Maksima "koliko jezika govoriš, toliko ljudi vrediš", u slučaju univerzalnog poliglote Grka Joanisa Ikonomua, znači da on, sam samcijat, vredi kao omanje selo, ceo soliter, čitav sprat prevodilačkog servisa, dva vojna voda ili nekoliko formacijskih odeljenja.

Bonžur, guten tag, gud aftarnun, kalimera, bonđorno, salam, šalom, dobrij djen, nji hao ili dobar dan - sasvim mu je svejedno na kom jeziku ste mu se obratili. Čovek koji ih, trenutno, verovatno zna najviše na svetu, dobro ili osrednje ih govori, ili bar razume, više od četrdeset!

"Iskreno, ne brojim, niti znam tačno koliko ih govorim, jer, stalno učim neki drugi jezik, a i znanje onih koje sam samo poznavao, napreduje. Ne brojim jezike, kao što ne se broji nova ljubav.

Za mene su jezici zadovoljstvo, strast, s njima imam intiman odnos. Ali, ne obožavam samo jezike, već i istoriju jezika i njihovih civilizacija", kaže, u razgovoru za "Novosti", Joanis, živo lingvističko blago prevodilačke službe Evropske komisije iz Brisela, koji, inače, više voli da ga zovu Janis.

"Dobro govorim dvadesetak jezika, sa još desetak se služim, a znam i dvanaestak klasičnih..."

Joanis tečno govori, uz maternji grčki, i engleski, nemački, španski, francuski, švedski, italijanski, poljski, ruski, bugarski, turski, arapski, hebrejski, portugalski, kineski, mađarski, rumunski, češki, slovački, holandski i danski.

Služi se i kurdskim, jermenskim, persijskim, norveškim, litvanskim, finskim, slovenačkim, nije mu nepoznat i hindu-urdu!

Od starih, izumrlih i klasičnih jezika, zna, pride, i starogrčki i latinski, sanskrit, avestanski, stari persijski, srednjoiranski, starojermenski, gotski, pali, staroslovenski, hititski, luvijanski, oskanski (asimilovao ga latinski u četvrtom veku pre nove ere) i umbrijski!

Upravo se bacio na učenje amharskog, zvaničnog jezika u Etiopiji.

"Sve zavisi od toga šta se podrazumeva pod pojmom govoriti jedan jezik. U znanju postoji gradacija. Učio sam 32 živa jezika, među njima je i srpski koji razumem i na kojem bez problema na TV gledam vesti, mogu i da prevodim s njega uz rečnik, ali se ne usuđujem da ga govorim, jer mi nedostaje praksa.
Nadam se da ću s ulaskom Srbije u EU, početi studioznije i profesionalnije da izučavam ovaj jezik", ističe ovaj poliglota.

Ljubav prema jezicima počela je u najranijem detinjstvu, na plažama rodnog Krita.

"Kao trogodišnjak, osluškivao sam turiste koji su proizvodili nerazumljive glasove i po svaku cenu želeo da saznam zašto ne govore kao mama i tata", odmotava Janis jezičku traku.

S pet-šest godina, počeo je s engleskim, a kada se s roditeljima preselio u Atinu, tokom školskih raspusta učio je nemački. Pred kraj osnovne škole - italijanski.

U srednjoj školi ga je privlačila azijska kultura, naročito turska. U Solunu je studirao klasične jezike, starogrčki i latinski, magistrirao sanskrit na univerzitetu Kolumbija u Njujorku, a zatim, paralelno, tokom šest godina, na Harvardu i u Beču, nastavio komparativnu lingvistiku indoevropskih jezika.
Do tada je već bio naučio i poljski, kurdski...

Bio je gotovo u svim zemljama čije jezike govori. Najteže mu je, kaže, bilo da nauči kineski i - mađarski.

"Kineski je, naoko, veoma jednostavan, bez nepravilnih glagola i praktično bez gramatike, ali je toliko različit od drugih jezika koje znam, kao i mađarski, tako da ga, iako sam mnogo radio, ne govorim dobro koliko bih želeo.

U proseku mu, da savlada "običan" jezik za osnovnu konverzaciju, treba od nekoliko nedelja, do nekoliko meseci.

Na kom jeziku sanja ovaj istinski građanin sveta?
"Mislim da uvek sanjamo na maternjem jeziku. Nisam siguran, ali čini mi se da sanjam na grčkom" kaže Joanis Ikonomu.

Inače on tvrdi da je stanov nik sveta.
"Smatram se stanovnikom sveta. Mnogo volim Grčku i naše prijatelje Srbe, ali obožavam i brazilske favele, američke univerzitete. Osećam se dobro u bilo kom gradu. Obožavam grčka ostrva, ali ne samo njih. Volim Španiju, Rusiju. Nemam neprijatelje, pa volim i turski i albanski jezik", kaže Joanis Ikonomu.

Na zidu, iznad njegovog radnog stola, razvučen, ipak, veliki poster Krita.

"Imamo problem, ne znamo šta da radimo kad zemlje regiona zapadnog Balkana uđu u EU. Sadržaj izveštaja je tajna, ali reći ću vam da znam da se lingvistički radi samo o nijansama, dok postoje sociolingvističke osnove za razliku. Sve je u glavi", kaže on.


Izvor: MTS-Mondo

Baš da ga vidim u praksi.