pripisuje se, takođe, magijska i lekovita moć, a mrvljene su da se ne bi u njima mogle veštice prevesti preko vode. Jaja nije valjalo nositi za stokom, te se zato ovčari i govedari nisu na Uskrs laćali šareno bojenih jaja. Pogotovu se izbegavalo nošenje ili uzimanje crvenih jaja - da se stoka ne bi međusobna klala i krvarila.

Umeće šaranja

Šaranje jaja se veoma razlikuje nekada i sada. U ne tako moderna vremena domaćice su ih oslikavale onim što bi našle u prirodi. U crveno su bojena jaja kuvanjem broća, žutocrveno - kuvanjem ruja, crvenomrko metvice, crvenkasto - šljivove kore. Žutu boju daju lukovina, mlečika, kukurek, kopriva, srpak, dud, dunja, smreka, breza. Mrku - orahovina, cerovina, zelenu - seme koprive i koren patlidžana, plavu - divlji zumbul, čađ - crnu. U Leskovačkoj Moravi u kućama koje su u žalosti se za Uskrs ne boje jaja crveno već u crno bez znaka i belega, pa se u narodu nazivaju kaluđera.
Pri bojenju jaja najčešće se koristila lukovica. Potrebna je prilična količina suvog sloja luka da bi se dobila boja, te je danas, kad sve kupujemo na kilo, to malo nemoguće osim ukoliko ste počeli da zalihu skupljate od prošlog Uskrsa.



Zato su tu kao ispomoć raznorazne boje za tekstil koje su nam pristigle u domove početkom 19 veka.
Tehnika ukrašavanja odavala je bogatstvo i individualno umeće pojedinca u skladu s tradicijom. Prije više od pola veka ornamenti su rađeni voskom "na zvezde", "na mesec", "na jelove grančice"… Takođe u nekim zemljama svaka porodica ima svoj ukras za jaja koji se prenosi s kolena na koleno.

Crtani ornamenati na jajima imaju posebnu moć zaštite ukućana od bolesti. Različito su se stvarali: nekada davno bi ih deca već ofarbane nosila na mravinjak. Mravi bi kroz boju prosekli svoje putiće i tako ih išarali za nekoliko minuta. Onda je bilo dovoljno da ih otresete i odaberete najlepše doterano. Uskršnje jaje se zakopava u mravinjak i zato što se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu. Takođe se, pored uobičajenih boja i sličica, mogu ofarbati lišćem koje se dobro uveže najlonskom čarapom i ostavi neobično lepe oblike na ljusci. Ukoliko niste baš inventivni, ili n emate vremena, uvek možete da se poslužite sličicama kojih ima sijaset na tezgama na kojima ćete izabrati svoje favorite– od likova iz crtaća, uobičajenih zeka sa korpicama, do portreta zvezda aktuelnih sapunica.

Jaje simbolizuje rađanje, stvaranje živog iz neživog. Da bismo tu klicu života "preuzeli" jaje valja - pojesti. Ima nekoliko igara koje su vezane za uskršnja jaja. Tucanje: tradicionalna igra kojoj ne mogu da odole ni odrasli. Uzmete se, po sopstvenom mišljenju, najjače jaje i krenete u obračun sa vlasnicima istih po komšiluku. Onaj koji razbije drugom jaje vrh o vrh njegovo je i nastavlja igru.

Naravno, tu su i neki običaji koji su zgodni da se izvode u prirodi i vezani su za katoličke običaje. Tankom iglom izbušite sveže jaje s obe strane pa unutrašnjost izduvate u činiju. Dužom iglom provučete konac ili ukrasnu traku, s jedne strane napravite čvorić, na drugoj strani trakicu ostavite dužu. Svaki član porodice jaje ukrasi po želji, a zatim svi doteratju žbun ili granu koja je kao ukras postavljena na stolu. Takođe, tu je i uskršnji lov, ustvari, potraga za obojenim jajima koje je “zeka” sakrio u kući ili bašti na uskršnje jutro. Svako dete koje pronađe jaje dobija za nagradu slatkiše.
Odkud tu zec? Zec je simbol plodnosti, novog života i meseca u starom Egiptu. Moguće da je postao symbol Uskrsa zato što je praznik povezan sa mesečevim ciklusom. Egipćani su zeca zvali i Venu, što je označavalo izlazak boga sunca Ra i moći ponovnog oživljavanja boga Ozirisa. Zeca su “preuzele” neke evropske i nama susedne katoličke zemlje i iz staronemačke mitologije po kojoj je on pratilac boginje plodnosti. U Australiji je zeka štetočina koji im uništava imanja, tako da su pokrenuli polu- uspešnu kampanju da zeku zamene Uskršnjim Bilbijem, vrstom australijskog torbara koji prilično liči na zeku, ali nije noćna mora za tamošnje farmere. U Homolju su po običaju na Veliki petak išli u lov na zeca, čija se krv smatrala lekovitom, posebno za nerotkinje.

Faberžeova remek dela

Najpoznatija Uskršnja jaja su delo majstora zlatara Petra Karla Faberžea, od zlata, srebra i dragog kamenja. Prvo je napravio 1885. po porudžbini ruskog cara Aleksandra III koji je želeo da iznenadi suprugu, caricu Mariju. Nikolaj II nastavio je tradiciju i poklanjao ih majci i supruzi Aleksandri. Faberže je do 1917. napravio 56 ovih remek dela koja, kada se otvore, otkrivaju “žumance” od zlatnog grumena koje ima u sebi zlatnu kokošku ili krunu sa rubinima.



Jaje iz 1900. u čast Transsibirske železnice unutra krije ceo voz u zlatu. U revoluciji je 10 jaja zauvek nestalo, a ono što je ostalo je izneseno iz zemlje ili zapečaćeno u trezoru Kremlja.
Staljin je prodao 14 da bi sakupio novac, dajući ih budzašto - neka za samo 400 dolara. Za najlepši primerak iz važi kunidbeno jaje od 12,7 centimetara koje Nikolaj II naručio posle svog krunisanja u Moskvi kao poklon za suprugu za Uskrs 1897. Procenjeno je  na 24 miliona dolara.

* * *

* Na Uskrs valja nositi novu odeću jer ona donosi sreću
* Obojeno jaje zove se i pisanica, naziv ostao iz staroslovenskog jezika u kom je pisati značilo i slikati
* Zmija koja se ulovi između Uskrsa i Đurđevdana stavljana je u Gornjoj Pčinji u bocu s rakijom da ugine, jer su verovali da je tako dobijena tečnost snažan protivotrov
* Kada kokoška snese jaje s dva žumanceta, drži se da sluti da će gazdarica roditi blizance

Izvor: ekstravaganca
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Advokat Draganić :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.045 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.