PORTRET: Snežana Malović
U vrućoj fotelji
Autor: Vesna Mališić | Foto:FoNet | 28.03.2009. - 05:00

Zamladu pravnicu Snežanu Malović, bez velikog profesionalnog iskustva, fotelja ministra pravde od samog početka nije bila najudobnija. A počelo je dobro. Potpis na odluku o izručenju Radovana Karadžića bio joj je jedan od prvih zadataka. Međutim, čim je ušla u ministarski kabinet, sačekao ju je najteži zadatak - reforma pravosuđa kojim niko nije bio zadovoljan. To je značilo donošenje najvažnijih pravosudnih zakona, ali i pripremu za ponovni izbor svih sudija, što je još od jeseni podiglo temperaturu i raspalilo žučnu polemiku Ministarstva pravde i Društva sudija Srbije oko ustavnosti zakonskih rešenja. A kad je Zakon o sudijama konačno donet u Skupštini, utihnula je javna polemika, a spor se preselio u Ustavni sud, gde čeka epilog. Stručnu raspravu ubrzo je zamenila prva afera u kojoj se ministarka našla zajedno sa članovima RIK.
Saznanje da je u 2008. godini primala dve plate, jednu u ministarstvu, u kojem je radila kao državni sekretar pre nego što je izabrana za ministra, a drugu kao član RIK, izazvalo je pravu buru u javnosti. Snežana Malović je priznala da je bila svesna moralne dileme što prima dve plate iako je deo zarade davala Srbima s Kosova. Zbog toga je prva podnela ostavku u RIK. I jedina vratila novac. To se tumačilo kao znak da je osetljiva na javnost, ali je ostao paradoks da je ministarka pravde prekršila zakon, a ostala na funkciji.
U međuvremenu, kao vrući krompir, dobila je u zadatak i pregovore sa SAD posle skandala kada je službenik našeg konzulata omogućio Miladinu Kovačeviću da pobegne iz Amerike u Srbiju.
Još se nije bila stišala afera oko RIK, a sudije Vrhovnog suda Srbije pustile su na uslovnu slobodu bivšeg službenika BIA Milorada Bracanovića. Reakcija ministarke ovoga puta bila je brza i odlučna. Podnela je inicijativu za razrešenje troje sudija koji su odlučivali o tom predmetu, a kao razlog navela je nesavesno i nestručno vršenje sudijske dužnosti. Takođe je, zbog propusta, smenila i upravnika zatvora u Požarevcu. A onda je, po usvajanju Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom, otputovala u Italiju kako bi se što pre formirale stručne ekipe koje će taj posao obaviti. Jer procena je da je vrednost nelegalno stečene imovine dve milijarde evra. Ali umesto da to bude glavna tema, na ministarku se sručio odijum zbog skandalozne preporuke o prekidu suđenja i obustavi radnih sporova koju je državni sekretar Ministarstva ekonomije preko državnog sekretara Ministarstva pravde prosledio Vrhovnom sudu. Iako se iz izjava ministarke moglo zaključiti da ona u tome nije učestvovala, pa čak ni bila obaveštena, postupak njenog državnog sekretara bio je razlog da ona u javnosti dobije drugi crveni karton.
Inače, prvi put u srpskoj istoriji na funkciji ministra pravde našla se žena. Snežana Malović je ujedno i najmlađi ministar u Vladi. Na funkciju je stupila sa nepune trideset dve godine. Osim toga, prvi put imamo ministarku koja je iz ministarskog kabineta otišla na porođaj. I koja se na posao vratila samo dve nedelje kasnije. Kuriozitet je i da su se dve ministarke pravde, iz Francuske i Srbije, Snežana Malović i Rašida Dati, u poodmakloj trudnoći, sastale da razgovaraju o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i potpisale sporazum o jačanju saradnje dva ministarstava pravde. Zajedno sa španskom ministarkom odbrane Karmom Ćakon, koja je sa stomakom do zuba postrojavala vojsku, promenile su tradicionalnu sliku o dominantno muškim ulogama, ali i o tome kako izgleda žena u politici.
Snežana Malović ima dve ćerke. I kada je rodila prvu, na posao se vratila posle dve nedelje. To objašnjava uspehom da organizuje život tako da ne trpe deca, a da istovremeno, kako kaže, reforme pravosuđa ne osete njeno odsustvo. Mnogi je, međutim, zbog toga smatraju fanatikom profesije i osobom koja precenjuje svoj značaj i uticaj.
Snežana je detinjstvo provela u Železniku, u nesrećno vreme krize, sankcija i krvavih ratova. Završila je Petnaestu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet. Diplomirala je sa 23 godine u vreme NATO bombardovanja kad su mnogi mladi razmišljali kako da pobegnu iz zemlje. Ona je ostala uverena da može da pomogne. Dve godine bila je advokatski pripravnik, a potom zamenik sekretara Ministarstva pravde i lokalne samouprave, pa kad je položila pravosudni ispit, postala je šef kabineta tadašnjeg ministra pravde Vladana Batića. Preko organizacije „Naša Srbija” pokrenula je inicijativu da svi iz kabineta pomažu talentovanoj deci koja su u ratovima izgubila roditelje. Bila je inspirisana energijom i vizijom Zorana Đinđića i njegovim idejama o reformi pravosuđa, o čemu je govorio četiri dana pre atentata. Posle pada vlade Zorana Živkovića odlazi u Tužilaštvo za ratne zločine na funkciju generalnog sekretara. Bila je državni sekretar kad je ministar pravde bio Dušan Petrović. U julu 2008. postaje ministar pravde. A ljubav joj je, u stvari, tužilački posao. Kaže da je to kombinacija života i struke, najbliža njenom karakteru.
Od kada je na funkciji, najteže podnosi pisanje medija o njoj „kad je u njemu bilo malo istine, a puno nepravde”. Koliko je to i za njenu porodicu opterećenje govori i to što joj je jednom ćerka u ljutnji rekla: „Mama, staviću te u novine”. I u njenom malom svetu, kaže Snežana, to je nešto najgore što može da se desi.
I za mnogo iskusnijeg pravnika funkcija ministra pravde u ovom trenutku ne bi bila nimalo jednostavna. Snežanu Malović čekaju veliki potezi koji traže mnogo energije, znanja i profesionalne odlučnosti. Neke kredite je, nažalost, potrošila, što svojom, što tuđom krivicom. Zato se za naklonost javnosti tek mora izboriti.

Izvor: Blic