Siromasi pešice prenose drogu iz Bolivije u Brazil
Autor: Beta | Foto:Reuters | 06.03.2009. - 08:15

Bolivijski ulični prodavac Bigmar Aransibija, očajan što posao loše ide i jedva prehranjuje porodicu, napravio je korak koji ga je odveo u zatvorsku ćeliju u brazilskom pograničnom gradu i sada mu preti višegodišnja kazna.

Policija je Aransibiju uhvatila sa tri i po kilograma kokaina u torbi na dobro znanom putu od visoravni Bolivije, najsiromašnije južnoameričke zemlje, do gradova u susednom, znatno bogatijem Brazilu.
"Nisam imao novca za život", rekao je Aransibija.
On tvrdi da mu je drogu u torbu stavio prijatelj pre nego što je iz doma u Santa Kruzu krenuo u nabavku u Korumbu. Policija je međutim utvrdila da njegova priča "ne stoji".
Siromaštvo tera one koji prenose drogu da se izlažu ogromnom riziku - neke žene loptice droge stavljaju u vaginu, druge gutaju kapsule punjene kokainom. Tako je jedna od njih nedavno provela mesec dana u bolnici dok nije izbacila 98 kapsula koje je progutala.
"Korumba je jedna od glavnih brazilskih luka za ulaz droge i oružja", kaže insprektor brazilske savezne policije Mario Nomoto. Droga prokrijumčarena kroz taj grad stiže do velikih brazilskih gradova, poput Rija, ali i do zavisnika u Madridu ili Londonu.
Brazilske vlasti strahuju da će droge iz Bolivije biti još više, nakon što je ta zemlja prošle godine optužila američku Upravu za borbu protiv droge (DEA) da špijunira i pomaže opoziciju.
Vašington je trošio 25 miliona dolara godišnje za borbu protiv droge u Boliviji.
"Zabrinuti smo. DEA je davala sredstva, obaveštenja i logistiku - njihovo proterivanje nije dobro", kaže Paolo Tarso, direktor službe za borbu protiv narkotika u policiji u Braziliji.
Zvaničnici upozoravaju da trgovina drogom osetno raste od kako je 2006. za predsednika Bolivije izabran Evo Morales, bivši proizvođač koke, kao i da policija toleriše sadnju koke koja se tradicionalno koristi u toj zemlji.

Bolivijska proizvodnja kokaina porasla je u 2007. na 104 tone sa 80 tona u 2005, podaci su Službe UN za drogu i kriminal (UNDOC).
"Priliv iz Bolivije raste. Neke zemlje proizvođači moraju da pojačaju borbu, kao što je uradila Kolumbija", naglašava Tarso.
Kolumbija je, za razliku od Bolivije, jedan od saveznika Vašingtona u regionu i jedan od vodećih primaoca američke pomoći.
Godišnje u Brazil uđe 80 tona kokaina, pri čemu veliki deo iz Bolivije. Od toga se polovina "re-eksportuje" u Evropu i SAD.
Iz tajnih laboratorija u Boliviji do veleprodaje u Sao Paolu droga "promeni ruke" tri-četiri puta. Svoju trgovinu banditi iz Bolivije i Urugvaja brane pištoljima i veliki deo oružja takođe završi u gradovima, gde trgovci drogom ratuju sa policijom i konkurentskim bandama.
Brazil je inače poslednjih godina napravio neke pomake u borbi protiv prekogranične trgovine bombardujući skrovite puteve kojima droga ide i pojačanim posmatranjem. U 2007. je konfiskovao više od 16 tona kokaina.
U Korumbi policija često hapsi krijumčare još na autobuskoj stanici sa koje je informišu o sumnjivim putnicima koji povratnu kartu kupuju čim stignu.
Eksperti se slažu da je nemoguće da Brazil kontroliše 9.000 kilometara granice sa susedima koji proizvode kokain - Kolumbijom, Peruom i Bolivijom, kao i Paragvajom, još jednom tranzitnom zemljom kada je droga u pitanju.
Trgovci naime stalno menjaju rute i strategije, kažu u policiji. Tako su odustali od dugih letova do brazilske države Sao Paolo i prešli na kraće letove. Takođe su "podelili" rizik pa sada više ljudi prenosi po manju količinu droge.
Bivši predsednici Brazila, Kolumbija i Meksika, Fernando Kardozo, Cezar Gavirija i Ernesto Sediljo, ocenili su da se rat sa drogom gubi i da se treba baviti smanjenjem potrošnje umesto represijom.


Izvor: Blic