U škotskom gradu iz bajke brzo se naviknete na kišu, koja u jednom danu pada po nekoliko puta, uživanje u šetnji i kupovini u Ulici prinčeva, kao i na svoje domaćine u kiltovima. U Edinburgu (Edinburgh) poslednjih dvanaest vekova nije bilo rata, pa je grad toliko očuvan i lep da izgleda nestvarno. Pošto obiluje zamkovima i dvorcima, izgleda kao jedno od onih mesta iz bajki. Čak i glavna gradska ulica ima bajkovito ime - Ulica prinčeva.

Pri prvom susretu s Edinburgom imate osećaj da će svakog časa iza nekog ćoška iskočiti zmaj ili vitez na konju, a kada pogledate u prozore zamkova, nedostaje samo da vidite vilu. Rustične građevine koje danju oduševljavaju uveče postaju još lepše. Naime, Škoti su majstori svetla, kod njih je i najmanja kuća posebno okićena, pa kada padne mrak, nastaje prava čarolija. Turisti koji dođu u Edinburg uglavnom se slažu s onim što su prethodno slušali o njemu - da je to jedan od najlepših gradova u Evropi.

Grad je s tri strane okružen brdašcima, tačnije vulkanskim uzvišenjima, koja veoma čudno izgledaju, jer na njima ne raste nikakvo bilje, potpuno su gola. Samo na pojedinim delovima ima nekog rastinja koje liči na mahovinu. Mnogo je neobičnih jezera po kojima plutaju labudovi, patke i divlje guske. Interesantno je da svako od njih ima svoje "zaštitno" čudovište. Najpoznatije je ono iz Loh Nesa. Edinburg jednim delom izlazi na more. Međutim, to uopšte ne liči na more koje mi poznajemo, sive je boje, voda gotovo uopšte nije slana, duž obale je ružan pesak, a plaža gotovo da i nema. Jedino galebovi, kojih ima mnogo, asociraju na pravo more. Nema plaža, pa nema ni kupanja. Međutim, to nije ništa neobično, jer je ionako temperatura u letnjim mesecima slična zimskoj. Veoma retko temperatura dostigne 23 stepena, a obično je i znatno niža. Kiša je stalna pojava, dešava se da pada po pet puta na dan.

Škoti su na to navikli, i ako vidite nekoga s kišobranom, znaćete da je turista. Edinburg možete nazvati i grad golih nogu, jer iako je standardno hladan, u njemu žene uopšte ne nose čarape. To je posebno zadivljujuće. Čuvena škotska nošnja, kilt, i dalje je aktuelna u Edinburgu. U većini škola devojčice su u kariranim pantalonama, a dečaci u kariranim suknjicama. Čak i na ulici ima mnogo mladića koji uz sportsku jaknu i martinke na nogama nose suknju.


Izvor: Krstarica

...

Jedna od najlepših botaničkih bašta na svetu nalazi se upravo u Edinburgu. Ogromna je i tako dobro uređena da ćete, kročivši u nju, reći da, ako postoji raj, onda on tako izgleda. Trava je kratka i kovrdžava, mekana kao tepih. Zemlja se nigde ne vidi. Biljke iz celog sveta tu imaju svoje pelcere. Velika zgrada u bašti podeljena je na nekoliko zasebnih prostorija, od kojih je svaka priča za sebe. Tako uđete u jednu i nađete se u Sahari, ulaskom u drugu vi ste u amazonskoj prašumi, a već u sledećoj je velika stepa.

Petak i subota su rezervisani za noćni život. Iako imaju nekoliko fenomenalnih svetskih diskoteka, glavna zabava odvija se po čuvenim pabovima. Tamo se pije pivo na točenje i svira stara škotska muzika. Preko nedelje kulturni, fini i vredni, Škoti se vikendom potpuno transformišu. I muškarci i žene piju nenormalno mnogo alkohola. Teško da ćete vikendom u ponoć naći nekog treznog. Obavezno posetite njihov najstariji i najpoznatiji pab - "The Royal Oak". U njemu je atmosfera vrlo "zagrejana".

Subotom i nedeljom, pored toga što se trezne od "pijanih noći", stanovnike Edinburga trese i groznica zvana šoping. Poznato je da je ovo grad s visokim životnim standardom. Ipak, iznenadiće vas činjenica da nije skup. Cene u supermarketima i raznim prodavnicama sasvim su pristupačne, a pored toga imaju i odlične sezonske rasporodaje sa sniženjima do 75 odsto. Tako ćete markirane cipele sa zatupastim vrhovima, kakve su sada u trendu, kupiti za oko 18 funti.

Iako im je viski nacionalno piće po kome su poznati u svetu, Škoti su u suštini pivopije. Viski gotovo i ne piju. Pivo na točenje služi se maltene u svim klubovima, a jednako ga piju i muškrci i žene. Njihovi kulinarski specijaliteti uglavnom su jela s testeninom. Probaćete i neke neobične vrste hleba, zatim pogačice punjene mašću i debele palačinke filovane buterom. Ništa vam se neće toliko svideti kao najjednostavniji škotski obrok, sendvič s prepečenim lukom. Možete probati i razne morske plodove, koji su redovno na menijima svih restorana i uopšte nisu skupi. U nekim elitnim restoranima iznenadićete se kada vam konobar kao specijalitet kuće preporuči kozji sir. Neverovatno, ali shvatićete da je to najbolje i najskuplje jelo na svim ostalim mestima.


Izvor: Krstarica

...

gotivim te zelene zemlje... Škotska, Irska, Novi Zeland...