Ovako, procitao sam negdje neki post jednog lika koji je isto ispricao zvoju zivotnu pricu i vidim da su mu ljudi pomogli pa reko da se i ja vama obratim.  Molim vas ako ste u mogucnosti da procitate cijeli tekst, znam da je debilno napisan tj, na brzaka ali nadam se da cete svatiti sta ja ustvari pitam i da ce se naci neko ko me razumije da mi pomogne, znam da postoje neki strucnjanci za stidljivost, ali ja neznam koga da pitam,. . .  znam da postoje fore kako da predjem stidljivost ali opet ja ih neznam. . .  dakle ako ste u mogucnocti procitatjte cijeli tekst i ostavite vasu soluciju resenja, hvala

Ovako.  .  .  imam 15 godina.  .  .   dobro to sad nije bitno.  
Zasto pisem ovaj post? Zato sto imam problem sa curama ili drugaricama, to me jako nervira i ide mi na zivce i protiv toga moram da se izborim kako god (to sam se zakleo :)

E sad da pocnem od pocetka, ako mozete da procitate cio tekst jer mi je izuzetno vazno da mi neko pomogne, bio bih mu veoma zahvalan.  .  .   uzgred da kazem jos nesto za uvod -citao sam dosta tekstova kako se ova kriza prelazi ali ja ne nalazim resenje u mom zivotu a kao sto reko moram da ga nadjem jer sam se zakleo :) pa da se ja ne ubijam razmisljajuci dako me neko uputi u pravi smjer.  .  .  .  


e sad, zivio sam i rodio se u malom gradicu, ne bas tolko malom ali malom, heheh, e tu sam dakle zivio u stanu, i zgradi, imao sam masu drugova i nisam ulazio u kucu, nekad bukvalno, jedino da spavam
kad sam bio mali kolko se sjecam nisam imao problem sa stidljivoscu.  .  dakle uvjek sam bio u drustu, imali su bande, igrali se, u skoli takodje nisam imao problema.  .  .  
u tom periodu takodje ponekad moja majka i moj otac su umjeli da se svadjaju, nista ozbiljno al to me nekad tolko izbaci iz takta tako da pobjegnem kod babe kojja je zivjela u gornji dio grada

.  .  .   i tako prolazile su godine dokle nisam napunio nekih 10 godina, mozda i 9 nesjecam se.  .  .   moj otac i moja majka odluce da prodamo taj stan i da se odselimo u veci grad.  .   to sam naravno ja prihvatio sa odusevljenjem jer sam se nadao da cu tu imati iste uslove itd.  .  .   

dakle mi smo se iz stana dakle u malom gradu ali punom desavanja presli u veci grad, tacnije u predgradje, preselili se u kucu, najblize komsije su mi babe neke dosadne, nigdje zive duse, atrakcija je kad prodje auto ulicom.  .  .  
tu sam presao u skolu i odlicno sam se uklopio medjutim kako je vrijeme prolazilo sve sam vise osjecao problem druzenja sa djevojkama, uvjek sam mogao da se spirjateljim sa najboljim muskim drustvom ali nikada sa zenskim.  .  .  

sada u tom periodu tata mi je kupio comp, posto sam rekao da sam se preselio u tu kucu dakle bez ikakvih aktivnosti poceo sam da po cio bogoveti dan sjedim pred kompjuer, igram igrice, i malo po malo postao sam profesionalac na kompjuter, dakle radim mnoge stvari.  .  .  mada to sad nije bitno jer kad pogledas sa druge strane postao sam manijak, poptuni psiho koji po cio dan na komp

sto sam jos zelio da dodam jeste da su moja majka i moj otac umiju jos da se posvadjaju ali to ja uvjek primim nekako tesko, kao da me nesto presjece preko stomaka,

cijeli problem je dakle prevazilazenje stidljivosti ali ja jos o tome nisam pricao, dakle da kazem i o tome, cijela stvar svodi se da mi je tesko da pricam sa curama, pogotovo da ih muvam, neznam odakle to potice ili kako toga da se rijesim ali kao sto sam prije rekao jako mi ide na zivce,
takodje ponekad imam pobleme da pricam viceve pred gomilom ljudi, da radim neke potpuno glupe stvari tipa da odem kod nekog jer mi je muka, itd.  .  .   medjutim to nije ni bitno jer nekada sam potpuno na visini zadatka

e sad idem u gimnaziju hehehe.  .  .  .   ja ovo malo pricam debilno tako da se nadam da ce neko svatiti poentu.  .  
dakle osnovna skola se zavrsila i dosla srednja, e sad sto se tice srednje ja sam sakupio dosta vise drustva, dakle krecem se u ogromnom muskom drustvu, nisam socijalan nesto previse ali ponekad umijem da sebe zadivim

e sada u mom drustvu obcno se nalaze momci koji umiju sa zenama, ali se mi nikad ne druzimo sa zenama, makar to moje drustvo, a vecina se takodje druzi sa zenama ali ne nesto mnogo (ali ipak vise nego ja).  .  .  
e sada, mi se nesto ne krecemo mnogo po gradu, ili gotovo u opste tj, oni se mozda i krecu vise ali ja sam dakleo od grada, probelm transport itd.  .  .  , ja pokusavam da ih okupim ali uvjek nesto iskresne, dakle u ovom gradu sam evo 5 godina i nijedu noc nisam izasao jer prakticno nemam sa kim a imam ogromnu zelju

takodje ja svako ljeto provodim u taj mali grad odakle ssam dosao i svaku noc sam u grad naravno, provodimo se i ovo ono, ali opet je isti problem sa zenama
(sto bih jos naveo jeste da obozavam taj grad odakle sam dosao iz cisttog razloga kada sam tamo, po cio dan sam napolje, sa starim drustvom idemo vamo-tamo, a kada sam u ovaj veci grad nemam kud da odem pa sam po cio dan na ovaj prokleti kompjuter jer bas nemam sta i gdje da idem, mozda kada bih zivio u neki drugi dio grada bih i mogao da se organizujem ali ovako nema sanse)

sto jos zelim da napomenem da se ja kao sto sam rekao druzim tj, ajde da kazem drustven sam, mada ne kao neki.  .  .   ali i to penkad moze da usere jer ponekad jednostavno mi nesto ne ide, jednostavno me je kompjuter opio tako da kad odem u skolu, i kad mi nesto zasere mene uvjek povuce kompjuter te il pobjegnem iz skole il mi cio dan propande il prodje onako bezveze a tih dana ima puno, pa onako bolesno jedva cekam da sjednem za komp, da obrnem jos koju misiju GTA (heheh), a sto se tice tih dana ja imam neki bolestan ritual recimo zapamtim kada sam uradio nesto i posle mi je dan bio super, i onda to uvejk ponavljam i mogu vam reci da vecinom uspjevam, bas ponekad promjenim taj ritual ili uradim nesto drugacije i onda mi opet dan bude tezak
neznam kako ovu pojavu da objasnim ali kod mene uspjeva.  .  .   ali to nije problem, nego da se vratimo na problem

dakle moj glavni propblem su zene, nema sanse da mogu sa njima da imam isti odnos kao sa muskaarcima (nisam preder daleko bilo), recimo da se salim na isti nacim ili potpuno se nekako nije da se izgubim ali postanem neki drugi ja

e sad nije da sam ja potpuno povucen, ja cesto radim lude stvari, potpuno sam opicen hehehe, takodje sam eto da se pohvalim kreativan,umijem da pisem, da radim mnoge stvari,  ono sto ja smislim nezmose niko drugi, ali ipak ne mogu da se oslobodim tih okova majku im *bem

dakle samo ovo sto vam pisem moze da vam kaze koliko sam ocajan, i vala ocekujem da i mene sunce ogrije vise :)tj.  ,.  .   da mi neko otvori oci dali je ovo bezizlazna situacija jer ja mislim da nije, i kako da se prebrodi
e i da napomenem da nemam brace ni sestara, dakle sam sam, obicno tokom dana mi je kuca prazna tj, stari mi rade tako da sam po cio dan na kompjuter i da mi je dosadio vise ali opet neznam sta drugo da radim, osim da gledam tv mada i to je dosadilo

jos samo jednus stvar nisam dotakao to je samopouzdanje, dakle kod mene je samopouzdanje potpuni down, ali ponekad, dakle nisam zivahan, idem onako polumrtvo, a ponekad sam full, to jes nenormalan, divljam po skoli, skacem.  .  .   e sada mi je problem kako mogu te "baterije" da kazem samo pouzdanja da punim i da ih kontroslisem, kao sto sam rekao neki dan mi je potpuni down dakle nemogu nista da uradim da promjenim a onda sledeci mi je kao da sam u drugi svjet ljudi se okrecu samnom pricaju, a u taj down kao da ne postojim, dakle ako neko moze da mi objasni ovu pojavu jos bio bih mu zahvalan

i da, imam takodje veliki trip od roditrelja, dakle tata mi je izuzetno ali bolesno nervozna osoba, veliki pusac, veoma inpulsivna osoba, dakle stalno mi je naredjivao ne uradis li to,- neces dobiti to,  3zajebes li to - oduzecu ti to.  .   itd.  .   to je nekad na mene palio ali sad ne, mislim ja se njega plasim ali tokom godina stvorio sam neki mehanizam da sve sto mi on kaze il da mi naredi ja bas zainat necu da uradim makar me sad u grob ocero, i tako po cio dan guramo inat iz dana u dan, hehe a sa majkom je druga pricao, ona je isto samnom tako naredjivala dok nisam dobio da kazem neku moc pa onda slusam samo sta mi odgovara a sta ne nema sanse da uradim,.  .  .   
i jedino sanjam da sto prije se osamostalim, napustim ovaj grad i odem nedje normalno da zivim (eto malo i mojih snova)
takodje da kazem da imam velike planove za buducnost, to nebih da otkrivm, imam potencijala uvjek i mozda nekad cujete za mene u nekim novinama ili tveu, muyhahaha

nadam se da ovaj tekst nije bio dug (ali ipak jeste hahah) da ste me svatili i da mi neko moze pomoci, dakle bio bih mu zahvalan, necu vala vise pisat jer mi je muka da vam kazem a ako jos nesto nekog zanima radi resavanja moje misterije neka pita, ja cu mu rado odgovoriti,

hvala vam u naprijed

wrong...to je najbitnije....jos si mlad,sve ce doci na svoje mesto veoma brzo sto se tice tog problema sa stidljivoscu kad si u zenskom drustvu

problem je sto drugi taj problem nemaju, ali uopste, tako da moram taj problem da porpravim

Poslušaj nas starije, sve će to doći sa godinama i iskustvom - samo od sebe

Jasno mi je sve. Kad je tvoje samopouzdanje bilo najosetljivije ti si silom prilika promenio sredinu i u novoj sredini nisi se dobro snašao. U tom opštem nesnalaženju ipak si nešto umešniji sa momcima nego sa devojkama jer ti se ona sviđaju, stalo ti je da pred njima ostaviš bolji utisak pa te muči trema.

Moj prvi savet ti je da što više komuniciraš i sa momcima i sa devojkama i sa odraslim ljudima i sa decom.Umesto da igraš igrice na kompjuteru druži se sa pravim ljudima ili bar na forumima i blogovima. Što više budeš razgovarao to će ti biti lakše sledeći put.

Sad postavlja se ono večito pitanje a šta da pričam. Na temama mora da se radi kroz ionformisanost. Znači treba da se informišeš o muzici, da znaš koje su aktuelne grupe, muzičari, pravci, ko snima album, ko je napravio dobar spot. Muzika je jedna od neiscrpnih tema u društvu.

Drugo što je sigurno blisko tvojoj generaciji je sport. Recimo sad je veoma aktuelan tenis pa bi bilo dobro da pratiš naše tenisere. I o njima možeš da pričaš sa muškim i ženskim društvom.

Nauči nekoliko lepih pesama, nekoliko dobrih viceva, zanimljivih izreka. Nauči i ponavljaj da ne zaboraviš. Svake nedelje pojkušaj da naučiš bar jedan novi vic.

Prati filmove i serije koji su aktuelni. Saznaj o glumcima koji u njima glume. To je još jedna dobra tema.

Kao što ti lepo rekoše Mrgec i Rotšild kako vreme prolazi ako se budeš družio postajaće ti sve lakše. Tvoj problem je čest u uzrastu u kome si i može se prevazići uz malo truda. Jedno je bitno, ne boj se da ćeš ispasti glup ili dosadan. U 80% slučajeva bićeš zabavan, u 10% ćeš shvatiti posle nekog vremena da treba da pređeš na drugu temu i onda otvoreno napravi šalu na svoj račun kako si dosadio i promeni temu. A čak i ako osetiš da si pogrešio nema veze, svi greše, svi su nekad neizdržljivo dosadni ili glupi. Naročito lepe devojke.

Sim je zapocela ok, da se nadovezem i ja.

Hajde da probamo ovako za pocetak. Samopouzdanje. Prvo se na tome mora poraditi. Njega ces vezano za tvoj problem najlakse stici i stecati preko komunikacije sa ljudima. Dakle uzivo, ne preko blogova, foruma, chatova...
Razgovaraj sa svima, sa kasirkom u prodavnici, seljakom na pijaci, komsinicom na bus stanici, znaci svugde gde ti se ukaze prilika razmeni za pocetak par reci sa nekim. To ce te dovesti u malo bolje stanje.

Sledece:

Kreni za grad, nebitno dal ces ici u igraonicu, skolu, kafic ili nesto slicno, ali stavi sebi zadatak da kako se mimoilazis sa osobama suprotnog pola (godine nebitne, mogu da budu tvoje vrsnjakinje, starije cure...) da u pre nego sto im dodjes u susret na metar-dva od njih samo kazes "cao" i nastavis dalje.



Deluje malo naivno zar ne? probaj, videces da deluje....

Sledece korake kasnije, kad ovo savladas i kad od takvog pocetnog kontakta ne stvoris nikakav strah vise

sto volim te price... "ja sam bio sa deset riba u prethodna 24h" 

znači stigao sam do pola texta i gotovo.......zaspao sam......smorio se.......moje savet

Nađi Život!!!!

Pa, ima on zivot... ali je tinejdzer...
Mislim... prvo nek prestane da veruje u price svojih "drugova", a zatim neka odgleda film "Ljubavni zivot Budimira Trajkovica"...
Taj film moze ukratko da se opise kao "vodic kroz zaljubljivanje za tinejdzere"