Neuhvatljivi hormoni
EPO i hormon rasta su proizvodi sportske tehnologije, do skora su teško mogli da se detektuju ali poslednji rezultati pokazuju da se i tom zlu može stati na put

Sport odavno više nije samo igra, daleko od toga, sport je biznis prve klase i donosi milione dolara. Na razne načine, od terena, preko TV prava, marketinga, prodaje… Traže se samo vrhunski rezultati, a kada je tako, nema sentimentalnosti, a sportisti postaju roboti koji slušaju naređenja i ne odgovaraju sa NE. Jednostavno, plaćeni su kao krezovi, ali zato nemaju prava da traže svoja prava…

Da bi se stiglo do uspeha, medalja, rekorda, ne biraju se sredstva i tako, droga je postala sastavni deo života svakog vrhunskog sportiste. Manje ili više, u zavisnosti od sporta, želja i mogućnosti. Doping je postao bauk, crni đavo od koga, nažalost, ne može da se pobegne. Jer, bez obzira što je u poslednje vreme mnogo urađeno kako bi se sprečila zloupotreba sportista i rezultata, teško je izaći na kraj s mnogobrojnim laboratorijama, dakako ilegalnim, koje se bave samo pronalaskom mogućnosti da se eliminišu te silne probe i provere. Sve je više modernih doktora Mengelea koji pronalaze plodno tlo, pa iako se sve više unapređuju testovi za kontrolu, unapređuju se i načini kako doping da se prikrije.

Šta je u stvari doping? Počelo je od onog: „podizanje sposobnosti na veštački način", pa preko toga da se ne sme prekoračiti prirodni nivo hormona, da bi se danas konstatovalo da je doping „ono što je na listi zabranjenih supstanci".

Međunarodni olimpijski komitet izdao je i najnoviju doping listu zabranjenih klasa, supstanci i metoda koji će se primenjivati od 1. septembra 2001, a važiće do 31. avgusta 2002. godine. Na toj listi zabranjene supstance su: stimulansi, narkotici, anabolički agensi, diuretici, peptidni hormoni, mimetici i analozi, a zabranjene metode: krvni doping, davanje veštačkih nosilaca kiseonika ili „ekspandera" plazme, farmakološka, hemijska i fizička manipulacija, dok su vrste lekova koji potpadnu pod određene restrikcije: alkohol, kanabinoidi, lokalni anestetici, glukokortikosteroidi i betablokatori.

Zna se da stimulansi podrazumevaju razne supstance koje povećavaju brzinu, umanjuju umor i povećavaju želju za takmičenjem. U neka davna vremena najviše je korišćen amfetamin, ali to je prošlost jer je u više navrata doveo i do smrti sportista, a lako ga je bilo i uočiti. Takođe, nekada se često koristio i kofein koji je u određenim količinama bio i dozvoljen.

Anabolički agensi su prvi na listi najčešće korišćenih nedozvoljenih sredstava. Klasa anabolika uključuje anaboličke androgene, steroide (AAS) i beta -2 agoniste, a u sportu se koriste za povećanje snage mišića, mišićne mase, kao i za podsticanje agresivnosti. Upotreba AAS je povezana sa kontraefektima na jetri, koži, u kardiovaskularnom i endokrinom sistemu, može da prouzrokuje rast tumora i da dovede do psihijatrijskog sindroma. Kod muškaraca ovaj preparat povećava veličinu testisa, ali smanjuje proizvodnju sperme, dok kod žena povećava muskulaturu, smanjuje grudi i redukuje menstruacije.

Diuretici su lekovi koji se u medicini koriste za eliminaciju viška tečnosti kod određenih bolesti, kao i za regulaciju krvnog pritiska. Zloupotrebljavaju se iz dva osnovna razloga: da se brzo smanji težina u sportovima gde postoje težinske kategorije i da se smanji koncentracija zabranjenih supstanci u organizmu.

Eritropoetin ili skraćeno EPO je hormon koji se stvara u bubregu i reguliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Sintetički EPO je veoma popularan jer poboljšava krvnu sliku, aerobnu sposobnost (prenos kiseonika), a koristi se uglavnom u sportovima izdržljivosti. Prethodnica je bio krvni doping veoma omiljen u prošlosti, koji je takođe bio zabranjena metoda. Zapravo, radilo se o davanju krvi, crvenih krvnih zrnaca i sličnih materija koje se u terapiji koriste posle obilnog krvarenja ili ozbiljne anemije. Problem je što ovaj postupak sa sobom povlači i određene rizike. Može da izazove alergijsku reakciju, ošteti bubrege, izazove groznicu i žuticu, prenese infektivne bolesti, optereti cirkulaciju i dovede do metaboličkog šoka.

EPO je izašao iz laboratorije krajem osamdesetih i do skora je važio za neuhvatljiv hormon, baš kao što je to i hormon rasta, takođe proizvod sportskih laboratorija.

„Detektovanjem EPO hormona zatvorili smo ogromnu rupu u našem postupku", reči su Dona Katlina, biohemičara iz Olimpijske laboratorije za testiranje Univerziteta u Los Anđelesu. „Problem je što on brzo 'vetri' iz organizma i zato ga je veoma teško otkriti. Sada smo stali na put varanju, ali dokle…"

S druge strane, hormon ljudskog rasta u žižu je došao 1998. godine u Pertu na Svetskom prvenstvu u plivanju kada su carinici u prtljagu jede kineske plivačice pronašli velike količine ovog hormona. On se teško može pouzdano detektovati, odnosno, teško se utvrđuje da li je sintetički i unesen ili je prirodno stvoren u organizmu. Oba hormona su proizvod sportske biotehnologije. Postoje pouzdani podaci da su eksperimenti sa „taksi virusom", koji bi nosio „kvalitetne sportske gene" do ćelija već rađeni. U SAD se eksperimentisalo na miševima genom EPO što je dovelo do „prirodnog udvostručavanja" broja crvenih krvnih zrnaca. U Velikoj Britaniji se eksperimentiše sa genom koji kontroliše protein izazvan IGF-1. NJegov efekat je fantastičan, uvećava mišićnu masu, ali i snagu vlakna. Miševi su posle dve nedelje imali 20 procenta više mišića.

- Ako nastavimo ovim putem - izjavio je Li Svini sa Univerziteta Pensilvanija koji je bio u britanskom timu - možemo dobiti i 50 odsto uvećanja mase. To otvara mogućnost stvaranja postupka da se obnovi ceo mišić koji je povređen jer je dejstvo lokalno. Jednostavno, direktno se u povređeni mišić ubrizga IGF-1 i eto novog dela. U budućnosti će svaki sportista moći da preoblikuje svoje telo po želji.

Očigledno, budućnost nam neće doneti ništa dobro.

Nandrolon u modi
Sportisti najviše vole baš taj anabolik, samo u poslednjih godinu dana pronađen je u 350 slučajeva, među grešnicima je, nažalost, bio i naš Dragutin Topić

Anabolik koji se najviše koristi svakako je nandrolon! Samo u poslednjih godinu dana pronađen je u 350 slučajeva, među kojima je i naš atletičar Dragutin Topić. Za ovu supstancu postoji sumnja i da se nalazi kao dodatak nekih suplemenata (ishrana za sportiste) koje proizvode američke kompanije. U tom kontekstu FIFA je izdala i upozorenje sportistima (posle niza afera, Davids F. de Bur) da obavezno provere šta uzimaju jer će u svakom slučaju snositi posledice.

Šta je nandrolon?
Nandrolon je anabolički steroid. Radi se o supstanci koju sintetički proizvode farmaceutske firme, a služi za razvoj i oporavak mišićne mase. U medicini ima višestruku primenu, a sportisti ga koriste za povećanje snage, brzine, agresivnosti, eksplozivnosti. Najveće rezultate daje u sportovima poput atletike i plivanja, ali i biciklizma i dizanja tegova. Takođe, nandrolon se koristi i prilikom oporavka, kako bi se smanjilo vreme za koje organizam treba da nadoknadi snagu posle takmičenja ili treninga.

Rizici upotrebe
Preterana upotreba nandrolona može da dovede do seksualne impotencije, povećava rizik od steriliteta, od oboljenja bubrega, žutice, raka… Ova supstanca može negativno da utiče i na kardiovaskularni sistem, da dovede do povećanja "lošeg holesterola", pa čak i do infarkta. Kao sekundarni efekti su slučajevi dijabetesa, hipertenzije, epilepsije. Kod devojaka izaziva povećanja muških hormona.

Kako se konzumira
Nandrolon se može ubrizgati putem injekcije, ali se najčešće konzumira putem raznih dijetetskih preparata. Oni bi u principu morali na etiketi da imaju naznaku da sadrže nandrolon koji je zabranjen od MOK, ali to često nije slučaj. Prema izjavama stručnjaka, nandrolon se veoma lako može nabaviti i putem Interneta.

Kako se otkriva?
Nandrolon je još od osamdesetih zabranjena supstanca. Otkriva se u uzorku urina u svakoj dobro opremljenoj laboratoriji za antidoping. Smatra se da je otkrivanje nandrolona izuzetno efikasno i da je praktično nemoguće pogrešiti.

Zabranjena zona
Dozvoljena količina nandrolona je 2 mg/ml kod muškaraca, odnosno, pet kod pripadnica lepšeg pola. Razne kontrole su potvrdile da je ovo prava mera. Ipak, ima stručnjaka koji su uvereni da je moguće da dođe do povećanja nandrolona i ako on nije direktno unet u organizam. Do ovoga dolazi zbog unošenja drugih hemijskih supstanci koje utiču na bubrege. Ali, ni tada ne bi trebalo da pređe kritični dozvoljeni nivo nandrolona u organizmu.

Koliko se koristi?
Prvi put je zabeležno korišćenje 1983. godine i od tada je nandrolon jedan od najčešće upotrebljavanih doping sredstava. Od 1995. kada su pooštrene kontrole, malo se smanjilo korišćenje koje je maksimum dostiglo početkom devedesetih. Problem za otkrivanje nandrolona je i što u celom svetu postoji samo 25 registrovanih centra u kojima se obavlja godišnje oko 100.000 testova. U 1999. godini od svih testova pozitivnih nalaza je bilo 0,3 odsto, ili oko 6.000.

A trebalo bi da se mladi danski biciklista Jensen, na jednoj međunarodnoj trci 1962. godine u Skandinaviji, sruši mrtva pa da čelnici međunarodnih sportskih federacija, kao i odgovorni u nacionalnim savezima, shvate da je droga duboko ušla u sport. Inače, prvi smrtni slučaj zabeležen je još krajem 19. veka, davne 1886. godine na biciklističkoj trci Bordo-Pariz. Prva antidoping kontrola uvedena je tek na Olimpijskim igrama 1968. godine u Siudad Meksiku (ili Tokio 1964???). Otada pa do Sidneja 2000. izvršeno je, za vreme samih igara, ukupno 15.577 testiranja, a 80 je bilo pozitivno na zabranjene stimulanse koji se nalaze na crnoj listi Medicinske komisije MOK. A u Sidneju ih je bilo najviše - čak 32!

Međutim, taj broj ni izbliza nije tačan. Uoči Olimpijade u Sidneju, pojedine zemlje učesnice uvele su obaveznu doping kontrolu za svoje sportiste. Epilog - oko 300 potencijalnih osvajača medalja ostalo je kod kuće. Samo Kina se odrekla 40 poznatih sportista, uglavnom atletičara i plivača, jer su koristili zabranjeni EPO hormon. Mada su zbog "principijelnosti" u Sidneju bili uskraćeni za najmanje 16 zlatnih medalja (procena stranih stručnjaka), Kinezi na Igre nisu doveli ni slavnog trenera Ma Junrena, koji je stvorio čitavu plejadu izvanrednih dugoprugašica. Ispostavilo se, naime, da su one postizale s lakoćom svetske rekorde zato što su uoči trka dobijale krv kornjača…

Politika je, nažalost, postala sastavni deo i sportskog miljea. Pitanje pobednika i gubitnika kao po pravilu zavisilo je više od podrške u krugovima moćnika, nego od ishoda kvalitetnih biohemijskih analiza u laboratorijama. Posle okončanja hladnog rata i propasti komunizma u državama istočne Evrope, pokrenuta je lavina optužbi zbog nedozvoljene upotrebe stimulativnih sredstava. Istočne Nemice su prve osetile šta znači "lov na veštice", mada su to one zaista i bile, neke znajući, a neke ne. Zatim je na stub srama došlo kinesko plivanje i atletika, pa bugarski dizači tegova, rumunske gimnastičarke…

Naravno, nema toga koji može reći: zašto se tek sada otvara Pandorina kutija? Bolje ikad nego nikad, to nije sporno. Ali, postavlja se pitanje: zašto su zaštićeni asovi zapadnih zemalja? Dugo godina su bili pod oreolom bezgrešnosti i čistote, i kada se neko pomene kao pozitivan, krivica bi se svalila na leđa trenera, lekara ili farmaceuta. Prva, verovatno i najveća afera, izbila je na OI u Seulu 1988. godine, kada je tamnoputi atleta iz Jamajke sa kanadskim pasošem Ben Džonson pobedio na 100 metara u vremenu novog svetskog rekorda - 9,791 Međutim, zlato je dobio legendarni Karl Luis pošto je Džonson bio pozitivan na anaboličke steroide. Posle toga, više ni veliki asovi nisu bili imuni…

Kako se Olimpijske igre održavaju svake četvrte godine, borbom protiv dopinga u međunarodnom sportu rukovodi Svetska antidoping agencija (VADA). Prema njenoj evidenciji, više od 1.000 istaknutih sportista olimpijskih pobednika, svetskih šampiona i prvaka pojedinih kontinenata "uhvaćeno" je u korišćenju nedozvoljenih stimulativnih sredstava. Ranije je to bio efedrin, sada se najčešće koriste: EPO, nandrolon i hormon rasta. Ove godine VADA će testirati 3.500 sportista, a iduće 4.500 takmičara.
Piše: Jovan Sekulić

Bogalji po nalogu države!
Hajdi Kriger promenila pol, Martina Gotšalt rodila sina s teškom degeneracijom stopala, Juta Gotšalk slepu ćerku, Rita Rajnš je imala pet spontanih pobačaja i cistu na jajnicima…

Hajde da malo i mi zavirimo u Pandorinu kutiju. Pričalo se o tome godinama, nagađalo, da bi arhiv Štazija razotkrio način na koji su istočnonemački sovi stizali do velikih uspeha. Manfred Evald, dugogodišnji direktor olimpijskog programa Istočne Nemačke i njegov glavni lekar Manfred Hapner, direktor bivše istočnonemačke sportsko-medicinske službe, inače i bivši agent tajne policije Štazi, optuženi su da su krivi za teška telesna oštećenja 142 plivačke i atletičarke kojima us između 1974. i 1989. godine davali ogromne doze steroida kako bi postizali vrhunske rezultate.

Njujorški nedeljnik "Njusvik" napravio je neverovatnu priču o bogaljima po nalogu države….

Katarina Menšner (365) provela je poslednje dve nedelje (priča izašla u julu 2000) gledajući u lica muškaraca za koje veruje da su je pretvorila u čudovište. Ona, nekadašnje čudo istočne Nemačke u plivanju slobodnim stilom, kaže da je od 12. do 24. godine uzimala i po 40 tableta dnevno "vitamina i minerala" kako su je treneri uveravali. U stvari, bili su to anabolični steroidi i muški polni hormoni…

- Dođe mi da preskočim sto i da vas udarim pesnicom u lice - obratila se dvojici Manfreda nekadašnja plivačka heroina. Muke Menšnerove se nastavljaju i 15 godina po okončanju karijere. Imala je sedam pobačaja i ne može da ima decu, a kičma je toliko oštećena da mora stalno da nosi korset kako bi stajala uspravno!

Slučaj Nemšnerove i mnogih drugih sportista možda će konačno biti rešen. Prvo suđenje nekadašnjim carevima istočnonemačkog sportskog establišmenta, održano je u decembru 1998. godine u Berlinu, a odgovarali su za navodne upotrebe nacionalne sportske elite. Manfred Evald /(75) i njegov glavni lekar Manfred Hener (66) optuženi su da su odgovorni za "teška telesna oštećenja" 142 plivačice i atletičarke kojima su između 1974. i 1989. davali ogromne doze steroida. Tužioci tvrde d su ove žene bile žrtve doping kampanje koju je sponzorisala država koja je težila da dobije olimpijsko zlato kao potvrdu komunističke superiornosti. Cena je bila stravična: veliki broj tih žena je imao ciste na jajnicima, pobačaje ili su bile neplodne. Neke su rodile decu s teškim hendikepima.

Kao bivši član Hitlerovoj podmlatka i nacističke partije Evald se pridružio Komunističkoj partiji posle Drugog svetskog rata i preuzeo komandu nad nacionalnim olimpijskim programom na OI u Tokiju 1964. godine. Tokom sledeće 24 godine Evaldovi timovi su izazivali zavist celog sveta pošto su osvojili 570 olimpijskih medalja, od toga 160 zlatnih i skoro 3.500 svetskih i evropskih rekorda. Poznat kao beskompromisni despot Evald je bio čovek koji je 1974. godine provukao tajni plan (broj 14.25 po kojem je sistematsko dopingovanje sportista postalo stvar državne politike.

Sportisti i njihovi roditelji nisu znali o strahovitim zlodelima. Steroid "oral turinabol", pravljen u zemlji, u kombinaciji sa vitaminskim pilulama, davan je mladićima, a posebno devojkama mlađim od 18 godina. Stariji su potpisali tajnu "zakletvu na vernost" kojom su se obavezivali da piju vitamine, ali bez informacija o propratnim efektima. Monstruozni plan je zaživeo uz pomoć dr Hepnera na Olimpijskim igrama 1972. godine u Minhenu, a Istočna Nemačka je bila bolja u bilansu medalja od "kapitalističkog neprijatelja iz Zapadne Nemačke". Do Montreala 976. godine "čudesne devojke" su dominirale u bazenima, gde god da su se pojavile, pa je postalo i jasno da dopingovanje najbolje deluje baš kada je u pitanju ženski pol.
Evaldova reputacija je počela d se osipa posle pada Berlinskog zid 1989 godine i otvaranja arhiva Štazija. Deset svežanja dokumenata tajne policije potvrdili su davnu sumnju d su istočnonemački sportisti dobijali i nedozvoljenu hemijsku pomoć i da je Vlada dobro znala kakve je to zdravstvene rizike nosilo. Godine 1998. u prvom suđenju zbog dopinga, osuđeno je 19 zvaničnika nižeg ranga, lekara i trenera.

Sudski proces je probudio gorke uspomene. Martina Gotšalt, bivša plivačica koja se proslavila u leđnom stilu, rodila je sina sa teškom degeneracijom stopala. Ona se odlično seća laži kojima su ih treneri zasipali zajedno sa tabletama steroida.

- Govorili su da su male žute pilule vitamin , a male braonkaste vitamin E. Posle je bilo i drugih boja, crvenih, plavih i providnih.

Kristina Knake - Zomer, nosilac bronzane medalje na Olimpijadi 1980. seća se injekcija koje su treneri na silu davali njoj i njenim koleginicama. Suđenju je prisustvovao i Andreus Kriger (34), nekada Hajdi Kriger. Istočna Nemica postavila je 1986. godine svetski rekord u bacanju kugle. Imala je 21. godinu, bila visoka 1,87, teška 110 kilograma i mogla je da podigne 150 kg u ležećem položaju. Devet godina je Hajdi i ne znajući uzimala anobolike i velike doze testosterona i nikad nije imala seksualne odnose. Kriger - krupan muškarac sa brkovima, veruje da su mu steroidi uništili seksualni identitet, pa je pre nekoliko godina morao da se podvrgne operaciji promene pola.

Pored Krigera ili Krigerove, svedočili su i Rita Rajnš, trostruka olimpijska šampionka iz Moskve u plivanju, koja je imala pet spontanih pobačaja i cistu na jajnicima, kao i Karola Berakštajan, nekadašnja svetska rekorderka na 100 metara, prsno. Brigita Mac, bivša članica berlinskog Dinama, nikad više neće imati normalan glas i kosu, Juta Kotšalk, bivša plivačica Magdeburga, rodila je slepu kćerku. Međutim, stravičnom bilansu doživotno unesrećenih kao da nema kraja. Evald i Hepner su bili optuženi za dopingovanje 142 sportista jer je za toliko ljudi bilo pronađeno dokaza među dokumentacijom Štazija, ali svedočanstva o konzumiranju pilula postoji, međutim, kod 208 atleta. Stariji sportski funkcioneri DR Nemačke, procenjuju da je oko 10.000 sportista dopingovano od kraja šezdesetih do početka osamdesetih godina.

na kraju, Evald je osuđen na 22 meseca, a Hepner na 18 meseci zbog "sistematskog dopingovanja sportista u periodu od 1974 do 1989. godine". Malo i premalo za prave zločine nad sportistima koje su činili, a opet dosta kada se zna da su "doktor Džekil i mister Hajd" mogli da prođu i nekažnjeno.

Sportiskinje mutanti
Poljakinja Stela Valasijevic bila je nepobediva sprinterka, ubijena je u Americi, a tek onda je ustanovljeno da je muškarac. Irina i Tamara Pres pobegle s takmičenja kad je uvedena prva kontrola ženskosti

O korišćenju stimulativnih sredstava u svetu sportista kao i o ogromnim rizicima kojima se pritom izlažu, danas se već mnogo toga zna. ali, da li vam je po znatno da neki proizvodi koje koriste sportistkinje, mogu da u njihovom organizmu izazovu duboke promene? Za samo nekoliko sekundi, njihov seksualni identitet može biti doveden u pitanje. Patnje i užasi izazvani dopingom počeli su još davnih tridesetih a o tome kako je doping uticao na neka čuvena imena ženskog sporta, pročitajte u našoj priči…

Prošlog lega izbio je veliki skandal vezan z doping sportista, a u središtu drame našli su se biciklisti, učesnici trke "Tur d Frans" i neki italijanski fudbaleri. Ali, skandalozne priče o dopingu nisu zaobišle ni sportistkinje. Veliku uzbunu izazvale su prošle godine tvrde Žana Pokzobija, savetnika u belgijskom Ministarstvu za sport i omladinu da je "manje od 10 odsto sportista visokog nivoa, pogođen ovim problemom. Doping jednako koriste i žene i muškarci s tom razlikom da se žene dopinguju lakšim stimulativnim sredstvima". Godine 1996. tokom raznih takmičenja, kod čad 433 sportistkinje, rezultati tekstova su pokazali da su koristile nedozvoljena sredstva, a 1997. godine, doping je zabeležen kod 39 žena sportista. Mnogi specijalisti za antidoping kontrolu međutim, veruju d je ovaj broj mnogo veći, ali da na nekim takmičenjima nisu uzeta u obzir doping sredstava koja se u urinu ne mogu otkriti, kao ni ona koja su kamuflirana upotrebom dozvoljenih proizvoda.

Ma kako relativni, ovi rezultati pokazuju da izvesne žene sportisti koriste zabranjene proizvode: stimulativna sredstava, narkotike, diuretike, sintetičke muške hormone (steroide anabolike) i druge supstance koje podležu zabrani. Isto kao i njihove muške kolege, te devojke, uzimajući nedozvoljena sredstva varaju (podvaljuju) i preuzimaju na sebe nerazumne rizike koji dovode u opasnosti njihovo zdravlje i život. Osim toga, kod žena, uzimanje steroida anabolika koji razvijaju snagu, moć i agresivnost, imaju takav efekat i izazivaju takve promene da se čak i njihov seksualni identitet dovodi u pitanje.

Ova pojava nije nov. Još od prvog učešća žena u takmičarskim sportovima njihova ženstvenost i moguće pomuškarčenje predstavljalo je problem. U velikoj istoriji o ženskom dopingu tzv. "muškarci - žene" upotrebom hemijskih sredstava, uz pitanje koje je teško zamisliti, postaju "žene mutanti".

Tokom tridesetih godina, mnoge preterano muškobanjaste šampionke su izazvale sumnju, a njihove titule su bile osporene i ponekad, kasnije oduzimane. U to vreme međutim, hemija još nije bila tako razvijena d abi omogućila da se uz pomoć prirodnih ili sintetičkih muških hormona ojača ženski organizam dobijajući muške osobine. Radi se o stvari o neverovatnoj prevari koja se u ženskom sportu ostala do 1968. godine, a te šampionke su u stvari, bile više muškarci nego žene.

Dobitnici zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1932. u Los Anđelesu (?). Poljakinja Stela Valasijevic bila je izvanredna sprinterka, a njeni svetski rekordi su se činili nedostižnim. Rekord na 60 metara, koji je postigla 193. godine nije prevaziđen u narednih 27 godina, rekord na 200 metra srušen je tek posle 20 godina, a onaj na 100 metara tek posle 16 godina! Kada je na Olimpijskim igrama 1936. godine Stela osvojila "samo" srebru medalju, izbio je pravi skandal, a Poljaci su optužili pobednicu Amerikanku Helen Stefens da je muškarac. Tek posle detaljnog pregleda i analiza, ona je uspela d skine sumnje sa svog imena. Ali, priča se tu ne završava. Godine 1980. Poljakinju Stelu, koja se nastanila u Americi, ubija neki provalnik. Autopsijom će se kasnije otkriti da jebila prevarant: ova izuzetna šampionka u atletici imala je, naime, muški polni organ!

Evo kako su mnoge šampionke osvojile prva mesta na ženskim takmičenjima. Godine 1938. godine Nemica, Dora, postala je šampion Evrope u skoku u vis. Nekoliko meseci kasnije, Dora je postala Herman koji je radio kao barmen u Hamburgu.

Fracuskinja Lea Karla i Kler Bresol su od 1945. do 1948. godine postigle francuski rekord i osvojile srebrnu medalju na 4 puta 100 metara na Evropskom šampionatu u Oslu. One su kasnije postale muškarci i uzorni muževi. Godine 1966. neverovatne ruske sestre, Irina i Tamara Pres, zvezde atletike, zaključile su da je bolje da se povuku sa daljih takmičenja pre šampionata Evrope u Budimpešti, u trenutku kada je Međunarodna atletska federacija uvela prvu kontrolu i ženskosti.

U svojoj knjizi "Doping na Olimpijski igrama" dr Žan Pjer de Mondenar izneo je zaprepašćujuće podatke prema kojima, na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964 godine čak 26,7 odsto zlatnih medalja za žene odnele su sportistkinje koje stvarno nisu bile žene, a čak 60 odsto rekorda u ženskom sportu postigle su žene "sumnjivog" pola. Šokirani svim tim preterano muškobanjastim sprotiskinjama, olimpijski zvaničnici su sa svoje strane uveli kontrolu i ženskosti na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. godine. Ova kontrola i danas je na snazi i primenjuje se na sve mlade sportiskinje koje učestvuju na međunarodnim takmičenjima.

Jedna od karakteristika ženskog tela jeste da tokom prva tri meseca trudnoće, neposredno pre primetnog dobijanja na težini, trpi hormonalnu promenu. Ta promena dovodi do porasta broja krvnih zrnaca, rzavoj kapacitet pluća i omogućava bolju eksigenizaciju mišića. Taj kratak period povećane moći organizma, pokušali su da iskoriste mnogi treneri. Ova užasna metoda čuvana je u potpunoj tajnosti do 1994. godine, a radi se o tome da su sportiskinje oplođivali pre takmičenja, da bi do maksimuma doveli njihove kapacitete, a zatim su ih terali da abortiraju kako bi mogle da nastave treninge.
Piše: Jovan Sekulić

Zatrudni, pobedi, abortira
Sportistkinje su primorane da spavaju i sa svojim trenerima, 1956. godine na Olimpijadi u Melburnu od 26 sovjetskih medalja 10 su donele žene u drugom stanju

Olga Kraseva, gimnastičarka koja je osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Meksiku, čekala je 26 godina da bi otkrila svoju užasnu tajnu. Lica oblivenog suzama, na jednom nemačkom TV kanalu, ova 45-godišnja žena je otkrila metodu nečuvenog dopinga, koji je nemoguće otkriti, a u potpunosti je rezervisan samo za žene.

Olgina priča je zastrašujuća. Njen trener je naterao da zatrudni.

- Da sam odbila - pričala je posle toliko godina Olga - ne bih mogla da učestvujem na Olimpijskim igrama. Bila je primorana da vodi ljubav sa svojim mladićem da bi ostala u drugom stanju neposredno pre Olimpijskih igara. Osvojila je zlatnu medalju, zatim je "dobrovoljno" abortirala deset nedelja kasnije kako bi mogla da nastavi sa treningom.

Vadim Moasegejev, bivši odgovorni predstavnik za sport u bivšem SSSR, priznao je da je ta metoda bila uobičajena. Tako su se na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine sportski zvaničnici čudili zbog broja trudnih žena među dobitnicima sovjetskih medalja: čak 10 od ukupno 26! Olga je imala sreće. Jer, petnaestogodišnje gimnastičarke su bile primoravane da spavaju sa svojim trenerom, a zatim abortiraju. Te neprihvatljive metode su, po rečima švajcarskog ginekologa Renate Riš, bile praktikovane širom sveta, ali se uvek o tome ćutalo. Ova izuzetno perfidna metoda, pokazala se u suštini malo isplativom: dva meseca dodatne energije nije dovoljno da bi sportski kapaciteti bili duže na maksimalnom nivou. Za agresivnost takmičara i osvajanje medalja, mnogo efikasnija od dopinga jeste upotreba muških hormona. Sa pojavom steroida anabolika na tržištu, žene su dobile priliku da se neprekidno dopinguju, a ne samo u vreme takmičenja. Steroidi anabolici omogućavaju povećanje intenziteta i ritma treninga, stimulišu volju i agresivnost, pomeraju prag zamora, povećavaju otpornost na bol i stres i ukoliko su praćeni proteinskom dijetom, povećavaju mišićnu masu. Ali, s druge strane, posledice za korisnike steroida mogu biti zastrašujuće: steroidi mogu dovesti do oštećenja bubrega i jetre, pojave oteklina, srčanog zamora, poremećaja raspoloženja sa krizama praćenim povećanom nasilnošću (tzv. "steroidni bes"), promene seksualne želje i zavisnost. Osim ovih, žene se suočavaju sa dodatnim problemom : steroidi anabolici dovode do vidljive mišićavosti i primetno agresivnijeg ponašanja.
   
      

Opasnost od steroida|
Jasno je da doping više škodi nego koristi. Evo kako, uz ostale opasnosti, odnosno, psihijatrijske i biohemijske poremećaje, deluje na muškarce i žene:

MUŠKARCI: ćelavost, masna koža, bubuljice, veće grudi, tumori jetre, smanjenje plodnosti, oslabljene tetive…

ŽENE: opadanja kose, dublji glas, masna koža, bubuljice, manje grudi, tumori jetre, poremećaj menstrualnih perioda, oslabljene tetive…

      
      
      
   

Od sedamdesetih godina, ušli smo u užasnu eru - žene dopingovane steroidima anabolicima, žene mutanti, koje nisu ni žene ni muškarci. Pojava tog "trećeg pola" izazivala je zaprepašćenje i užas kod ostalih "običnih" sportistkinja". Gijlen Berže, francuska rekorderka u plivanju, seća se svog iskustva. Na Svetskom šampionatu u Beogradu, 1973. godine, ona se prvi put upoznala sa plivačicama iz Istočne Nemačke.

- One su stvarno delovale strašno. Nikada pre nisam srela takve žene! Imale su dubok glas, izraženu Adamovu jabučicu, zdepasta masivna tela, stražnjice i leđa kao borci. Pored njih, delovale smo kao nedorasle devojčice. Mi, ostale plivačice, osećale smo da nešto tu nije normalno.

Naravno, Nemice su postigle svetske rekorde i odnele medalje. Posle pada Berlinskog zida, 1991. godine, Brigit Berendonk, bivša šampionka, mogla je da prizna da je više od 10.000 atletičara u bivšoj Istočnoj Nemačkoj bilo dopingovano: atletičari visokog ranga, druge ili treće kategorije, adolescenti, pa čak i deca. I malo po malo, u toku devedesetih, te natprirodne šampionke su počele da pričaju. Pričale su o sopstvenom paklu, o životima uništenim masovnim dopingom, steroidima, anabolicima.

Užas nad užasima, ekstremni simbol zla koji nanosi doping, jeste brutalna smrt Brigit Drese, mlade zapadnonemačke atletičarke. Ona je umrla 10. aprila 1987. godine, imala je 26 godina a mesecima pre smrti uzimala je u velikim količinama sredstva za doping, među kojima i steroide anabolike.

Godine 1986. ta atletičarka bila je na 60. mestu svetke rang- liste u višeboju (heptatlon). Onda je došla u ruke doktora Armina Klumpera, profesora sportske medicine. Posle nekoliko meseci, počela je da postiže neverovatne rezultate. Za manje od godinu dana, dostigla je šesto mesto svetske rang- liste. Za 16 meseci ona je primila 400 injekcija raznih proizvoda i progutala brdo pilula. U njenom ormariću otkrivene su sve vrste lekova za lečenje skleroze, osteoporoze, srčane aritmije, grčeva mišića, alergija, upale debelog creva… Brigit Drese je mrtva, jer je njen organizam bio iscrpljen prekomernom upotrebom lekova i droga.

Prošle godine, jako se razbolela Petra Šnajder, (35 ), bivša šampionka u plivanju na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine. Ona ima "srčane probleme i teško oboljenje jetre". Njeno telo je potpuno uništeno steroidima.

- Počela sam da uzimam te čudne pilule pre 4 godine. Nisam imala pojma šta mi daju - izjavila je Petra početkom januara ove godine.

Posle pada Berlinskog zida 1989. godine, borba protiv upotrebe doping sredstava se pojačala, a rezultati sportskih takmičenja su počeli da opadaju. Mislilo se da je strašna era žena mutanata završena. Ali, na Šampionatu sveta 1994. godine Kineskinje su oborile pet rekorda i odnele 12 od ukupno 16 zlatnih medalja. Neki od njihovih trenera bili su iz Istočne Evrope. Trenerima ostalih učesnica je tu nešto bilo čudno i zapretili su da će eliminisati Kineskinje iz daljih takmičenja.

Na jesen 1994. godine na Azijskim igrama, posle testova, kod 15 takmičarki je potvrđena upotreba anabolika i one su eliminisane, a 1998. u Pertu, eliminisane su još neke kineske takmičarke. U koferu jedne Kineskinje, otkrivena je bočica hormona rasta i sve je postalo jasno. Za razliku od steroida anabolika, koji se lako otkrivaju prilikom analize mokraće, hormon rasta je nemoguće otkriti. To je poslednje otkriće u svetu dopinga čija upotreba ne dovodi do diskvalifikacije. Metoda je vrlo jednostavna: u toku treninga uzimaju se steroidi anabolici, a zatim se, kako se takmičenje približava, prelazi na hormon rasta. To što ovaj hormon dovodi do uvećanja lica, vilica, nogu i ruku, nije tako bitno u poređenju sa postignutim rezultatima. Zanimljivo je, međutim, zapažanje da su vilice i zubi sportista jednog i drugog pola postali mnogo izraženiji od 1980. godine, kada je hormon rasta počeo da se koristi kao doping.

U današnje vreme, upotreba najrazličitijih doping sredstava je široko rasprostranjena. Sve veći broj sportistkinja suočava se sa problemom naglašenih mišića i preterano muškobanjastog izgleda i snage. Uzimanjem muških sintetičkih hormona, dopingovane sportistkinje, postižu sve bolje rezultate, ali postaju bića koja je teško identifikovati, pretvaraju se u neku vrstu "vanzemaljaca".

"Bolji život" s hemijom
Račumna se da u Americi oko milion ljudi, koji se bave sportom, koriste anabolike

- Nalazimo se na početku nove er u kojoj nam hemija nudi mogućnosti da bolje živimo i da bolje mislimo.

Ovu rečenicu, u oktobru 1998. godine u Amsterdamu, izgovorio je jedan sedokosi gospodin pred brojnim auditorijumom ljubitelja halucinogenih sredstava. Vreme "dece cveća", čini se, sada doživljava renesansu. Broj sintetičkih droga se umnožio, a samim tim i njihova upotreba. Droga se više ne koristi samo da bi se dostigla nirvana, nego i da bi se postigla veća izdržljivost tokom umnih ili fizičkih napora, ili pobedila depresija.

Ljubitelji rejva gutaju ekstazi, službenici pod stresom se dopinguju amfetaminima, sportisti uzimaju anabolike, depresivni svoje duboko neraspoloženje leče prozakom.
- Granice između medicine, dopinga i toksikomanije polako nestaju - tvrdi Mari Šoke, epidemiolog sa francuskog nacionalnog Instituta za zdravlje i medicinska istraživanja. - Ponuda psihotropnih supstanci je značajno porasla, a njihovi korisnici sve češće imaju tendenciju da istovremeno koriste više njih: kanabis i duvan, alkohol i pilule za spavanje, halucinogena sredstva i tablete za smirenje - zavisno od trenutka, situacije ili od efekta koji žele da postignu, pa se sve češće govori o politoksikomaniji.

Pravljenje razlike između dozvoljenih i nedozvoljenih proizvoda više ne igra važnu ulogu…
- Ta klasifikacija se odnosila samo na teške droge, kao što su heroin i kokain, koje mogu da dovedu u stanje zavisnosti, ali najnovija istraživanja pokazuju da je ta klasifikacija neispravna - piše u izveštaju komisije francuskih eksperata koji su pod rukovodstvom dr Bernara Roka sačinili rang listu različitih droga u zavisnosti od njihove škodljivosti. Tako su se u ovom dokumentu duvan i alkohol, koji se inče nalaze u slobodnoj prodaji, našla među najtoksičnijim supstancama zajedno sa kokainom i heroinom, dok se kanabis, inače, zabranjen, našao u kategoriji droga kod kojih postoji slab rizik da dođe do zavisnosti. Toksikomanija često počinje u sferama gde bi se to najmanje očekivalo, kao što je, na primer, dijetetika. Jednu vrstu droga predstavljaju, naime, i energetski napici, sačinjeni od koktela vitamina, kofeina, ili egzotičnih supstanci kao što su guarana i taurin na kojima se samo u Francuskoj godišnje zaradi oko 2,5 milijardi franaka. Najmoćniji od ovih proizvoda su, barem za sada, zabranjeni u Francuskoj, ali se mogu naći "ispod tezge" u atraktivnim noćnim klubovima.

Podaci o takozvanim "lekovima blagostanja" mogu se naći i na Internetu, a jedan od najtraženijih je melatonin, hormon koji utiče na ritam sna i koristi se za lakše prevazilaženje vremenske razlike prilikom putovanja, a i kao sredstvo koje usporava starenje. U Americi je veoma popularan i hormon "DHEA", koji stimuliše imuni sistem, utiče na mišićnu masu i štiti od kardiovaskularnih oboljenja.

Toksikomanija se do skora vezivala za delinkvente i ljude sa margine, ali danas je situacija drugačija, a za drogom posežu pripadnici svih društvenih slojeva. Konzumenti droge se sve više "regrutuju" u redovima aktivnih, socijalno dobro uklopljenih ljudi.

Želeći da postignu što bolje rezultate, za dopingom posežu, sve češće, sportisti za koje se inače smatra da su inkarnacija dobrog zdravlja. Zanimljivo je da se doping sportiste ne ograničava samo na anabolike i hormonske preparate nego je proširen i na upotrebu psihotropnih supstanci, kao što su kokain, kanabis ili amfetamini…

- Ono što, međutim, najviše zabrinjava kada je o drogama reč, jeste činjenica da sve više zaposlenih, naročito onih na odgovornijim pozicijama, sve više poseže za tabletama koje im brzo i efikasno otklanjaju umor, deluju stimulativno ili smanjuju stres i potrebu za snom - kategoričan je francuski istraživač Patrik Lor.

Rezultati istraživanja objavljeni u reviji "Terapi", pokazuju da između 12 i 18 odsto Francuza (od čega 25 odsto zaposlenih) na svoju ruku, dakle bez saveta lekar, koriste doping sredstva. Ovaj fenomen se najpre pojavio u multinacionalnim, uglavnom američkim kolonijama, a potom se proširio i na veliki broj francuskih preduzeća.

Računa se da u Americi oko milion ljudi, koji se bave sportom, koriste anabolike jednostavno da bi popravili fizičku kondiciju i da bi se osećali "dinamičnije". Tako neki poslovni ljudi koji radi hitnog prekovremenog posla moraju da ostanu budni, uzimaju "modafilin", lek koji su koristili vojnici u Zalivskom ratu. Ovaj lek omogućava da se 60 sati, bez prekida, ostane u budnom stanju, ne narušavajući intelektualnu sposobnost.
Piše: Jovan Sekulić

Strah vlada Kalčom
U poslednje dve-tri decenije doping je veoma rasprostranjen u fudbalskom prvenstvu Italije

Doping je stigao i u fudbal. I to među one najcenjenije, najbolje. Za samo nekoliko meseci u Italiji su objavljene informacije o dva pozitivna testa: Portugalca Kouta iz Lacija i Holanđanina Davidsa iz Juventusa, a onda je i s Pirineja stigla vest da još jedan Holanđanin nije prošao anti-doping test, Frank de Bur. Tri vrsna profesionalca, tri reprezentativca svojih zemalja, a svoj trojici otkrivena je prekomerna doza nandrolona.

Posle lažnih pasoša, dakle, na red je došla „doping afera". I to u najjačoj ligi na svet, italijanskoj „Seriji A". Na prvog „pozitivca" Rusa Igora Šalimova od pre skoro deset godina već se zaboravilo, ali su dvojica „rezervista" Peruđe i golman Barija Žile, podsetili na priču koju je pre nekoliko sezona pokrenuo tadašnji trener Rome Zdenjek Zeman.

Čeh je tvrdio da se polovina igrača u Italiji dopinguje, da bi poslednji pozitivni nalazi kod Portugalca Kouta iz Lacija i Holanđanina Davidsa iz Juventusa eksplodirali kao bomba na Apeninima… Jer, radi se o onim najboljima, najviše plaćenima, a po mnogima, najuzornijim sportistima!?

Edgar Davids je bio pozitivan posle meča protiv Udinezea koji je odigran 4. marta ove godine.
- Nikad u životu nisam koristio zabranjene supstance - tvrdi Davids. - Uvek sam bio veliki protivnik takvih stvari i zalagao se za poštenu borbu na terenu. I posle meča sa Udenezeom najnormalnije sam otišao na kontrolu, kao i mnogo puta do tad. Da sam pozitivan, saznao sam iz novina, kažu da sam koristio nandrolon… Verujte, imam samo jedno telo i nikada ga ne bih uništavao drogama. Klupskim lekarima nije lako jer često odbijam i dozvoljene medikamente, pa čak i čašu vina ili parče čokolade!

U Juventusu su svi uz Davidsa, podržavaju ga, tvrde da je nevin…
- Od kada je Edgar došao 1997. godine bio je na 13 testova, a svih 12 prethodnih bili su negativni - ustali su u odbranu sjajnog Holanđanina čelnici Juventusa. - Klub je apsolutno protiv dopinga i potpuno verujem našem lekarskom štabu. Posle utakmica Lige šampiona ili Kupa UEFA nalaze dobijate gotovo odmah, najkasnije sutradan. U Italiji se čeka dva meseca. Zašto?

Koliko se među italijanske fudbalske zvezde uvukao strah od eventualnog pozitivnog nalaza na testu, najbolje svedoči kapiten aktuelnog prvaka Lacija, Aleksandro Nesta.
- Mi igrači smo žrtve u ovom slučaju i ne znamo više kako da se ponašamo. Verujem 100 odsto da su i Kouto i Davids potpuno čisti. Sada se svi plašimo i dogovaramo se kako da reagujemo - kaže Nesta. - U prošlosti sam ponekad koristio neke „krvne dodatke", ali se sada plašim da popijem i čašu vode. Droga je droga, ali nandrolona ima svuda, čak ni lekari ne znaju kako sve nastaje.

Zabrinut je i Aleksandro del Pjero:
- Niti smo eksperti, niti doktori. Raspitujemo se okolo i u čemu je stvar i šta može da izazove povećan nivo nandrolona. Priča se i da ima još 25 pozitivnih nalaza u Seriji „A" i da će imena uskoro biti obelodanjena. Stvarno više ne znamo šta da mislimo, a ja evo, planiram da prestanem i da jedem!

Centarhalfa Lacija Fernanda Kouta, dan pred rimski derbi s Romom suspendovala je Fudbalska federacija Italije pošto je i na drugom anti-doping testu utvrđeno da je bio pozitivan na nandrolon.
- Iznenađen sam, nisam ništa koristio - kategoričan je bio Kouto, koji je i napomenu da mu je dr Ćampi rekao da u klubu igrači dobijaju samo vitamine i minerale.
- Iznenađen sam kao i Kouto - tvrdio je dr Ćampi. - Strogo se pridržavamo propisanih pravila, tako da uz ishranu igračima dajemo samo pojačanu dozu vitamina i minerala.

Međutim, drugi nalaz je potvrdio prvi i portugalskom asu nije bilo spasa. Dobio je 10 meseci suspenzije, iako je iza njega stala i Fudbalska federacija Portugala. Tako je Lacio ostao bez stopera koji će, ipak, moći da igra na Svetskom prvenstvu 2002. godine ukoliko se, što je gotovo izvesno, Portugal plasira. Istu kaznu kao i Kouto dobili su centarhalf Parme Stefano Torizi, belgijski golman Žan Fransoa Žile iz Barija, Stefano Saketi iz Pjaćence, dok je golgeter ovog kluba koji se vratio u „Seriju A", Nikola Kaća, prošao malo bolje pošto je suspendovan na osam meseci.

Da je ipak nešto trulo i u „Seriji A", pokazuju i neke izjave. Naime, dojučerašnji trener Intera Marko Tardeli, koji je uspešno vodio mladu selekciju „azura", nije iznenađen doping nalazima…
- U poslednje dve-tri decenije doping je veoma rasprostranjen u Italiji, a što ranije nije bilo otkriveno toliko slučajeva razlog je slabija kontrola - smatra Tardeli. Situacija je sada potpuno izmakla kontroli. I kad sam bio igrač, bilo je mnogo dopingovanih, ali se o tome ćutalo. Bilo je onih koji su uzimali razne supstance kako bi bili fizički jači, otporniji. Ipak, ja ih nisam koristio.

Međutim, Tardeli upozorava…
- Šta će biti ako, na primer, Ronaldo ode u neki bar gde radi konobar, navijač Milana, i ovaj mu stavi u piće, što nije nemoguće, nandrolon?

Iskusni libero Intera Loran Blan, šokirao je italijansku javnost pričom da skoro svi u „Kalču" koriste doping. Izjava je osvanula u francuskom listu „Žurnal di dimanš„.
- U Italiji skoro svi igrači konzumiraju kreatin - jasno poručuje Blan. - Uglavnom ga svi uzimaju posle utakmice kako bi se što pre oporavili, mada ima i onih koji to čine pred meč. Na pitanje da li je on koristio kreatin, fudbaler koji je osvojio i svetsko i evropsko prvenstvo, rekao je:
- Ne, nikada to nisam činio. Imam 35 godina, pri kraju sam karijere, tako da stvarno nema potrebe da posežem za doping sredstvima. Jedino što sam do sada uzimao je aspirini i vitamin C.

Da li je u Francuskoj situacija kao u Italiji?
- Ne, već potpuno drugačija, zaista, u Francuskoj su retki slučajevi korišćenja doping sredstava.
Piše: Jovan Sekulić

Lude krave "jedu" nandrolon
Holandski fudbaleri jeli goveđe bifteke, a krave primale injekcije steroida nandrolona...

Posle Edgara Davidsa, još jedan Holanđanin je bio pozitivan na anti-doping kontroli - Frank de Bur iz Barselone. Na prvi pogled, pošto se radi o dva kluba, dve lige, nema sličnosti, ali... Pojedini holandski stručnjaci i lekari već su optužili doktore holandske reprezentacije da su davali nedozvoljena sredstva najboljim fudbalerima "lala", među kojima su bili i De Bur i Davids, a sve na izričito insistiranje selektora Luja van Gala!? Holandska federacija već je pokrenula istragu povodom ovog slučaja jer su oba igrača zbog umora od lekara reprezentacije dobila "neke vitamine". Nije tajna da su čelnici PSV zabranili svojim igračima da u reprezentaciji uzimaju bilo kakve pilule... - Savest mi je potpuno mirna, jer mogu da stavim ruku u vatru i zakunem se da nisam uzimao doping - rekao je početkom maja Frank de Bur.

Kapiten holandske reprezentacije je bio pozitivan na nandrolon posle meča četvrtfinala Kupa UEFA protiv Selte 15. marta. Šef lekarske ekipe fudbalske federacije Holandije Fric Kasel priznao je kako je možda nacionalni tim odgovoran zbog pozitivnog dopinga testa Franka de Bura i Edgara Davidsa. - Postoje velike sličnosti između testova obojice i mi ćemo potražiti eventualni izvor. Svi smo jeli istu hranu i dobijali minerale i vitamine. Siguran sam da u hrani nije bilo ničega. Svi smo iskreno zabrinuti i trebalo bi sve koji su igrali za Holandiju ove sezone što pre testirati, jer ne znaju šta se nalazi u njihovim telima.

Kao i nešto pre njega Davids i De Bur je bio zapanjen kada je čuo da je pozitivan na nandrolon. Izgleda da problemi potiču od 28. februara kada je Holandija igrala protiv Turske.

Frankov brat blizanac Ronald priznaje:
- Tada smo svi uzimali neke pilule, uz piće. Svi smo pričali sa lekarima i sve je izgledalo u redu.

Kada je neko, međutim, uporan kao Frank de Bur, zaista se mogao očekivati i obrt. Libero Barselone nije se mirio sa činjenicom da će morati da pauzira godinu dana, na svaku odluku suda o kazni pisao je žalbe, preleteo ceo svet ne bi li pronašao dokaze. Na kraju, UEFA je pristala da ponovo razmatra, u Švajcarskoj, njegov slučaj.
- Obišao sam mnogo naučnika na svetu i došao do saznanja da organizam može iz nekog leka da izluči i veći procenat nandrolona nego što je propisano. Molio sam UEFA da samo analiziraju sve relevantne činjenice i da mi onda sude. Očekujem da će mi ukinuti kaznu!

I evropska "kuća fudbala" je uvažila žalbu kapitena "lala". Komisija za žalbe UEFA "skresala" je kaznu 31-godišnjem Holanđaninu izrečenu posle pozitivnog nalaza mokraće izvršenog 15. maja posle meča Barselona-Selta. Prvobitna kazna je bila 12 meseci, sada je prepolovljena pa će se De Bur odmarati samo do 31. avgusta. Dakle, na teren može već 1. septembra.
- Više je nego verovatno da je Frank konzumirao nedozvoljene supstance nehotično, kroz hranu - pravda svoju odluku komisija evropske "kuće fudbala".

Inače, test je utvrdio da je nivo nandrolona u mokraći bivšeg asa Ajaksa bio četiri puta veći od dozvoljenog, a drugi test je potvrdio nalaze prvog.
- Lekari moraju da se intenzivnije pozabave ovim problemima - kategoričan je sjajni Holanđanin. - Davanje multivitaminskih preparata je, izgleda, štetno. Ja i dalje verujem stručnjacima Barselone i holandske reprezentacije, ali očigledno, mora da se pazi na svaki detalj i kada je ishrana u pitanju.

Bent Konterman, holandski internacionalac koji brani boje Glazgov Rendžersa, drugi put je u roku od nedelju dana (maj mesec) bio pozitivan. U sebi je imao anabolički steroid nandrolon i bio treći, posle Davidsa i F. D. Bura na "stubu srama". Za razliku od drugih, Konterman napada holandske farmere!
- Za sve su krive lude krave - tvrdi. - U Holandiji ima mnogo proizvođača koji kravama daju injekcije steroida nandrolona kako bi ubrzali njihov rast. De Bur i Davids su pred meč sa Turskom verovatno jeli bifteke i tako, ne znajući, konzumirali i nandrolon.

Svoj strah nije krio ni Rud van Nistelroj, nova akvizicija Mančester Junajteda i reprezentativac "lala":
- Kada sam čuo šta se dogodilo Franku i Edgaru, uplašio sam se. Pre šampionata Evrope holandskim reprezentativcima davali su vitamin C i multivitamine. Davidsu je nandrolon ubačen preko njih, i ja sam u strahu proverio sve tablete koje sam dobio. Bile su OK, ali nisam mogao svaku dozu da proveravam. Nisam hteo da se drogiram i zato sam otišao iz holandskog fudbala. Rud van Nistelroj tvrdi da Davids i De Bur sigurno nisu svojom voljom uzeli stimulativna sredstva:

- Njih dvojica su sportsmeni od glave do pete, čak se groze i na reč doping. Međutim, sigurno ne znaju odakle nandrolon u njihovim telima. Prva opcija, da su sami uzeli tablete sa nandrolonom, odmah pada u vodu. Sumnjam da postoji fabrička greška kod američkog proizvođača, iako su testovi dokazali da njihovi vitamini ne sadrže ovu supstancu. Najverovatnije je da ljudski organizam fermentuje tu supstancu iz vitamina, ali neki lekari tvrde da j to individualna stvar. Zbog tog straha, ja i nisam ostao u Holandiji već sam došao u Englesku gde još vlada normalna sportska kultura.

Problem nandrolona, odjednom, postao je nepoznanica i za lekare. Jer, sve je više onih koji tvrde da se protiv njega ne možeš boriti jer se "pojavljuje sa svih strana". Neki čak tvrde da je nandrolon "zdrava hrana".

Edgar Davids, Fernando Kouto i Frank de Bur, tri suspendovane fudbalske zvezde, izgleda da će videti svetlo na kraju tunela posle otkrića koje je nedavno (24. jun) objavio profesor Vilhelm Šancer sa instituta za biohemiju na Sportskoj akademiji u Kelnu.
- Dao sam dobrovoljcima prehrambene elemente za koje se tvrdi da nemaju nedozvoljenih supstanci i otkrio da su svima rezultati u krvi uzeti četiri sata kasnije pozitivni na nandrolon.

Jedan od tih sastojaka je i "guarana" koja se može kupiti u prodavnicama zdrave hrane kao biljni koktel.

Pa, sad, jedi i pij...
Piše: Jovan Sekulić

Italija protiv Zidana!
Kažnjavaju ga što je napustio Juventus i otišao u španski Real Madrid

Junak ovog fudbalskog leta svakako je Francuz Zinedin Zidan, po FIFA najbolji fudbaler planete, koga je Real Madrid otkupio od Juventusa za "tričavih" 134,7 miliona maraka! Tako je postignut novi svetski rekord, a Zidan je sa trona skinuo sada klupskog druga Luisa Figa koji je minulog leta iz Barselone takođe stigao u kraljevski klub.

Italijani, da li ljuti zbog odlaska ljubimca navijača širom "čizme", pokrenuli su hajku na Zidana. Naime, u italijanskom dnevniku "Korijere delo sport" u doping aferi vezanoj za biciklističku trku "Điro di Italija", pomenuto je i ime francuskog asa. U istrazi pokrenutoj u Bolonji zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava u biciklizmu, utvrđeno je da je Zidan bio čest gost doktora Mikelea Ferarija, prvog saradnika profesora Konkonija, a zna se da su obojica već duže vremena pod istragom.

Italijani su kategorični da je Zidan nekoliko puta bio kod Ferarija, mada priznaju da ne znaju zbog čega. Pitaju se da li je išao samo po savete ili i da dobije "čarobne pilule". Povezuju to sa intervjuom koji je Zidan dao pre otprilike godinu dana kada je pričao "o neophodnosti uzimanja preparata za jačanje jer je fudbaleru nemoguće da izdrži sezonu od 70-80 utakmica". Najskuplji igrač sveta je na pripremama sa Realom u Švajcarskoj, postigao je i prvi pogodak u dresu kraljevskog kluba protiv nižerazrednog švajcarskog Nionaisa (12:1), ali je idilu prekinuo tekst u "Korijere delo sportu". Naljutio se "Zizu" i odlučno demantovao navode iz teksta.

- Nikada u životu nisam video Ferarija i to je najveća glupost na svetu. Budite sigurni, tužiću one koji su to napisali.

Za Zidana i Real Madrid to je završena priča o kojoj neće ni da razmišljaju, ali priča je priča... Ima, međutim, i onih koji drugačije gledaju na svet droge u sportu. Predsednik marsejskog Olimpika Rober Luj Drajfus, inače direktor "Adidasa", šokirao je svet izjavom:
- Doping bi trebalo legalizovati! Na taj način gledali bismo bolje utakmice i sprečili sadašnju hipokriziju u svetskom fudbalu.

Drajfus je to rekao u intervjuu poslovnom nedeljniku "Kapital" tvrdeći da sadašnji sistem doping kontrole ne valja.
- Na taj način sprečili bismo da se radi "na crno", da neki sumnjivi lekari kljukaju igrače svim i svačim. Biće sve lakše kad bude legalizovano dopingovanje, jer svi mi znamo da se i sada, uprkos sankcijama, većina služi nedozvoljenim sredstvima.

U odbranu Drajfusove teze stao je i lekar nemačkog prvoligaša Nirnberga, koji traži da se dozvoli upotreba steroida bar pri oporavku igrača.
- Na ovaj način bi sve bilo pod kontrolom stručnjaka, a ne kao do sada, sumnjivih likova iz medicinskog doping-podzemlja. Uz to, sredstva za doping testove, koji se prave da bi bili izigrani, mogla bi da budu korisnije upotrebljena.

Međutim, FIFA i UEFA su apsolutno protiv dopinga! Na Svetskom prvenstvu u Francuskoj testirano je 256 igrača i svi su bili čisti. Ipak, čelnici svetske i evropske kuće fudbala zajednički će se boriti protiv dopinga kako bi se nedozvoljena sredstva zadržala što dalje od fudbala. Iako nije pomenut neposredan uzrok za ovakvu inicijativu, UEFA je očigledno reagovala posle afere u italijanskom fudbalu.

U tom cilju uspostavljena je saradnja sa MOK, predsednik FIFA Sep Blater i dojučerašnji predsednik MOK Huan Antonio Samaran na konferenciji za štampu u Cirihu, pre nekoliko meseci, saopštili su detalje razgovora posvećenih problemu doping kontrole u fudbalu. Blater je naglasio da FIFA podržava borbu MOK protiv dopingovanja u sportu, ali i da insistira na selektivnijem pristupu. Odnosno, da propisi moraju da se razlikuju u profesionalnom i amaterskom sportu, a i kada je u pitanju kažnjavanje dopingovanih igrača u ekipnim sportovima u odnosu na individualne. Takođe, naglasio je da neki propisi MOK mogu da izazovu, ukoliko se jednostrano primene na fudbal, dosta pravnih problema.

Samaran je istakao da je veoma zadovoljan saradnjom sa FIFA na tom planu i da je 27 federacija olimpijskih sportova već prihvatilo etičke principe u borbi protiv dopinga. Dve federacije, jedine koje su, do sada, izrazile sumnju u propise MOK su teniska i biciklistička. Španski markiz je posle 21 godine prepustio mesto predsednika MOK Belgijancu Žaku Rohu koji će sigurno nastaviti intenzivnu saradnju sa čelnicima FIFA i UEFA jer je godinama u Međunarodnom olimpijskom komitetu bio u komisijama za borbu protiv dopinga...

FIFA je objavila da će testovi na nedozvoljena stimulativna sredstva uskoro postati neminovnost i na prijateljskim utakmicama, čak i van sezone. FIFA je, međutim, istakla da je spremna da povede borbu protiv dopinga, ali i još jednom ponovila da se protivi sveobuhvatnoj doping politici kakvu propagira MOK.

Svetska "kuća fudbala" je nepopustljiva u stavu da svaka federacija mora da ima pravo da sama odlučuje o merama koje će preduzeti. Medicinski komitet FIFA je, takođe, saopštio da će sprovesti istraživanje o predlogu po kome bi profesionalni fudbaleri morali da prođu obavezni lekarski pregled čiji bi rezultati bili poznati kada igrač prelazi iz kluba u klub.

Španija je preuzela primat od Italije, ali u Primeri za razliku od Kalča nema doping afera. Komisija španske fudbalske federacije zadužena za doping kontrolu saopštila je da je izvršeno 784 proba i nijedna nije dala pozitivan rezultat. Probe su urađene na 38 utakmica Prve lige, 42 utakmice Druge i osam kup mečeva. Takođe su urađene probe i na utakmicama reprezentacije. Od kada su počele antidoping kontrole, 21. marta 1989. godine, urađeno je 7000 analiza u kojima je u 12 slučajeva pokazan pozitivan rezultat, a samo tri igrača su bila kažnjena.

Dva fudbalera u Engleskoj pali su na antidoping kontroli, a ustanovljeno je da su obojica korisnici droge. Od ukupno 544 testova prošle sezone, samo su ova dva bila pozitivna!

Ime mladog fudbalera, člana Premijer lige, ne pominje se, ali se zna da je koristio morfijum. Na testu je "pao" i Bajron Glazgov, fudbaler Redinga, koji je koristio kokain i kanabis.
Piše: Jovan Sekulić

Sotomajor (ne)voli kokain

Avgust 1999, crna avgustovska nedelja za svetsku atletiku. U zoru, Sedmog svetskog atletskog prvenstvena u Sevilji, Kubanac Havijer Sotomajor, svetski rekorder u skoku u vis, i Britanac Linford Kristi, živa legenda evropskog sprinta, u jednom danu osumnjičeni su za korišćenje doping sredstava. Skandali su se nadovezali na slučaj Amerikanca Denisa Mičela, samo dan ranije konačno suspendovanog sa staze. Pravi nokaut za kraljicu sportova.

U toku popodneva, u sredu 4. avgusta, stigla je neverovatna vest da je bivši olimpijski šampion na 100 metara (Barselona 1992) u svojoj 34. godini Linford Kristi, na doping kontroli posle mitinga u dvorani u Dortmundu 13. februara, bio pozitivan na steroid nandrolon.

Samo nekoliko časova kasnije, dok je trajao miting Zlatne lige u Monaku, predsednik Asocijacije Panameričkih igara (ODEPA), nedavno održanih u Vinipegu (Kanada), obelodanio je da je test Kubanca Sotomajora (32), najboljeg skakača u vis u istoriji kraljice sportova, posle jedinstvene četvrte uzastopne pobede na takmičenju, bio pozitivan! I to na kokain!

- Na nama je bilo da obelodanimo nalaze kontrole, jer mora da mu se oduzme zlatna medalja - objasnio je Mario Vaskez Rana, predsednik ODEPA. - O svemu ostalom će odlučiti IAAF. Kubanci su nam rekli da je Sotomajor pio čaj u kojem je najverovatnije bilo lekova protiv bolova u stomaku.

Reakcija kubanske delegacije bila je očekivana:

- Sabotaža u režiji neprijatelja!

- Sigurni smo da je potpuno nevin - tvrdio je Mario Granda, doktor kubanske reprezentacije. - Sotomajor je simbol sporta u našoj zemlji, visoko poštovan, džentlmen. Pa, on se uvek borio protiv dopinga. Kuba nikada nije imala doping skandala. U Vinipegu su mnogi bili protiv nas, sve ovo je krajnje sumnjivo.

Na drugoj strani okeana situacija je bila drugačija. Kristija su optužili čelnici Britanskog atletskog saveza i zbog nandrolona u uzorku urina i suspendovali sa takmičenja. Legendarni Kristi već dugo vremena učestvuje samo na nižerazrednim mitinzima, iz čistog zadovoljstva, i trenira mlade britanske atletičare. Ostao je šokiran optužnicom, posebno jer je pre samo nekoliko meseci dobio bitku protiv jednog magazina koji ga je optužio za doping.

- Nevin sam i to ću dokazati. Zvuči kao stara pesma, ali zaista nikada nisam uzimao doping. Borio sam se protiv njega. Sve je to jedna velika glupost - rekao je Kristi.

Sportske javnosti Kube i Velike Britanije bile su u stanju šoka. Uskomešale su se strasti, od najviših rukovodilaca, do običnog sveta. Pogotovu na Kubi.

Kao u većini siromašnih zemalja, sport nije samo običan fenomen, potvrda neuništivosti čovečijeg duha nad telom. U njega se, posebno na Kubi, ulaže i više nego što dozvoljavaju ekonomske prilike. Sportisti predstavljaju ikone društva, bogove sa kojima se obični smrtnici identifikuju, a sport je bajka u koju se najlakše beži od stvarnosti. U zemlji cigarilosa borba na sportskoj sceni ima mnogo veću dimenziju jer je u pitanju i borba sa višegodišnjim neprijateljem - Amerikom.

A Havijer Sotomajor je uspeo da pokori ceo svet, pa i Amerikance. I u Havani su počele demonstracije.

- Žrtva sam manipulacije - oglasio se i Sotomajor. - Kokain sam video samo na filmu američke produkcije. Da budem precizniji, nije mi potrebno ništa da bih skočio 2,30 m koliko sam ostvario za pobedu na Panameričkim igrama. Za dobre rezultate pijem samo spirulinu, derivat morskih algi, pun vitamina B.

Kubanci su bili u agoniji. Čitavu stvar su shvatili kao udarac na naciju. Čak je i predsednik Kube Fidel Kastro rekao da će se založiti kako bi se ljaga sa njegovog najboljeg atletičara skinula, naglasivši da je Sotomajor čist kao suza.

Na Ostrvu situacija je bila smirenija. Vlada Velike Britanije, međutim, zatražila je još jednu kontrolu Linforda Kristija, najstarijeg osvajača zlatne olimpijske medalje.

- Na kraju karijere da mi se dogodi doping afera?! Ne samo da nije istina, već je glupo i smešno!

U zaštitu su mu pritrčale i kolege. Kanađanin Donovan Bejli, njegov naslednik na olimpijskom tronu u Atlanti, bio je kategoričan:

- Uveren sam da stvar mora da se ispita. Garantujem svojim životom da Kristi nikada nije uzimao doping, bar ne namerno. Verovatno ga je uneo zajedno sa nekim pićem. Sećam se jednom da zbog temperature nije ni aspirin želeo da popije.

Doktor Vilhem Šance, šef laboratorije u Kelnu, saopštio je međutim, da je nivo nandrolona u urinu Linforda Kristija, posle mitinga u Dortmundu (13. februar) bio 100 puta veći od dozvoljenog!

- Kristi je u uzorku urina imao 200 nanograma spornog steroida po mililitru, a normalno je da koncentracija bude oko dva nanograma. Ponekad vodimo rasprave da li je koncentracija 4-6 dozvoljena, jer organizam u određenim okolnostima može da proizvede više hormona. Ali, u slučaju britanskog asa, svaki komentar je izlišan.

Na ovaj način dr Šance je odgovorio Kristiju na njegovu tvrdnju da je pozitivan nalaz posledica uobičajene aktivnosti njegovih nadbubrežnih žlezda.

Ipak, polovinom septembra Linford Kristi je oslobođen! I to svih optužbi koje su ga teretile da je namerno uzimao doping sredstva. Naime, Britanski atletski savez je dao zvanično saopštenje u kome se kaže da se ne može dokazati da je steroid nađen u Kristijevom urinu derivat nedozvoljene supstance nandrolona, pa se stoga veliki as oslobađa svih optužbi. Ljaga je sprana.

Šta je istina u "slučaju Sotomajor"? Organizatori Panameričkih igara tvrde da je prilikom antidoping kontrole imao čak 40 puta veću količinu kokaina u krvi nego što je dozvoljeno. Kubanci, međutim, i dalje pevaju istu pesmu...

Kubanska štampa saznaje, iz proverenih izvora, da su CIA i anti-kubanski pokret, koji plaća CIA, tajno stavili drogu (kokain) u hranu i da je zbog toga najbolji skakač sveta u vis bio pozitivan. Čitav slučaj je dobio veliku političku dimenziju, jer dobro se zna u kakvim su odnosima Kuba i SAD. Kubanci su uvereni da je njihov ljubimac nevin i - žrtva. Jer, kažu, i rezultati doping kontrole mogu se namestiti.

Postoji more objašnjenja, a jedno glasi i ovako: izgubili su Amerikanci još jednu veliku bitku protiv Kube, na Panameričkim igrama i to u njihovom najvećem nacionalnom sportu - bejzbolu. Neko je morao da plati ceh, a to je bio Sotomajor, kome je oduzeto zlato, a s tom pobedom bi postao i rekorder Igara, pošto je već slavio i 1987, 1991 i 1995. godine.

- Navikao sam se na sve, i na iznenadne doping kontrole, samo sam u ovoj sezoni četiri puta bio proveravan, hvatali su me kod kuće, na aerodromu u Madridu, Venecueli... Verujte, pa ja na treningu, bez ikakvog zagrevanja, a kamoli kokaina, mogu da preskočim 2,30. Od svoje 15 godine više od 300 puta sam preskočio tu visinu...

Ipak, krajem juna 2000. godine Arbitražna komisija IAAF kaznila je u Monaku Sotomajora dvogodišnjom suspenzijom pa je tako odsustvovao sa Svetskog prvenstva u Sevilji gde bi verovatno osvojio zlatnu medalju.

Kubanski nacionalni heroj je trebalo da bude van atletskih staza sve do 30. jula 2000. godine, ali je ipak dosta ranije ugledao svoju srećnu zvezdu. U Monaku, ovog puta 2. avgusta, kazna je prepolovljena tako da je popularnom "Sotou" omogućeno da učestvuje na Olimpijskim igrama u Sidneju. Interesantno, IAAF nije Sotomajora proglasila nevinim, ali ga je na osnovu "specijalnih okolnosti" za koja postoji opravdanje u pravilniku Federacije oslobodila maksimalne dvogodišnje suspenzije.

- Smatrali smo da Sotomajor zaslužuje mnogo veću podršku. Ipak je pre kobne doping kontrole 300 puta u karijeri bio čist na testiranjima - izjavio je tim povodom Đorđo Raineri, portparol IAAF.

Havijer Sotomajor je na OI u Sidneju osvojio bronzanu medalju!