Najveće zablude o mačkama

Iako mačke spadaju u najpopularnije kućne ljubimce, neke zablude o njima i dalje opstaju. Uporno se "vrti" nekoliko priča koje su plod drastičnog preuveličavanja, i samim tim otežavaju sagledavanje specifičnih potreba ovih životinja. Ukoliko i sami imate mačku, obavezno pogledajte zašto morate da zaboravite takve "bajke" i kako bi trebalo da štitite zdravlje svog malog kućnog prijatelja.

Pri padu se uvek dočeka na noge

Kada pada s manje visine, ona se zbilja prizemni stajući na noge, pošto se u vazduhu okrene i ispravi. Ali, ako padne s velike visine, može ozbiljno da se povredi ili umre. Zato bi bilo dobro da na prozore postavite mrežicu i osigurate ogradu na balkonu.

Imaju devet života

Ova izmišljotina je, po svoj prilici, nastala zbog toga što je mačji skelet neverovatno gibak i dopušta veliko savijanje tela, tako da se mačke uvlače i na sasvim nepristupačna mesta. Naravno, na dužinu njihovog životnog veka, kao i kod drugih vrsta, utiču geni, ishrana i nega. Sterilisane mačke koje borave u kući u proseku žive od 12 do 14 godina, a maksimalno 35. Ali život skitnica je obično znatno kraći jer se one međusobno bore, izložene su nepovoljnim vremenskim prilikama i stradaju u nesrećama.

Ove životinje vide i u mraku

Ni one ne vide u potpunoj tami. Pa, ipak, noću je njihov vid daleko oštriji od ljudskog.
Zaštita ovog osetljivog čula je jedan od razloga da se mačkama ne daje pseća hrana. Za razliku od pasa, one ne mogu da proizvedu taurin, i ako ovu amino-kiselinu ne dobijaju kroz ishranu, vid će im biti oštećen. Njima je, zapravo, potrebno više proteina nego psima.

Sve mačke vole ribu

To uopšte nije tačno. Nema nijedne namirnice koja se dopada svim predstavnicima ove vrste, i zato je hrana koja se za njih proizvodi vrlo raznolika po ukusu i sastavu. Vi se svakako potrudite da otkrijete u kojim jelima vaša maca najviše uživa, i gledajte da unosi dovoljno hranljivih sastojaka. Da od nje ne biste napravili izbirača i da ona ne bi imala stomačne smetnje, ne treba da joj često menjate ishranu.

Kad se sterilišu postaju debele i lenje

Gojaznost ponekad jeste posledica sterilizacije, ali ona može da se spreči. Ako jalova mačka počne da se goji, dovoljno je da joj se uskrati hrana sa stola, da joj se malo smanje obroci i da se ona podstiče na igru. Ne sme se gubiti iz vida da ova hirurška intervencija donosi brojne koristi. Na primer, ukoliko se ženka steriliše pre prvog teranja, to može da je sačuva od tumora na dojkama i infekcija materice.
Prevela S. Prokić