Razvojni psiholozi (o hvala im, inace bih mislila da sam nekakav djavolji potomak  ) decju agresiju objasnjavaju nedostatkom, to jest nepoznavanjem socijalnih normi i kodeksa.

Naime, malo-malo, pa bismo svi mi (odrasli, je l' te), verovatno vrlo rado reagovali urlanjem i dernjavom kad nam je neko zadovoljenje potrebe uskraceno. Ali, ne reagujemo tako, jer smo od detinjstva uceni da se to tako ne radi, i da postoji prikladniji nacin da se nesto iskaze...

Isto kao sto mala beba ne zna drugacije da kaze da je gladna nego plakanjem, tako i malo dete od recimo 4 godine reaguje instinktivno - kao ovo dete sa reklame za kondome.  On drugacije ne ume, ali ce nauciti vremenom.

Odnosno, on jos uvek ne zna, to jest nije naucio socijalno pozeljno i konvencionalno da se ponasa.
Time ga uce roditelji, ali i posmatranje njihovog ponasanja, pa i ponasanja drugih ljudi.
Oni prosto funkcionisu po principu: ''Hocu to, sad, odmah, nista drugo me ne zanima'', a mi - veliki znamo zasto ne moze to ''sad, odmah i sad''.

Nadam se da sam pojasnila.

blagodarim

pa da...kod djece se svakako nesto moze uraditi....

tesko je sa matorima kod kojih se taj razvojni period nikako ne zaokruzuje...


oni sto im ostade goli instinkt.

Eh, pa neko to uspesno savlada jos u detinjstvu... a neko nikada, do kraja zivota, nazalos'. 

To i...



BTW. Ja se zaista divim nekim roditeljima....

Previse energije... nedovoljno nacina da je dete potrosi... da se isprazni...
Kod nekih to izbija kao agresivna i nasilna reakcija... kod nekih to ide u drugu krajnost...

Pored svega navedenog, mislim da važan faktor u ponašanju deteta igraju i zdravstveni problemi. Sad, to se na prvi pogled može učiniti smešno i nemoguće, ali u praksi baš i nije tako. Povećano prisustvo nekih bakterija može dovesti do takvog ponašanja (candida). Drugo, i sama ishrana može biti uzrok tome. Preporučljivo je svakom detetu uraditi test intolerancije na hranu (ne test na alergiju) i videti šta odgovara ili ne detetu.

O katarzu već niko ne piše tu...kad baš kroz habituaciji postane dete ne senzitivan prema agresija, jer je video dovoljno takvu materijal n.p. u tv. Al zbog toga jer u porodici je bilo nepatologičan način komunikacija, i kroz kojom mogao dete naučiti da empatija je vrednost, i probleme kroz dogovora reše se, agresija ne pojavljuje se.
Bandura ne znam da li je zaboravio i to meriti kad je napravio svoj hit eksperimenta o gledanju agresija u tv sa decama, da da li su bili različitosti izmedju detetima kojima u porodicama bilo nepatologični(ne patrijahalni, ne verski) komunikacija, jer ja imam osećaj da nije merio to.

ja sam se kao mala stalno tukla s drugom djecom, gađala ih kamenjem i sl., bavljenje sportom mi je malo pomoglo. s takvim ponašanjem sam prestala negdje u višim razredima osnovne. i pokazalo se kao loša ideja
kod kuće sam se skroz suprotno ponašala. bila sam dijete za primjer, anđeo.

 Ne mogu da čitam savete "srtučnjaka",majke mi...
Ludilo...

dobra i ta problematika, da da li može dete upoznati pravile, da li je naučio, i koji su te?
To znamo da da u evolucijski vreme dete sa 4-5 godinom imao taj problematiku da morao biti extra sugestibilan prema roditelju staratelju jer dete nije imao za to dovoljno vreme da sam upozna situaciju gde se nalazi al već može da lepo ide gde hoće fizički, jer inače je bio pojeden n.p. od lavu na savanu.To je i danas prisutan kod ljudske dete genetski.
Sa tom sugestibilnostom to je išao zajedno da jako i brzo morao na direktive reagovati. To kaže Dawkins da upravo zato je vreme 4-5 godina za tome da počinju sa detetom u istorijski vreme naučiti i društveni pravile( verski učenje, ili svi volimo Titu u zabavišti ko na to još seća)
To je i mogućnost da dete nauči sve više i iz baratanju sa ljudima, zato idu u zabavišti.A naravno otac potrebno da bude statusan, a mama ne depresivan, jer inače dete počinje da externalizira(viče, tuče, ne sluša, teško može da koncentriše) u boljem slučaju, ili depresivan u gorem. Devoljčice češće su depresivne a dečaci više externaliziraju(loše su )
Ove simptomi po mene baš to opiše da dete hoće da nauče pravile, još jače, samo zbog emocionalni kvar, ima problema sa njihovim pažnjom, koja manifestuje se , kako sam opisao. Zato treba oduzeti teret od detetom pažnju sa još jačem fizički aktivnostom , koja je mora biti dar, i manje draž.
Mi to tako radimo sa mojom sinom, da dokle on uči od mene karate, jeet kun do ili aikido fazone, i bije me i smejemo se i on trči i sve što je moguće, ja sa njim napravim analize pojmove(phronesis), ili naučimo u istom verme engleski reči, obnovimo to( reprezentacijski ponovo pisanje Karmiloff Smith), i svi to u okrugu Marvel comix priče stavimo(mi smo Spiderman, Flash itd) On izmisli kratke priče koje izvedemo zajedno.
no to.