1963., u vreme kada je kineski program nuklearnog naoružanja bio u prelomnoj fazi, počelo se sa razmatranjem odbrambenih sistema za zaštitu Kine od strateških nuklearnih balističkih raketa. Tokom sastanka sa “Ocem Kineske raketne tehnike”(Dr Qian Xuesen), kineski lider Mao Cetung (Mao Zedong) je rekao da dve supersile ne treba da dominiraju sposobnošću raketne odbrane i da Kina mora takođe da razvije sopstveni sistem raketne odbrane, bez obzira koliko im trebalo da razviju takav sistem. Do 1967. pripremljen je predlog za sistem raketne odbrane- poznat pod nazivom projekat 640- koji je sadržao anti-balističku raketu presretač(ABM), anti-raketni super top, i visokoenergetski protivraketni laser koji bi bio stacioniran na zemlji.
 
“2. Akademija 7. Ministarstva Mašinske Industrije” (Ministarstvo Vazduhoplovne Industrije), koja je zvanično preimenovana u “Akademiju Protivraketnih i Protivsatelitskih Sistema” 1969., je bila odgovorna za razvoj Kineskih sistema antiraketne odbrane. Njen deo pod nazivom “Institut 210” je bio zadužen za razvoj protivraketnog supertopa. Šangajski “Institut Optike i Fine Mehanike” je bio odgovoran za razvoj protivraketnog lasera. “. “2. Akademija” je takodje počela razvoj protivsatelitskog oružja(ASAT) ranih 70-ih.

Predlozi za “Projekat 640” su završeni i održan je sastanak i Pekingu januara 1967. Ceo projekat se sastojao od pet podsistema. Klučni elementi projekta su bili FanJi(FJ-1,FanJi-kontranapad) serija anti-balistickih raketa, XiangFeng(Pionir) protivraketni top, i mreza za rano upozoravanje na raketne napade stacionirana na teritoriji Kine. Na sastanku je takođe odlučeno da se ubrza proces gradnje poligona za testiranje ABM-a, kao i razvoj nuklearne bojeve glave za raketu presretač. Projekat je ušao u fazu razvoja početkom 70-ih.

“Projekat 640” se suočio sa ogromnim tehničkim, finansijskim i političkim problemima već od samog početka. Tehnološke i ekonomske mogućnosti zemlje očigledno nisu bile u mogućnosti da podrže ovako veliki projekat. Faza projektovanja je takođe bila ozbiljno poremećena haosom u kasnijoj fazi “Kulturne revolucije”. Godine 1972., potpisivanjem sporazuma o anti-balističkim raketnim sistemima između SAD i SSSR, a kasnije ukidanje Američkog ABM sistema “Safeguard”, učinili su Kineski sistem raketne odbrane nepotrebnim Nakon  smrti Mao Zetunga 1976., razvoj sistema raketne odbrane je usporen. U martu 1980., naslednik Mao Cetunga Deng Xiaoping je konačno odlučio da prekine projekat pošto je prioritet dat ekonomskom razvoju.

FanJi (FJ) anti-balistička raketa

“2. Akademija” (sada “Kineska Akademija Odbrambenih Tehnologija”) počela je razvoj ABM sistema FanJi-1 (FJ-1) 1969. godine. FJ-1 je dvostepena, hipersonična raketa presretač na tečno gorivo sa polu-aktivnim radarskim navođenjem dizajnirana da presretne balističke rakete na srednjim i malim visinama.  Prvi testovi su obavljeni uspešno u avgustu i septembru 1979. U isto vreme, Kineska Oslobodilačka Armija je predložila da uz pomoć FJ-1 formira zonu raketne odbrane oko glavnog grada Pekinga. Međutim, razvoj programa FJ-1 je prekinut od strane Kineske vlade u martu 1980. zbog ekonomskih, ali i političkih razloga.
Razvoj ABM sistema za male visine FanJi-2 (FJ-2) je počeo ranih 70-ih. Šest testova je sprovedeno korišćenjem modela u razmeri 1:5 između oktobra 1971. i aprila 1972, od kojih je pet bilo uspešno. Razvoj programa je otkazan 1973.
“2. Akademija” je atkođe predložila ABM sistem za velike visine poznat pod nazivom FanJi-3 (FJ-3) 1974, ali je razvoj prekinut 1977.

“XianFeng” protivraketni super top

Protiv raketni super top razvijen od strane “Instituta 210” dobio je kodni naziv “Projekat 640-2”. Inicijalno istraživanje je sprovedeno na topu glatke cevi od 140mm, koji je mogao da ispaljuje projektil mase 18kg na daljinu od 74km. Januara 1967. predložen je protiv raketni super top poznat pod nazivom “Xianfeng” (Pionir). Super top je bio dugacak 26 metara i imao je masu od 155 tona. Montiran na fiksno postolje, super top kalibra 420mm je dizajniran da ispaljuje 160kg teške nevođene projektile sa raketnim pogonom da presreću dolazeće nuklearne bojeve glave. Razvoj super topa je zaustavljen 1977., a konačno odbačen u martu 1980.

Mreža za rano upozorenje

U poređenju sa ABM sistemom, razvoj mreže za rano upozorenje i praćenje raketa je bila mnogo produktivniji. U prvoj fazi je sastojala se od pet stanica za rano upozorenje i praćenje stacioniranih na sl. Lokacijama: Khashi, Nanning, Kunming, Hainan, Jiaodong, and Xiangxi; kao i komandno kontrolnog centra u Weinan-u (Baza 28). Kasnije je mreži dodata i računarska stanica kodnog naziva “Quin Ling”, stanica za praćenje kodnog naziva  “Chang Jiang”, mobilna stanica za praćenje kodnog  “Qian Shao”,  druga mobilna stanica za praćenje kodnog naziva “Huang He”, i dodatna stanica za rano upozorenje kodnog naziva “Chang Cheng” na lokaciji Changchun.
Ključni elementi mreže za rano upozorenje su činili osmatrački radar “7010”  sa faziranom rešetkom i monopulsni radar “110” za praćenje raketa.  Oba radarska sistema su igrala ključne uloge u pružanju početne sposobnosti za rano upozorenje Kine, kao i za podršku kineskog programa interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) i svemirskog programa.

Radar 7010 razvijen u “14. Elektronski Institut” u Nanjingu 1976 je bio fiksni, zemaljski osmatrački radar sa faziranom rešetkom dizajniran da detektuje, identifikuje i prati interkontinentalne balističke rakete i druge objekte u svemiru. Radarska antena dimenzija   40m X 20m je sagrađena na planinnskoj kosini 1600m iznad nivoa mora.  Razvoj radara “7010” je počeo 1970. a radar je postao potpuno operativan 1976. U julu 1979., radar “7010” je pružio podatke o tačnom vremenu ulaska u atmosferu američkog Skajlaba (Skylab). 12. januara 1983., radar “7010” je uspešno predvideo vreme i mesto sletanja neuspešnog Sovjetskog satelita na nuklearni pogon “Kosmos 1402”.

Monopulsni radar za praćenje 110 je razvijen zajednički od strane “14. Elektronskog Instituta” iz Nanjinga i “Elektronskog Instituta Kineske Akademije Nauka” tokom 70-ih. Radarska antena je imala prečnik od 25m i imala 400 tona. Bila je smeštena u veliko kućište visine 36.5m i prečnika 44m. Radar je postao potpuno operativan 1977., sa samo jednom stanicom sagrađenom na nepoznatoj lokaciji
Ukidanjem Projekta 640, mreža za rano upozorenje 80-ih postaje mreža za svemirsko praćenje, telemetriju i komandovanje kao podrška Kineskom svemirskom programu. Naravno, njena funkcija ranog upozorenja na raketne napade je takođe zadržana.

Slike:
1. i 2. prototip rakete persretaca FJ-1
3. Transport rakete FJ-1
4. i 5. radar 7010
6. kontrolni centar radara 7010
7. XianFeng supertop
8. i 9. radar 110

Preuzeto i prevedeno sa: http://www.sinodefence.com/strategic/missile/missiledefence.asp

Ovo su samo neki od perspektivnih projekata koje je Kina imala pre kulturne revolucije koja je uticala na drasticno smanjenje strucnog kadra i zaustavila kineski napredak i cije posledice se i danas osecaju.

Odlicana tema,svaka cast za prezentaciju.

ma,sta ce njima to...
jes da bi udar nuklearke bio mnogo,mnogo gori u Kini nego bilo gde drugde(tu se opet vracamo na ono sto ja kazem-ko ih tera da se kote),ali ja mislim da njima to jednostavno ne treba.

U to vreme Kina je postala nuklearna sila i razvijala je interkontinentalne rakete kao i SSSR i SAD, i hteli su da razviju samim tim i odbranu od takvih napada, kao i druge dve sile. Ovaj clanak pokazuje kako je ta prva posleratna generacija kineskih inzinjera bila talentovana i koliko su napredovali krecuci prakticno od nule. Na zalost, vecina ih je pobijena tokom Kulturne revolucije, inace bi danas imali potpuno drugacije odnose u svetu.

ne,ne bi.mozda malo drugacije...

Ti ne shvatas znacaj tih inzinjera i njihovog talenta kao i projekata koje su zapoceli od kojih su neki bili ispred svog vremena.