Просто је неопходно и једино могуће да образовни систем све ђаке третира исто и подједнако и неке ствари се морају знати и са тим нема компромиса!Али поред тог елементарног знања,било у основној или средњој школи,постоје и посебне секције,па у крајњој лини постоје и толике библиотеке,али данас и интернет са ненормано-много података,који даје могућност и за лично подизање знања.

i onda cemo u ime ravnopravnosti tjerati disleksicnu djecu da rade pisane tekstove, a onu koja mucaju da odgovaraju po citav cas usmeno

ako imas srecu da si talenat za muziku, sport ili slikanje, mozda ces i naci nekog da te podrzis

ali ako si talentovan za sve po malo i nista konkretno, a jos nemas srecu da te neko usmjeri, da ti da dobar savjet, da te natjera da izaberes neko polje i da se na njega skoncentrises - ode ti u propast

Vidite da ima neke i koristi od skolskog siledzije 

Lex III:
Actioni contrariam semper et æqualem esse reactionem: sive corporum duorum actiones in se mutuo semper esse æquales et in partes contrarias dirigi.

Naprotiv, ovo je totalno los poklon tom uzrastu jer bi klinci za svaki neuspeh koristili poredjenje sa najvecim umovima koji su bili losi u skoli

Za dvanaest godina skolovanja, za koje sam dobio preko 30 diploma i priznanja, medju kojima i veoma vredne nagrade, imao sam prilike da prisustvujem samo 4 puta na casovima dodatne nastave za posebno talentovane ucenike... pritom smatram da sam isao u jednu od retko dobrih skola sto se osnovne tice, a ni za srednju nemam vecih primedbi.
Takva deca, ako zaista zele da se usavrse, to moraju u sopstvenoj reziji, a to nije ni lako ni jeftino

Inace... neki moj utisak...

Sistem ne funkcionise...

Ne funkcionise jer nije fer ni prema kome.
Profesorski posao je pristojno placen (plate su od 38 000 - 55 000). To nije mnogo, ali sve kad se uzme u obzir, korektno je...
Problem je sto istu platu primaju i najbolji i najgori profesor...
Sto u profesuru odlazi onaj koji ne moze da se zaposli u struci, sto su to ljudi bez pedagoskog znanja i vestina, cesto klasican sljam koji niko drugi nece...
Problem je i to sto je taj posao jedan od najstabilnijih, i necete ga izgubiti osim ako ne napravite neko bas veliko sranje...
Cinjenica je da je stresan, da nije jednostavan, ali kako ga vecina obavlja - zaista nije tezak.

U osnovnoj skoli, u 8. razredu, nase celo odeljenje je u proseku bilo odlicno... Dakle, prosek odeljenja je bio preko 4.5. Imali smo 8 vukovaca, jos 9 odlicnih od 25-26 dece. I svi su zasluzeno to bili, bez mnogo stresa i mucenja jer su nam nastavnici zaista bili dobri... uz par sitnih primedbi, ali kad se podvuce zaista dobri...
Dosao sam u srednju skolu, u odeljenje u kome su sve bili odlikasi i video da masa njih ne poseduje ni ona najelementarnija znanja... Skola je bila teska, profesori strogi i u prvoj godini je bio pravi masakr...
Ponavljam... pricamo o odlikasima...

pojedini ovdje naslucuju o cemu se radi,drugi jednostavno ne mogu da shvate,sto je i logicno.

dovoljno bi bilo da prisustvujete jednoj sjednici odjeljenskih vijeca i vidjeli bi ste koliko prosveta ima problema koje,realno,ne bi bilo tesko rijesiti kada bi ministarstvo prosvete moglo i htijelo uloziti i pare i kadar i vrijeme.

sistem po kome se skolujemo mi ovdje nije prosao kroz nikakve bitnije promjene zadnjih pedeset i kusur godina
to ne moze nikako biti dobro.
mi pratimo staru i tradicionalnu struju pedagogije koja se,pola u zbilji a pola u sali,objasnjava kao " Bog za katedrom"...profesori su,vrlo cesto,svedeni na deklamatore stiva iz zastarjelih udzbenika,ocijenjivace i vrlo rijetko vaspitace(koliko ko sebi po nahodjenju misli da treba za to i da odvoji vremena)...realno,planove i programe pisu birokrate,koji cesto zanemaruju praksu...tako da u nasim planovima i programima imate jako puno nerealnih stvari.ogromno stivo,a malo prostora za praksu i individualni rad sa ucenicima...

sekcije?

u skolama u koji sam ja radila 90% sekcija se otaljava da bi se skupila norma,jer skola zbog inspekcije mora da ima evidenciju o njima.
a skole u kojima sam radila su mahom bile gimnazije,dakle,vrlo ozbiljne reputacije.
prosjecan profesor vecinu svoga vremena,umijesto da se bavi svojim poslom,provodi vrijeme korigujuci planove i programe,silnu dokumentaciju zbog inspekcije(to je mrtva straza kada oni dolaze- ostaci komunizma...a sve u cilju da zadovoljimo formu,a sustina nam ocigledno izmice)...vise licimo,na momente,na cate u opstini nego li na predavace ...

sistem po kome se radi odgovara starijim kolegama,uz svo duzno postovanje,jer u sebi ima nesto od komunisticke ucmalosti i zadaha sveopste letargije.
poslije trideset godina u prosveti...sasvim je normno da ste umorni od pogleda i na praznu ucionicu.
ja to mogu da razumijem.
zato i postoji beneficirani radni staz.

ukoliko zelite da unesete ikakve inovacije u nacinu predavanje i odnosa sa ucenicima to radite na svoju ruku,na ustrb svoga vremena i strogo vodeci racuna da se to ne kosi sa statutima skole koji su sturi i strogo birokratski...i da se,ne daj Boze ne zamjerite direktoru koji,kao po nepisanom pravilu,imaju strah od svega sto mirise na promjenu jednostavnog i monotonog bitisanja skole.da ikako mogu...uveli bi kecelje i profesorima!

forma,forma,forma...

i nije tacna tvrdnja da skola mora i treba da isto tretira ucenike
postoje nacini i sistemi,a to sve kosta ministarstvo ogromnog ulaganja,da se obrazovni sistem podigne na jedan visi nivo.
ali mi,kao zemlja u tranziciji,logicno da nismo u mogucnosti za tako nesto.
na kraju krajeva,to je ogroman visegodisnji posao.
pedagogija je kao nauka u zadnjih pedeset godina toliko napredovala,da su neke stvari kod nas besmislene.

pa isto kao i medicina...zamislite da lijecite neke bolesti po saznanjima od prije pedest godina!?!

Gresis, posto nisi video knjigu...
Ovo ovde je kratak izvod, knjiga je pak napisana potpuno genijalno, sa gomilom ilustracija i ni na koji nacin te ne stimulise da ne ucis...
Slucajno sam je video kod drugara na rodjendanu njegovog klinca i odusevio se...

knjigu nisam imala prilike da vidim,ali nemoguce da je "kreativna radionica" mogla da stampa nesto sto bi ucenike moglo da stimulise na nerad.

poznavajuci materijale koji su oni do sada stampali, vjerujem da su i sada uradili sjajan posao.

vrhunski pedagoski tim stoji iza ovog izdavastva.

vrlo su ozbiljni i temeljni...kad malo zagrebete po povrsini.

njihove poruke su jasne i precizne...ne treba dozvoliti da nas,mozda kontradiktoran naslov,navede na pogresne zakljucke.

knjigu treba vidjeti.

Da se nadovezem na sesiric, i opet neke svoje utiske iznesem...

Imao sam "nestandardne" profesore... i za vecinu mogu da kazem da je to bio veliki plus...

Moj nastavnik srpskog, pored cinjenice da je izuzetno zanimljiv za slusanje, neverovatno je kreativan kada je objasnjavanje u pitanju... covek je godinama trazio nacin da deci objasni neke stvari koje su teske za razumevanje i razvio kompletan sistem, nekoliko malih prirucnika gde je ilustracijama i kratkim pesmicama celokupnu gramatiku i pravopis uoblicio... svi smo ih znali savrseno jer je ono sto je radio bilo prosto genijalno...
Kasnije je pokusao u sopstvenoj reziji da izda te knjizice bez ikakve zarade, cisto da ih podeli sa drugima, i koliko znam nema uspeha u tome, ali znam da sam ja i nekoliko drugih bivsih ucenika kupovali na desetine i davali ih deci nasih najdrazih jer je to zaista jedan brilijantan poklon za svako dete koje treba da se spremi za prijemni ispit ili kako to sad vec ide, zavrsni... Ne znam da li se do toga moze doci.. ali ako negde vidite "Reci su kao ptice", zastanite



Inace...

Uvek je problem bio velika kolicina gluposti...
Danas vise nego ikad, jer je prosto ima sa svih strana...

Malo dece umeju na pravi nacin, u realnom vremenu, to da filtriraju...