Bez ciroze i transplantacije
Na planeti inficirano tri odsto ljudi, ali većina i ne zna da nosi virus hepatitisa C

BEOGRAD - Kad god je reč o virusima, i bolestima koje oni izazivaju, svet pokazuje veće zanimanje. S razlogom, jer većina, kako upozoravaju stručnjaci, može da dovede do teških oboljenja, a ako se ne dijagnostikuje i leči na vreme, i do smrtnog ishoda.

Takvo ponašanje donekle ima i virus hepatitisa C, iz devetočlane porodice virusa, koji prvenstveno inficira jetru, dovodeći do njenog akutnog i hroničnog oštećenja. A osobenosti ovog virusa, i njegovo prisustvo među populacijom, objašnjava infektolog profesor dr Dragan Delić, iz Instituta za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije:

- U ovom trenutku u svetu virus C nosi 170 miliona ljudi, ili tri odsto ukupne populacije. U našoj zemlji, virusom hepatitisa C inficirano je jedan odsto stanovništva. Glavni problem svih inficiranih je činjenica da je samo kod petine dokazano prisustvo virusa, dok ostali i ne znaju da virus C nose.

Na pitanje, kako se virus C prenosi, naš sagovornik kaže:
- Pre svega putem krvi i krvnih derivata, odnosno transfuzijom. S tim što se ova mogućnost u praksi odmah isključuje, zato što se kod svake uzete krvi radi test na viruse B i C, kao i virus HIV. Ali, zato može putem igala (parenteralno), gde su najrizičnija grupa narkomani.

Seksualni kontakt je takođe jedan od načina, ali i vertikalni prenos od majke na dete, ukoliko majka ima virus. Može i tetovažom, akupunkturom, pedikirom, manikirom, prilikom raznih verskih ritualnih obreda (obrezivanje), odnosno svuda tamo gde se koriste nesterilni instrumenti u radu. No, iako sve ovo mogu biti načini za prenošenje, nevolja je da čak polovina inficiranih ne zna kako je virus dobila! Ono što je ipak dobro, kada se govori o virusu C, je činjenica da se teško prenosi i da je u spoljašnjoj sredini veoma neotporan. Osetljiv je na deterdžente, organske rastvarače, kao i na povišenu temperaturu.

A šta se dešava, kada se navedeni virus ipak useli u organizam čoveka?
- Osoba prvo dobije akutno zapaljenje i oštećenje jetre, s tim što čak kod 80 odsto inficiranih nema nikakvih simptoma, odnosno većina bolest preleži na nogama. Preostalih 20 odsto oseća muku, gađenje, povraćanje, ima slab apetit, tamnu mokraću, žute beonjače, zbog čega naravno stiže kod doktora.

Nepovoljno je međutim, nastavlja ovaj stručnjak da se većina, virusa C ne oslobodi. Čak kod 90 odsto obolelih, virus C ostaje doživotno, u vidu hronične bolesti. To je moguće iz razloga, što ovaj virus ima fantastičnu moć da se menja, pa taman kad ga organizam prepozna da bi ga uništio, on već izgleda drugačije.

Na svu sreću, u hroničnom obliku virus C se ne ponaša kod svih isto.
- Neko ima takozvano "zdravo nosilaštvo virusa", gde jetra nije oštećena, veli dr Delić. Neki su tek sa blagim oštećenjem ovog organa, ali zato gotovo trećina ima hepatitis, sa tendencijom napredovanja prema cirozi, i dalje do pojave zloćudnih tumora jetre. Ovde treba naglasiti da ciroza ne nastaje odmah, već nekada posle jedne do dve decenije. I na sreću, ne prelazi svaka ciroza u tumor.

Ali da bi se sagledalo pravo stanje stvari u pogledu oštećenja jetre i shodno tome sprovela terapija, neophodno je da se urade virusološki testovi za dokazivanje virusa C i njegovih podtipova u krvi. Međutim, testova, kako u ovoj ustanovi kažu dugo već nema, pa su pacijenti prinuđeni da idu u privatne laboratorije, i za ovu vrstu analiza plate blizu 150 evra!

Kad je reč o konkretnoj terapiji dr Delić naglašava da je važno sa lekovima krenuti što pre, da se proces zaustavi, odnosno bolest zaleči. Primenjuje se kombinovana terapija "interferona" i "ribavirina", koji osujećuju razmnožavanje virusa, odnosno dalje oštećenje jetre. Posle izvesnog vremena bolesnik se uvodi u mirnu fazu bolesti, odnosno remisiju.

Od ove godine, u primeni je modifikovani oblik "interferona" koji donosi izvesne prednosti u terapiji u odnosu na postojeći.
- Radi se o takozvanom pegilovanom "interferonu", koji se za razliku od postojećeg daje jedanput u sedam dana, i za sve to vreme drži isti nivo koncentracije u krvi, pri čemu konstantno ne dozvoljava aktivnost virusa C. Klasični "interferon" se iz istih razloga daje svaki drugi dan. Šta ih još razdvaja?

Sa klasičnim "interferonom", posle godinu dana terapije, polovina bolesnika uđe u mirnu fazu bolesti, a sa pegilovanim "interferonom" čak njih 80 odsto. I uz to daje manje neželjenih efekata, prepoznatljivih kod klasičnog "interferona"u vidu malaksalosti, skoka temperature, bola u mišićima i zglobovima, tačnije stanju sličnom gripu, objašnjava dr Delić.

On takođe upozorava da je blagovremeno dijagnostikovanje i lečenje od izuzetne važnosti, jer ukoliko dođe do ciroze jetre, jedini vid lečenja jeste - transplantacija. A ona je, kako saznajemo u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", poslednji put urađena pre godinu dana. Stručni tim u ovoj ustanovi i dalje postoji, ali je problem druge vrste. Iako se na listi čekanja svakodnevno nalazi između 30 i 40 osoba (lista promenljiva) postavlja se pitanje novca za njeno izvođenje. Nije uvrštena u cenovnik Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, i iznosi oko 75.000 evra!
Z. Ostojić