Otkrića i dalje prate Nikolu Teslu:ovog puta svetom je proletela vest da će u nemačkom gradiću Husumu, posle 85 godina, biti svečano predstavljen nedavno otkriveni čuveni "Plavi portret", za koji je poznati naučnik jedan jedini put u životu sedeo u ateljeu i pozirao. Ne zna se kako, ali tokom januara 1916. godine princeza Vilma Ljvov-Parlagi,ekstravagantna mađarska aristokratkinja nastanjena u Americi, inače Teslina prijateljica, nagovorila ga je da se skrasi u fotelji neko vreme, mada on nije imao običaj da pozira umetnicima.

Naziv "Plavi portret" nastao je tako što je Tesla, kome se nije dopalo osvetljenje u princezinom ateljeu, napravio sopstveni svetlosni aranžman i odlučio da pozira pod svetlošću jakih svetiljki, filtriranoj kroz plavo staklo. Portret je prodat tek posle princezine smrti, na aukciji održanoj 1924. godine, otkada se gubi iz vidokruga javnosti. Sudbina portreta dugo je predstavljala misteriju za širok krug ljudi zainteresovanih za Teslin život i delo.

Da istoričar umetnosti dr Kornelijus Štekner pre dve godine nije malo duže osmatrao "Portret muškarca" u zbirci Ludviga Nisena, i na njoj prepoznao lik Nikole Tesle, čuvena slika bi i dalje bila daleko od očiju javnosti. Jer, Nordsi muzej u nemačkom gradiću Husumu, na samoj granici s Danskom, nije baš masovno posećen. Baš u ovom muzeju 29. marta zakazano je otvaranje izložbe "Mit, moć i princeza-portretista, ’Plavi portret’ Nikole Tesle", gde će se na centralnom mestu naći slika s likom čuvenog izumitelja.

Srećom, pre dve godine her Štekner se dobro zagledao u platno, a onda brzo "prijavio" svoje zapažanje direktorki Nordsija dr Astrid Fik, a potom vrlo stidljivo i-mejlom i Vladimiru Jelenkoviću, direktoru Muzeja "Nikola Tesla".

- Primio sam to s rezervom, pomišljajući da bi pošiljalac mogao da bude neko od mnogobrojnih fanova koji se svakodnevno javljaju sa svih strana, raspitujući se o našem naučniku ili nudeći najčešće neke falsifikate, neproverene informacije. Ipak, na pismo koje mi je upućeno 29. maja 2007. ja sam diskretno odgovorio, uz zahvalnost za svaku pomoć, ukoliko nam da neke relevantne podatke u vezi s Teslinim portretom. I kreće prepiska u kojoj mi Štekner daje svoj rad o kolekciji princeze Vilme Ljvov-Parlagi i tog trenutka shvatam da smo na tragu fantastičnog otkrića - seća se Jelenković, koji još nije upoznao dr Šteknera, iako zahvaljujući Internetu "sarađuju" već dve godine.

- Vest od "otkriću" portreta Nikole Tesle je odjeknula zaista kao bomba u Americi i Evropi - napominje direktor muzeja i dodaje: - Princeza Vilma Ljvov-Parlagi je, inače, osim po svojoj ekstravagantnoj pojavi i načinu života, jer godinu dana jedan lavić joj je bio kućni ljubimac, ostala upamćena po tome što je portretisala mnoge ugledne ličnosti svog vremena. Među njima su nemački car Vilhelm Drugi, engleski kralj Edvard Sedmi, srpski kralj Petar Prvi Karađorđević, nemački kancelar Oto fon Bizmark, američki predsednik Teodor Ruzvelt, industrijalac Endrju Karnegi, Tomas Edison… - priča Vladimir Jelenković.

Iako je "Plavi portret" prodat na aukciji, a onda kao u zemlju propao, stalno interesovanje za Nikolu Teslu i za zanimljivu priču o ovoj slici na kraju je dovelo do umetničke kolekcije njujorškog trgovca dijamantima Ludviga Nisena, koju je zaveštao svom rodnom gradu Husumu u Nemačkoj. Među radovima Vilme Ljvov-Parlagi, i raznim drugim umetničkim predmetima koji su nekada bili u njenom vlasništvu, u Nisenovoj kolekciji u Nordsi muzeju u Husumu našlo se i platno s likom princezinog prijatelja Nikole Tesle.

Mada smo znali za portret još pre dve godine, izložbu "Teslin Plavi portret" u našoj zemlji zakazujemo nekoliko meseci posle one u Nemačko.

- Doskorašnja direktorka muzeja u Husumu dr Astrid Fik je ponudila saradnju i sliku tokom održavanja izložbe, ali zbog renoviranja ovde kod nas morali smo da veliku premijeru portreta i izložbu pomerimo za jesen ove godine. Doktorka Fik je nažalost iznenada umrla, na njeno mesto došao je dr Sven Hajnrih Zimers, koji je čim je shvatio kakvu vrednu sliku ima u kolekciji, i svetsku ekskluzivu reklo bi se, odmah odlučio da priredi izložbu. Bio je iznenađen kada mi se nedavno javio i saopštio da oni imaju čuveni portret, a ja uzvratio da to znam jer sam bio u kontaktu s prethodnom direktorkom. Uostalom, mislim da je i pošteno da oni kao vlasnici te slike prvi prirede izložbu - odgovara Jelenković.

Inače, kopija toliko pominjanog Teslinog "Plavog portreta" nalazi se i na štafelaju u direktorovoj sobi jer su se prijatelji Vladimira Jelenkovića potrudili da mu je priušte za rođendan. Pravi u Husumu a onaj "kao pravi" i nešto manji od originala u Krunskoj ulici.

- Koristeći "Plavi portret" kao centralni motiv, izložba koju će Muzej "Nikole Tesle" prirediti ove godine, i čiji je autor Draginja Maskareli, istoričar umetnosti, ima za cilj da predstavi zanimljivosti iz Teslinog života, njegove kontakte sa značajnim ličnostima tadašnje američke naučne, kulturne i političke scene, kao i da prezentuje deo dokumentarne građe iz njegovog ličnog arhiva koji se čuva u Muzeju.U Teslinom ličnom arhivu sačuvan je dokumentarni materijal u vezi s nastankom "Plavog portreta" kao i smnogobrojnim poznatim ličnostima koje je princeza Ljvov-Parlagi portretisala u Americi. Ovaj materijal, zajedno sa izabranim reprodukcijama, biće prikazan u okviru postavke - najavljuje Jelenković.

Rajna Popović

Nekad je bio u svom ramu

Portret Nikole Tesle je izvađen iz originalnog rama. Zato je u jednom od mnogih pisama koje su razmenili Sven Hajnrih Zimers i Vladimir Jelenković direktor muzeja u Husumu molio za neke od fotografija ili pojedinosti o Vilmi Ljvov ne bi li lakše bio pronađen i odgovarajući ram za svaku od njenih slika. U muzeju postoje originalni okviri za slike koje je ona uradila, naravno i za Teslin portret, pa se sada samo na osnovu dimenzija i nekih dodatnih podataka i dokumenata može otkriti kako su koje platno i slika bili uramljeni.

Izvor: Krstarica

Mnoge stvari su enigma o njemu.