Napad panike javlja se iznenada i praćen je intenzivnim osećajem straha ili nervoze, usled čega dolazi do vrtoglavice, osoba ostaje bez daha ili dolazi do ubrzanog rada srca (tahikardije). Zbog toga mnogi ljudi u trenucima napada panike veruju da je reč o srčanom udaru, pa čak i da će umreti. Sam napad panike traje od 5 do 20 minuta, mada može da traje i po nekoliko sati, s tim što je intenzitet napada i nervoze najjači u prvih deset minuta.

Ako su ovakvi napadi česti, reč je o poremećaju. Ipak, ne treba toliko strahovati jer se pravovremenim lečenjem i uz pomoć adekvatnih lekova efekti ovog poremećaja mogu svesti na minimum ili prekinuti u potpunosti. Treba znati da su kod žena ovakvi poremećaji češći nego kod muškaraca.

Šta izaziva napade panike?

Ni eksperti, nažalost, ne znaju šta tačno prouzrokuje napade panike. Na njih gledaju kao na prirodni odgovor našeg tela kada smo pod stresom ili u nekoj opasnosti. Osoba u tim trenucima ubrzano diše, otkucaji srca postaju izuzetno brzi i stvara se osećaj iznenadnog ispuštanja ogromne količine energije koju je teško kontrolisati. Do ovih napada i poremećaja takođe dolazi usled neuravnoteženosti hemijskih supstanci koje se nalaze u našem mozgu ili zbog činjenice da se ovaj poremećaj javljao i u prethodnim generacijama i da je nasledan. Ono što lekarima i specijalistima koji se bave istraživanjem ovih poremećaja dodatno otežava posao jeste i činjenica da do napada panike može doći i bez ikakvog jasnog razloga.

Šta još može izazvati napade panike?


zdravstveni problemi poput poremećaja u radu tiroidne žlezde, problemi sa radom srca ili disajni problemi
depresija ili slični poremećaji povezani sa generalnim raspoloženjem osobe
preterano konsumiranje alkohola
preterano konsumiranje cigareta ili kofeina
korišćenje droga
život pod konstantnim stresom
Ukoliko jedan od roditelja ima bipolarni poremećaj ili je sklon depresiji, šanse za pojavu ovog poremećaja povećavaju se i kod potomaka.

Simptomi

U najčešće simptome spadaju:


preterani osećaj straha od nepoznatog
preterana nervoza
problemi sa disanjem
preterano znojenje
česte i intenzivne mučnine
vrtoglavice
osećaj utrnulosti
Neki ljudi imaju strah od preterane gužve, stajanja u dugim redovima ili odlaska u tržni centar. Njih najviše plaše iznenadni napadi panike jer smatraju da će ih tamo snaći, kao i i strah od toga da neće moći na vreme da pobegnu i sklone se iz mase. Ovaj "poremećaj" je poznatiji kao agorafobija i kod nekih ljudi je toliko intenzivan da čak nikad za vreme svog života ne napuste dom. Polovina ljudi koji pate od napada panike i poremećaja koje oni nose sobom pati i od agorafobije. Nije isključeno da su ljudi skloni panici u isto vreme skloni i depresiji.

Kako se napadi panike i slični poremećaji dijagnostikuju?

Lekar će najpre uvrditi kakvo je bilo zdravlje u skorijoj prošlosti, a zatim uraditi i fizički pregled. U ovaj pregled može biti uključeno i ispitivanje zdravstvenog stanja srca, provera krvnog pritiska, kao i provera krvne slike, kako bi se sa što većom sigurnošću ustanovili pokretači problema. Mogu se uraditi i testovi kojima se ispituje memorija i druge misaone sposobnosti. Sve to se radi u cilju postavljanja preciznije dijagnoze i lakšeg pronalaženja leka.

Lečenje

Samo lečenje ovih napada i poremećaja zasniva se na metodi savetovanja sa lekarom ili korišćenju prepisanih lekova. Najdelotvornija je kombinacija ova dva metoda. Pravovremeno lečenje većini ljudi može pomoći da kontroliše pomenute poremećaje, pa čak i da ih se u potpunosti oslobodi. No, ukoliko se posle kraćeg vremena prestane sa lečenjem i odgovarajućom terapijom, simptomi se neizbežno vraćaju. Zato je pridržavanje terapije od izuzetno velikog značaja, baš kao i što raniji početak lečenja. Sve te preventivne mere umanjuju verovatnoću i za pojavu drugih poremećaja, poput poremećaja direktno povezanih sa nervozom, depresijom ili odavanjem alkoholu. Sve to samo doprinosi intenzitetu napada panike. Prema tome, ukoliko uočite neke od simptoma, ne oklevajte sa posetom lekaru.



Izvor: Krstarica