Šta se dešava u telu kada nam je hladno? Da li naslage sala mogu da zaštite od hladnoće? Šta se dešava kada se Eskim nađe u pustinji? Zašto su jeza i cvokotanje dobri? Da li je istina da bebe imaju neku vrstu grejača?

"Svaki čovek u koži ima senzore za toplo i hladno. Doživljaj temperature je kod svakog različit. Zbog različitog rasporeda senzora, različito je i osećanje hladnoće“, kaže za "Dojče vele" (Deutsche Welle) Doktor sportske medicine Joahim Lač sa Visoke škole za sport u Kelnu .

Kod pojedinaca je više senzora u ušima i njima je hladno po ušima, a kod drugih je više u drugim delovima tela. Dakle broj senzora je različit i oni su na različitim mestima.

Osećaj za hladnoću može da prepozna samo hladnu temperaturu, dok su za toplotu zaduženi drugi senzori. Preko krvi i nerava ovi senzori obaveštavaju mozak o hladnom ili toplom. U mozgu se takođe registruje da li je temperatura prijatna za čoveka.

Dr Joahim Lač objašnjava: "Čovekova priroda je odredila prijatnu temperaturu za telo bez odeće. To je od temperatura od 25-30 stepeni."

Ova temperatura je prijatna za sve ljude na planeti. Isto tako postoji i fenomen "osećajne temperature". Pod tim se podrazumeva da čovek pri postojanoj temperaturi od 25 u hladu ima osećaj da je hladno. Kada je na suncu na istoj temperaturi ima osećanje prijatne toplote.Rešenje ove zagonetke glasi: kretanje vazduha.

"Ako sunce zađe i dune vetar onda osećamo hladan vazduh.To znači da mi, našom kožom koju okružuje vazduh, nemamo mogućnost da ga zagrejemo. Kada sedimo mirno i nema vetra, onda je temperatura koja okružuje telo veća."

Jeza je uspomena iz prošlosti

Temperatura ljudskog tela približno je ista na svim kontinentima. "Svi imamo temperaturu tela od 36,5 stepeni koja se menja zavisno od stanja u kojem se čovek nalazi. Ako temperatura pređe 42 stepena Celzijusa to je opasno po život. Ista opasnost postoji ako se temperatura tela spusti ispod 30 stepeni."

Na Severnom polu niko ne može da preživi bez odeće, jer telo nije u stanju da sačuva normalnu temperaturu od 36,5 stepeni. Pošto je unutrašnja temperatura životno važna za nas, telo bi vrlo brzo poslalo alarm sa porukom: smrzavam se. Već promaja može da deluje tako da nam se naježi koža.

"Jeza je uspomena na vreme kada su ljudi još bili prekriveni gustom dlakom. Sve dlake imaju majušni mišić na mestu gde izlaze iz kože. Ovaj mišić se skuplja na hladnoći, a dlake na telu se usprave", kaže Lač.

Mišić to čini kako bi se stvorio topli vazdušni sloj izmedju dlaka i prostora gde ih nema. Na tim mestima se stvara jeza. Još jedna zaštitna mera aktivira se kod osećanja hladnoće.

"Mišići nam se tresu i cvokoćemo zubima. Telo primećuje da mu nedostaje toplota i da mora nešto da uradi. Onda počinju da poigravaju mišići. Donja vilica je prilično labavo pričvršćena sa dva mala zgloba i sa jakom muskulaturom koja je potrebna pri žvakanju. Ovi mišići počinju da drhte i da rade. Zbog toga je donja vilica veoma pokretna, ona se relativno brzo trese", kaže doktor Lač.

Ovo drhtanje pokreće muskulaturu, prokrvljenost je bolja i tako se telo uz pomoć krvi greje. Samo kod odojčadi proces izgleda drugačije. Ona imaju neku vrstu ugrađenog grejanja.

Mišići su bolji grejači od sala

Sasvim male bebe imaju sposobnost da proizvode toplotu iz masnog tkiva, ali ta sposobnost opada već posle nekoliko meseci. Kod svih ostalih važi pravilo - što je manje mišića manje su i mogućnosti da se proizvede toplota. Zbog toga se mršavi ljudi brže smrzavaju.

Mnogi ljudi veruju da malo sala na rebrima pomaže kad je hladno. Čovek bi mogao da pomisli da je u predelima gde je hladno pametno biti debeljuškast. Doktor Lač priznaje da punijim osobama salo pomaže i da za dva stepena mogu bolje da podnesu hladnoću, ali to ni u kom slučaju ne znači da punije osobe mogu da podnesu 10-20 stepeni razlike u temperaturi u odnosu na mršave.

Mišići su naš najbolji grejač i zbog toga doktor sportske medicine ljudima koji po malo cvokoću i brzo se smrzavaju daje sledeći savet: "Nemojte se gojiti, nego se krećite."


Izvor: MTS-Mondo