Profesor istorije Čarls Ingrao za "Radio Slobodna Evropa"
Specijalci SAD imali Mladića "na nišanu" 20-ak puta
Autor: Blic online | 04.03.2009. - 16:59

Čarls Ingrao, profesor istorije na američko Purdju univerzitetu i vođa projekta "Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama", rekao je u ekskluzivnom intervjuu za "Radio Slobodna Evropa" da je haški optuženik Ratko Mladić 20-ak puta bio "na nišanu" specijalaca SAD, koji su ga "u stopu pratili, ali ga ipak nisu uhapsili".

"Pentagon posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma nije želeo da uhapsi optužene za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Ne samo to, već je američka vojska torpedovala sve pokušaje holandskih, danskih i drugih trupa IFOR-a da ih uhapse", rekao je Ingrao za "Radio Slobodna Evropa".

Profesor Ingrao je rekao da se nespremnost Pentagona, ali i tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, pojavila još tokom pravljenja nacrta Dejtonskog sporazuma, koji je izmenjen tako da su u finalnoj verziji međunarodne trupe bile oslobođene obaveze da hapse haške optuženike. Navedeni razlog je strah od gubitka trupa.
"Primarna misija je bila uspostavljanje mira u Bosni uz razdvajanje i razoružavanje zaraćenih strana. Na hapšenje optuženika američka vojska je gledala kao na rizik koji bi mogao da dovede do napada na vojnike. Pentagon nije bio jedini protivnik hapšenja Karadžića i Mladića, jer je predsednik Bil Klinton imao samo jednu opsesiju, a to je da se Bosna ne pretvori u drugi Mogadišu. On nije bio spreman da se suprotstavi Pentagonu. Stejt dipartment se jedini zalagao za hapšenja, ali je uvideo da je to nemoguće dok je Karadžić lider RS. Međutim, i njima je bilo jasno da su hapšenja nemoguća bez zelenog svetla Pentagona i Klintona. Kada je Holbruk otišao na pregovore sa Miloševićem, sa ciljem da se Karadžić skloni sa javne scene, nije mu preostalo drugo nego da se nagodi i obeća imunitet od pravde Karadžiću. Naši izvori nisu mogli da potvrde da je za to dobio nalog od Stejt dipartmenta, ali nam je otkriveno da je Holbruku poručeno da može da nastupa 'veoma kreativno' i da su mu ljudi, uključujući i Vorena Kristofera, manje-više rekli da radi sve što smatra da je neophodno, samo da bi skinuo Karadžića sa vlasti", rekao je Ingrao.

Ingrao je za "Radio Slobodna Evropa" govorio i o susretima Ratka Mladića i američkog pukovnika Džona Batistea.
"Ne znam o čemu su razgovarali vojska SAD i Mladić, ali znamo da jesu razgovarali i da se to nije završilo hapšenjem. Između kraja februara i početka jula 1996. godine, specijalno oformljeni američki izviđački odred najmanje 20 puta imao je Mladićev konvoj od tri vozila bukvalno 'na nišanu'. Pratili su ga u stopu mnogo puta dok se kretao na potezu izmedju Žepe, komandnog štaba 65. puka Vojske Republike Srpske i drugih lokacija na teritoriji Han Pijeska. Ova jedinica je bila u pratnji američkog pukovnika Džona Batistea koi je odlazio u komandni štab 65. puka Vojske RS na sastanke s Ratkom Mladićem. Pukovnik Batiste bi ušao u sobu i posle nekog vremena bi izašao. Svi u jedinici su, naravno, znali s kim je bio. Ono što ne znamo jeste da li je u toj prostoriji sa srpske strane bilo još nekoga osim Mladića. Američki odred nije video Mladića, ali, prema onome što je meni rečeno, nema nikakve sumnje da se Batiste tamo sastajao sa njim", rekao je Ingrao i dodao da je do tog saznanja došao od vojnog zvaničnika iz tog odreda, koji nije bio član vojne policije već američke obaveštajne zajednice, kao i da je teško zamisliti da je vojni zvaničnik mogao da se sastane sa optuženikom za ratne zločine bez znanja i dozvole Pentagona.

Izvor: Blic

meni je ovo dovoljno jaka cinjenica da ovu suludu pricu shvatim kao ex-jugoslovensku kontraverzu

 

jel ovo nekii sinopsis za neku novu petparačku (čitaj pentagonsku) priču il šta