1.    Osnovni principi na kojima se zasniva refleksoterapija

       Stres, nervna napetost i premor postali su sastavni dio života gotovo svakog čovjeka.  Stručnjaci iz ove oblasti procjenjuju da čak više od 70 % bolesti nastaje upravo zbog ovih psihičkih poremećaja i zato sve češće savjetuju razne vidove relaksacije.
       Jedna od metoda relaksacije je refleksoterapija, masaža stopala koja se temelji na principu da je svaki dio organizma projektovan na stopalu i da se masažom, odnosno samomasažom određenih zona ostvaruje poboljšanje zdravlja.  Refleksoterapiju eksperti preporučuju kao preventivu, odnosno način kojim se postiže jačanje odbrambenog mehanizma  organizma.  Svako može sam da obavi ovu masažu, s tim da se mora primjenjivati  najmanje dva puta nedjeljno kako bi dala pravi efekat.  Ovdje ću  dati nekoliko oblika masaže stopala koji doprinose opštoj relaksaciji organizma.

1.1   Kružni pokreti članka stopala

     Masaža stopala, u suštini, treba da se zasniva prvo na kružnim pokretima članka stopala, čime se stimulišu i razgibavaju skočni zglob i ligamenti. Time se, smatraju stručnjaci, djeluje na refleksološke zone limfnih sudova i polnih organa, vidi .

Praktičan rad preko zona na stopalima


Praktičan rad u refleksoterapiji sastoji se od određenog broja seansi. Seanse se

opet sastoje od tri vrlo važne faze. Prva faza je pripremna, druga faza je od

značaja za poboljšanje i očuvanje zdravlja i treća faza – završna faza, pak,

sastoji se od završnog dijela





6.1   Prva ili pripremna faza seanse

        Ova faza seanse sastoji se u pranju nogu u toploj vodi u trajanju od nekih pet do deset minuta. Pranje se vrši upotrebom dječjeg sapuna. Nakon toga, vrši se potiranje nogu lanenom krpom ili pamučnom krpom.
       Zatim, potrebno je zauzeti najpovoljniji položaj : ako se vrši samomasaža – sjedeći  a za slučaj masaže najbolji  je ležeći položaj sa rukama položenih pokraj tijela. Disanje treba da je mirno, tijelo opušteno a pažnja koncentrisana na stopala, odnosno na zonu koja se aktivira.
       Prije prelaska na drugu fazu seanse, potrebno je stopala premazati maslinovim  ili  nekim sličnim biljnim uljem.
       Preduvjet za dobar rad je, ukoliko sa vrši masaža, da I refleksoterapeut bude u što povoljunijem položaju.

6.2      Druga faza seanse


       Masža stopala vrši se prvo  od prstiju pa sve do pete. Masiranje može da se obavlja pritiscima prstiju  jedne ili obje ruke, drvenom drškom od kašike  (varjačea9 ili da se juednom rukom masira jedno a drugom  drugo stopalo.      Masaža se vrši  i  u  pravcu  prstiju  I skočnog zgloba I obratno.
       Lokalna zadebljanja kože ili omekšanja, osjetljivost ili bolnost u nekoj od zona govore da se radi o poremećaju  funkcije tog organa. Jačim pritiskom prstima ili drškom treba  duže aktivirati bolnu zonu u smjeru kazaljke na satu u trajanju oko 15 minuta a po potrebi I više.
  Grčenjem lica, trzanjem jedne ili obje noge , škakljivost I pravljenje grimasa  govori nam da terapija ima veoma dobar učinak. Broj seansi može da bude od dvije do tri, pa, i  više seansi u zavisnosti od poremećaja  rada  nekog  od  organa.




6.3   Treća faza seanse

      Aktivnim razgibavanjem stopala sa maksimalnim pokretima, vidi slike 5 od a) do h), u svim pravcima sa aktiviranjem zglobova postiže se  završni efekat seanse u aktiviranju refleksoloških zona stopala.
       Trljanjem stopala sa lanenom krpom natopljenom rakijom ili alkoholom seansa se smatra završenom.
       Refleksoterapija se primjenjuje  naročito kada su u pitanju . akutne bolesti, hronične bolesti, prevencija, rekonvalescencija ili hitn pomoć.
      U zavisnosti od ukazanih potreba , broj seansi može biti  I veći I one se mogu ponavljati, jedna sa drugom, sve dok se ne postigne poboljšanje rada ili ublažavanje bola oboljelog organa.

a jel mozes da postavis ovako i za sake?

Nažalost nemam!