Peta godišnjica martovskog nasilja nad Srbima

Pomenom u Sabornoj crkvi i crkvama i manastirima na Kosovu i Metohiji, izložbom ikona i fresaka iz pokrajine i polaganjem venaca, danas će u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici biti obeležena peta godišnjica albanskog nasilja nad Srbima u pokrajini

U Sabornoj crkvi u podne će pomen služiti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sa članovima Sinoda, a prisustvovaće i predsednik Srbije Boris Tadić.
   U svim crkvama i manastirima Eparhije raško-prizrenske na Kosovu i Metohiji, takođe u podne, biće služen parastos žrtvama martovskog nasilja nad Srbima pre pet godina.
   U konaku crkve Svetog Save na Vračaru biće otvorena izložba kopija ikona i fresaka sa Kosova i Metohije pod nazivom "Da se ne zaboravi", čiji je organizator Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
   U Kosovskoj Mitrovici delegacija Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i drugi politički predstavnici položiće vence, u znak sećanja na Janu Tučev (36) i Borivoja Spasojevića (53), koji su ubijeni 2004. godine u ovom gradu.
   U martovskom nasilju albanskih ekstremista nad Srbima na Kosovu i Metohiji tada je poginulo 19 ljudi, a ranjene su i povređene 954 osobe, među kojima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s Albancima, štiteći Srbe i njihovu imovinu.
   Iz domova je proterano blizu 4.000 Srba, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno je ili zapaljeno 935 kuća Srba i 10 društvenih objekata (škole, domovi zdravlja, pošte...).
   Posebna meta Albanaca bili su duhovno nasleđe i graditeljska baština srpskog naroda, pa je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, od čega 18 spomenika kulture.

Izvor: Blic

Слава свим настрадалима .    Доћи ће дан када ћемо све вратити са каматом тој шиптарској гамади

željno iščekujem taj dan

Жељно исчекујем дан када ћемо повратити наше Косово и Метохију а онда протерати све шиптаре са тог нашег светог места.
Приштина да се прогласи главним градом наредних 10-15 година (да би се Космет населио) и онда браћо и сестре немамо шта да бринемо о будућности.Осим РСК ал тада већ ће бити све лако.
Као што знате Космет се без рата не може повратити и тога смо сви свесни(осим неких будала које још верују Тадићу и његовој мантри како ће се борити правним и легитимним средствима).
Ако Бог да биће то ускоро јер ја не могу да живим са чињеницом да шиптарска гамад и терористи држе наше вољено свето место.

БРОЈИМО ГУБИТКЕ
 
Од оних мартовских погрома на Косову прошло је већ пет година. Шта се променило за то време?
Добро, хајде да пребројимо губитке. Косово је прогласило независност, све са последњим гетима у Европи. Администрација УН срамно је побегла из покрајине прикривајући то бегство формулацијом „реконфигурација међународног присутства“. Еулекс, који је победоносно ступио на напуштену земљу са функцијом новог међународног надзорника, обележио је почетак рада ослобађањем албанског терористе Фљорима Ејупија, чиме је наставио славне традиције Хашког трибунала који није нашао доказе кривице једног Рамуша Харадинаја. Његовог некадашњег јатака Хашима Тачија прима као драгог госта нова државна секретарка САД Хилари Клинтон. А понеко је искрено веровао да ће кад дође Обама све бити другачије...
И само је за Србе у покрајини све остало по старом. Живе, ко што су и живели, у гетима, сами на улицу не излазе. Понекад се онако масовно окупе па сви заједно протестују јер су им искључили воду, струју, телефон... У поље исто иду у групама, тако и окућнице ноћом чувају. Нико већ одавно и не покушава да им сагради некакав пут, уведе струју или помогне у оправци куће. Последњи који се још нешто упињао да уради био је Небојша Човић. Јел се сећа ико тог човека? Истина, и после њега су разни долазили, читаве делегације за празник. Положе цвеће на споменик и трком у Београд, да виде како су испали у вечерњем дневнику. А они људи, Срби косовски, разиђу се по кућама да провере да им нису дигли хидрофор док су слушали говоре.
Уосталом, и у самом Београду се мало шта променило. Ево већ девету годину како гледају са надом у Европу. Ево већ девету годину како их стално опомињу за недовољну сарадњу са Хашким трибуналом. И девету годину все чекају и чекају безвизни пут за европске престонице. Све на чекању, од седења на коферима већ ноге отичу.
А за то време порасла једна нова генерација, убеђена да другог живота сем у тој вечитој чекаоници и нема. И та нова генерација већ је спремна да збаци косовски баласт, јер савршено је јасно да европске будућности без признања Косова нит има, нит може да буде. И не примећују више људи да живе усред Европе у истом таквом гету као и они њихови даљи рођаци у јужној покрајини. Мало је наравно боље опремљен, комшије су нешто мирније, али изолација је иста – што на Косову, што у Европи.

Izvor: Blog Ksenije Tosic


Ksenija je novinar Glasa Rusije. Mnogo lepo pise.

Кратак филм телевизије ПУЛС из Шилова поред Гњилана


први део

други део

Pa da li bi ste krenuli u novi boj na Kosovu??

Видиш , то је питање које неби смело да се постави  . Сви би морали да идемо у нови косовско-метохијски бој , а онај ко је здрав и прав и избегне ту обавезу би требао да иде у затвор као у свакој нормалној земљи .

Тако да одговор на твоје питање је - да - сви би ишли у нови косовски бој

Ja sam znao da je Kosovo izgubljeno baš nakon ovih dešavanja, jer kad vojska onda nije prešla granicu i ušla na Kosovo da zaštiti tamošnje Srbe ne znam kad će ni koji dodatni razlog im je treabo