Kolaps preduzeća jer im pada prodaja
Bauk bankrota kruži Srbijom
Autor: Jelena Aleksić | Foto:FoNet - Đ.K. - S.S. | 19.02.2009. - 07:51

Srbija je u recesiji, a u narednim mesecima videće se stepen posrnuća domaće privrede. Oko 60.000 preduzeća je sa blokiranim računima zbog duga prema državi, bankama i dobavljačima u iznosu od 218,4 milijarde dinara. Stručnjaci tvrde da bi se privredni sistem Srbije mogao urušiti kao kula od karata jer prazan budžet neće moći da pomogne.



Industrijska proizvodnja je u decembru bila na najnižem nivou od 2005. godine, a pad prihoda od PDV je dokaz da je slabljenje nastavljeno. Slab priliv javnih prihoda i velika nelikvidnost privrede ukazuju, prema mišljenju ekonomista, na to da će recesija biti veoma ozbiljna. Zbog toga je ekonomista Vladimir Gligorov odustao od svojih ranijih prognoza da bi se kurs dinara mogao kretati od 100 do 110 dinara za evro.
- Trenutno nema dovoljno podataka da se proceni da li ce pad proizvodnje biti dva ili pet odsto, ali sve upućuje na veoma pesimistična predviđanja. Pored toga, biće potrebna značajnija korekcija kursa. Ranije sam prognozirao da bi prosečan kurs dinara mogao ove godine da bude negde između 100 i 110 dinara za evro, ali gledajući šta se događa u drugim zemljama u tranziciji, mislim da bi trebalo očekivati i veću devalvaciju dinara. Konačno, mislim da će stanje na tržištu rada biti dramatično jer mnogim preduzećima preti bankrotstvo, a to znači otpuštanje radnika - ističe Gligorov.
I dok se državna kasa sve više tanji, a vlasti promišljaju kako da se izvrši rebalans budžeta, preduzeća traže novčanu pomoć.
Jedini srpski proizvođač hlora „Župa” najavio je da će staviti katanac na vrata ukoliko od Fonda za razvoj ne dobije kredit od 200 miliona dinara. I da nije začaranog kruga u kome ova firma duguje „Srbijagasu” i EPS-u, a njoj duguje RTB „Bor”, upozorenja stručnjaka o krizi nelikvidnosti koja vlada i tek će da se oseti mogla bi se tretirati kao predostrožnost.

Rđav poreski sistem
- Država bi trebalo da vidi kako da olakša finansijsko stanje u preduzećima, ali sredstava praktično nema. Neko će nešto i dobiti, ali za sve para neće biti ni izbliza koliko je potrebno. Budžet je izvedena stvar. Ključni problem je kolaps preduzeća, jer im pada prodaja, a ne mogu da pozajme novac. Kada pada zarada u privredi i kada se otpuštaju radnici, budžet ne može da se puni. Drugo je pitanje što je poreski sistem rđav i što su javni izdaci pogrešno usmereni, što dodatno otežava stanje u budžetu - ističe ekonomista Vladimir Gligorov.
Čak i da se zanemare stavovi ekonomista i pogleda statistika, slika nije lepša jer je većina ekonomskih pokazatelja u ovom trenutku na minimumima od pre tri godine. Inflacija zabeležena u januaru od tri odsto je rekordna za jedan mesec od 2002. godine a umesto više novca u budžet se u januaru slilo 20 odsto manje nego lani u odsto vreme. Ovaj podatak je još jedan od dokaza da industrijska proizvodnja nastavila da slabi i pored toga što je u decembru 2008. godine padom od devet odsto dostigla najniži nivo od decembra 2005. godine.
- Osećaju se sve tendencije recesije, a industrijska proizvodnja sve je slabija. Kad privreda ne funkcioniše sve staje, a realno je očekivati sve lošije poslovanje i zatvaranje firmi - kaže Mlađen Kovačević, ekonomista.
Srpske firme prodale su prošle godine na stranim tržištima robe za 7,4 milijarde evra, a za inostranu robu plaćeno je 15,5 milijardi evra, što je rupa od 8,2 milijarde evra, a više nego ikada „zjapi” i pitanje odakle će se popuniti.
- Dosta su izražene tendencije recesije, a ona je pokrenuta usled smanjenja priliva stranog kapitala jer su svi ostali problemi kod nas postojali i pre. Država treba da izvrši rebalans kada pristignu podaci o prvom kvartalu i poveća fiskalni deficit za jedan procentni poen, a da za finansiranje tog deficita obezbedi kredite iz inostranstva. Povlačenjem tih para povećala bi se i ponuda deviza i tako uticala na stabilizaciju kursa - kaže za „Blic” Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta Vlade.

Teško do inostranih kredita
Rebalans budžeta najavili su i iz Ministarstva finansija a opšti je stav da ne bi trebalo da stradaju penzioneri. Slobodan Ilić iz Ministarstva finansija juče je ponovio da će prvi na udaru za otpuštanje biti zaposleni u državnoj administraciji.
I dok pojedini ekonomisti preporučuju dodatno zaduživanje države u inostranstvu, ima i onih koji navode da nam ni vrata kreditnih institucija u svetu više nisu širom otvorena. Božidar Đelić, potpredsednik u Vladi Srbije, najavio je mogućnost uzimanja 400 miliona evra kredita od Evropske komisije.
- Komercijalni krediti su vrlo loše rešenje, a jedina dostupna su sredstva od MMF-a koja, međutim, ne idu u budžet. Pare od Evropske komisije treba da se podele na sedam država i realno je da Srbija dobije maksimum 200 miliona evra. Ukoliko bismo sada zatražili od Evropske banke za obnovu i razvoj, kredit bi stigao tek sledeće godine. Postoje sklopljeni dogovori sa Svetskom bankom, ali su te pare već određene za koridor i mislim da će se rebalansom kresati i javne investicije. Državnih kreditora više nema a ostaju domaće banke koje neće kreditirati državu - objašnjava Gligorov.
Jedna od mogućnosti je i povećanje PDV-a, ali o ovakvom prekrajanju državnog budžeta ne postoji saglasje. Prihoda će od poreza u februaru biti još manje nego u januaru pa će i nesklad između prihoda i rashoda biti sve veći. U ovom trenutku samo po osnovu otplate javnog duga i kamata u budžetu „zjapi” rupa od sedam milijardi dinara jer su predviđena sredstva „odvojena” u dinarima i to po kursu 85.
Stojan Stamenković iz Ekonomskog saveta Vlade procenio je da bi bio uspeh, ako privredni rast ove godine bude 0,5 odsto.
Upozorenje je pristiglo i iz Narodne banke Srbije jer je rast cena koje su pod kontrolom države u januaru bio 5,8 odsto, što je približno 50 odsto predviđenog rasta tih cena za 2009.

Neslavni rekordi
Iznosi na blokiranim računima povećani su od oktobra 2008. godine za 33 odsto, a broj računa za 10 odsto
Porast cena na malo u januaru - tri odsto, najveći je od 2002. godine
Stanje depozita države kod NBS - 60 milijardi dinara, najniži od jula 2006. godine
Stanje repo papira NBS - 91,5 milijardi dinara, najniže od oktobra 2006. godine
Industrijska proizvodnja - najniža od decembra 2005. godine
Strane direktne investicije, tri milijarde dolara bruto, najniže od 2005. godine, pre prodaje „Mobi 063”
*Većina pokazatelja je iz poslednjeg meseca 2008. godine

Lažno ogledalo nezaposlenosti
Usled mudrosti naših političara koji znaju da se dosete različitih metoda kako bi statističke podatke pokazali lepšim u odnosu na stvarno stanje, ekonomisti ističu da je vrlo nezahvalno analizirati statističke podatke o nezaposlenosti.
- Ovom umotvorinom smanjen je broj registrovano nezaposlenih lica za oko 200.000 (sa 930.000 na 730.000). U poslednjem tromesečju 2008. godine bilo je masovnih otpuštanja u Srbiji, ali je rast iskazane nezaposlenosti neutralisan daljim brisanjem sa spiskova osoba koje aktivno ne traže posao - kaže Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org.
U decembru 2008. godine broj nezaposlenih bio je za 1.156 lica veći u odnosu na stanje na kraju septembra. Pri tome je u centralnoj Srbiji (bez Beograda) povećan broj nezaposlenih za 4.125, a smanjen je broj u Beogradu (za 1.770) i Vojvodini (za 1.199).

Izvor: Blic

Kako su poslovali naši privrednici to se sad vidi. Trange-frange ekonomija bez proizvodnje svedena na krpice iz Turske i Kine spakovane u robne marke. Niko me ne može tako malo platiti koliko malo mogu raditi. Čekanje na gotovo da država reši problem. I još gore, zaduživanje. Neko sa idejom uzme kredit od banke u visini par miliona dinara, onda od tih para iznajmi poslovni prostor, uzme kola na lizing, zaposli sekretaricu a radiće niko, i krene u tašna-mašna pohod u trgovinu.

I šta sad kad je trgovina stala. Pare su spiskane, novih prihoda nema, dugovi su nagomilani. Sad sledi iseljavanje iz kancelarije, plenidba imovine, skrivanje od poverilaca.

Država je maćeha proizvođačima. Slažem se sa konstatacijom da je država smislila razne zanimacije da sakrije istinu. Eto posle toliko otpuštanja i dalje svakog meseca raste visina osmovne plate. Pa ko to može da izdrži. Uskoro, vrlo uskoro, doći će do problema. Čuvaj se martovskih ida, uvek je mart bio mesec velikih političkih previranja.

Решење је:
1. девалвација динара (уз обавезно смањивање новчане масе)
2. забрана увоза за све за шта постоји домаћа производња
3. забрана извоза производа који су потребни домаћем становништву (храна, одећа итд).
4. цене да се формирају тржишно али уз обавезу прозвођача да све што произведу и продају исте године на домаћем тржишту
5. сељацима који неће да обрађују земљу иста да им се конфискује
6. само вишкови смеју да се извозе
7. трговцима одредити марже, ко неће у затвор а имовина да им се конфискује ако одлуче да гомилају залихе
8. произвођачима који због кризе не могу да плате банкама потраживања да се заштите од банрота и пленидбе имовине
9. струја да појефтини и сви остали државни намети


Али Манекен и Жуто предузеће се неће усудити на тако нешто. Уводе Србију у ЕУ па макар та иста Србија цркла од глади.
Но истини за вољу имају подршку народа за те поступке... 

Ako zatvaraš tržište čemu onda devalvacija dinara. Uostalom ona je u toku.

Ako zabraniš uvoz zabraniće i tebi izvoz, pa više nećeš moći da prodaš voćne sokove, kiselu vodu ili šećer ni Rusima koji ovako hoće da kupe.

A šta ćeš sa dembelima koji namerno štete kvalitetu proizvoda i onima koji neće da se oznoje. U zemlji sa milion nezaposlenih nema radne snage za poljske radove.

Kako ćeš ako proizvođač zbog tvoje odredbe smanji proizvodnju da ne bi išao u zatvor a tržište digne cenu zbog nestašice.

A ako proizvođač neracionalno raspolaže imovinom, ako kupi deset automobila a treba mu četiri?

Ima tu mnogo problema u tvojoj inače prilično hrabroj i preduzimljivoj ideji.

Тржиште не би било скроз затворено.
Био би дозвољен извоз вишкова и увоз неопходних ствари али тако да  увоз буде покривен извозом.
Са државама треба пословати по принципу реципроцитета: колико ми њима извеземо исто толико увеземо.

А све оне које намерно штете производима избичевати.

Произвођач да иде у затвор ако смањи производњу. Нема смањивања производње.
Онај капиталиста коме је тржишна цена мало па неће да производи конфисковати му имовину.

Када кажем тржишна цена не мислим на светску цену него на цену које тржиште у Србији одреди.

Ако тржишна цена не обезбеђује минимални профит произвођач може да смањи обим производње до потребног нивоа или да обустави производњу.

Дакле ситуација какву смо имали 2007. не сме да се понови. Кукуруз је тада на светском тржишту био изузетно скуп. На нивоу који домаћи произвођачи крава нису могли да приуште.  Домаћи кукуруз је тада добро родио али произвођачи/трговци нису били спремни да спусте цену на реалну тржишну цену у Србији. Држава је тада забранила извоз кукуруза да би остало за домаће тржиште, али то ништа није вредело јер трговци/произвођачи кукуруза нису хтели да спусте цену и чекали су држава скине забрану извоза кукуруза. Епилог је да је домаћа производња јунећег меса нагло опала, сточни фонд се нагло смањио, пуни амбари кукуруза су сачекали нову сезону када је светска цена кукуруза опала тако да су сада на губитку и грађани који плаћају скупо месо, фармери који су пропали и произвођачи кукуруза који сада више немају коме да продају свој стари кукуруз а не знају ни где ће са новим. Својим тврдоглавим инсистирањем на светској цени су уништили домаћи сточни фонд тако да су на крају сви на губитку.

Ovakva ekonomska politika je jednom morala da pukne.
Kao prvo, vec odavno trosimo vise nego sto zaradjujemo.
Kao drugo, svako svakom duguje, pa se stvara privid da svi imaju sredstva koja ustvari nemaju.
Kao trece, stopa privrednog rasta se izracunava na osnovu podataka iz periodicnih obracuna sto je totalno pogresno. Preduzece koje planira da uzme kredit prikazuje nerealno veliku dobit, dok vecina zdravih preduzeca (koja dobro posluju), zbog velike stope poreza, fiktivno umanjuju dobit tako sto prikazuju ulaganja koja ne postoje. Posledica toga je nerealan kurs evra koji je odavno trebao da bude preko 130 dinara.
Resenje - sacekati totalni krah fiskalnog sistema pa posle nek opstanu samo najjaci i najsposobniji. Drugacije ne moze!

Država računa gde još može da se uštedi
Rupe u budžetu puniće otkazima i porezima
Autor: Jelena Aleksić, Danijela Nišavić | Foto:V.Lalić | 20.02.2009. - 05:00


Država ozbiljno razmišlja o smanjenju budžetskih rashoda. Sagovornik „Blica” iz Vlade tvrdi da se razmatra smanjenje broja ministarstava i prateće administracije, ali da je i vrlo je verovatno da će mere štednje biti primenjene i u nacionalnom investicionom planu, gde bi novac isključivo bio usmeren na kapitalne investicije, a pre svega na koridor 10. Nedostatak novca u budžetu osetiće i poreski obveznici, koji bi trebalo da očekuju narednih nedelja rigoroznije kontrole Poreske uprave da li izvršavaju svoje obaveze.

Trenutno se prave računice gde i koliko se može uštedeti novca.
- Treba biti realan pa čak razmišljati i o pesimističnom scenariju, a to znači da do kraja godine imamo privredni rast umesto tri i po odsto, od nula do jedan odsto. Prvo o čemu se razmišlja je smanjenje rashoda, a to znači manji broj funkcionera i ministarstava sa pratećim osobljem. U nacionalnom investicionom planu treba tražiti mogućnost smanjenja svega što je van investicija koje se odnose na koridor 10 - kaže sagovornik „Blica” iz Vlade.
Verica Kalanović, ministar za nacionalni investicioni plan, međutim, objašnjava da je 30 odsto NIP-a upravo čine tri velika nacionalna projekta, a da se ostalo odnosi na ostala kapitalna ulaganja.
- Ova godina je u znaku teških restrikcija, a naši projekti su samo ono što je prioritet prioriteta u svim ministarstvima i opštinama, kao i ono što je država kroz ugovore preuzela kao obavezu iz prošle godine. Podsećam da je prvi projekat koridor 10, a drugi podrška razvoju automobilske industrije u Kragujevcu. Treći nacionalni projekat je podrška infrastrukturnom razvoju 40 najugroženijih opština čiji je stepen ekonomskog razvoja ispod 50 odsto u odnosu na prosek u Srbiji - kaže za „Blic” Verica Kalanović.
Kada je reč o prihodima, iako se govorilo o mogućem povećanju PDV-a, stiče se utisak da ne postoji jedinstven stav da li ovaj namet povećati ili ne. S jedne strane, može se čuti da će se akcenat staviti na povećanje prihoda od PDV, i to tako što će se strože kontrolisati da li poreski obveznici namiruju svoje obaveze. S druge strane, govori se da je povećanje PDV-a dobar način da se uvećaju budžetski prihodi.
Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta Vlade Srbije, kaže da će morati da se smanji redovna potrošnja, koja bi podrazumevala i smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji.
- Vlada će morati da preduzima mere za povećanje budžetskih prihoda, a jedna od njih je i povećanje PDV-a - predlaže Arsić i dodaje da bi povećanje ovog poreza moglo ići uporedo sa smanjenjem nekih drugih.
Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja poručuju da neće podržati eventualno povećanje PDV-a i smanjenja plata.
- Podržaćemo, međutim, svaku vrstu racionalne uštede u državnoj administraciji. Mi smo već smanjili broj državnih sekretara i pomoćnika ministara. Nastavićemo sa uštedama gde god je to moguće. Već se strogo kontrolišu troškovi službenih putovanja - naglašava za „Blic” Nikola Papak, savetnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja.
Ono što najviše brine kreatore ekonomske politike je budžetski „gep”, ili narodski rečeno „rupa” u državnoj kasi. Ona se može popuniti jedino dodatnim zaduživanjem kod međunarodnih finansijskih institucija.
- Srbiju očekuje i promena aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom s kojim bi trebalo da se razgovara o povećanju iznosa kredita koji bi iznosio od 1,5 do dve milijarde dolara. Međutim, i tu je potrebno sagledati stvarnost, a to je da li će ova vlast moći da ispuni ono što bude obećala. Takođe, neophodna je i realna procena prihoda od privatizacije - ističe naš sagovornik iz Vlade.

Nerealna očekivanja
Projekcije za ovu godinu
Inflacija (potrošačke cene) 8%
Rast BDP-a 3,5%
Budžetski deficit - maksimum 1,7% BDP-a
Deficit tekućeg platnog bilansa 16% BDP-a
Rast plata u javnom sektoru - usklađivanje sa inflacijom
Zamrznute penzije
Rizici
Niži budžetski prihodi
Veći transferi za socijalna davanja
Manji privredni rast
Manjak sredstava od privatizacije
NAPOMENA: Podaci su iz memoranduma o ekonomskoj i fiskalnoj politici Međunarodnog monetarnog fonda (decembar 2008)

Izvor: Blic

Ovo je svakome ko zna nešto o ekonomiji i privredi odavno poznato. Jednostavno uz takvo ponašanje ide ovakav redosled događaja.

Prva stvar koju treba redukovati su razne službe i državna administracija

- vojska : poslati regrute ili na civilno ili kući, ostaviti samo profesionalce.

- smanjiti broj radnika po raznim državnim upravama i administrativnim službama barem na pola (ostali će se uplašiti pa će efikasnije raditi svoj posao). Surovo jeste, ali ima ih stvarno mnogo, Srbija je rekorder što se valičine administracije tiče.

- smanjiti PDV

- BIA - demontirati 70% - puno troše - ne rade ništa pametno/potrebno


A neki su se zanosili pričama o kupovini oružija od Rusa i metrou u BG...
a kada neko napiše :
nema para

odgovor je :
ovi/oni to zaslužuju

Bojim se da su to probali tokom 20. veka na više mesta pa nije uspelo. A za kukuruz znam, ali moralo je da se desi da seljaci shvate kako izgleda realnost. Nije nikom bilo zabranjeno da svoj kukuruz proda jeftinije nego su oni bili alavi.

Đilas: Sprečiti iznošenje novca
20. februar 2009. | 11:10 -> 11:58 | Izvor: Beta, Tanjug

Jagodina, Beograd -- Funkcioner Demokratske strane Dragan Đilas ocenio je da je kurs evra od 95 dinara "ravan katastrofi" i pozvao guvernera da reaguje.

Đilas, koji je i gradonačelnik Beograda, rekao je da je "dužnost guvernera Narodne banke Srbije i države da spreče strane banke da iznose evre iz Srbije". "Kada vam evro skoči sa 75 na 95 dinara za 45 dana, onda to sve živo poremeti u ovoj zemlji, meni niko ne može da objasni kako je sada moguća tolika tražnja za evrima, a nije je bilo", rekao je Đilas.

On je sinoć u emisiji jagodinske televizije "Palma plus" rekao da su banke koje su ovde otvorene veoma mnogo para investirale u Srbiju zato što je kamata na kredite bila četiri puta veća nego u zemljama Evropske unije, "pa su super zarađivale".

Sada kada su ugrožene njihove centrale, odlučile su da pare povuku nazad, odjednom.

"Dužnost guvernera i države je da takve stvari spreče, jer je nemoguće da svaki dan prodajete po nekoliko desetina miliona evra i da se ne štampaju nove pare, a da se to dešava, znači neko taj novac iznosi iz zemlje", rekao je Đilas.

On je istakao da bi "bio mnogo srećan kada bi javnost znala koliko je koja banka transferisala svojoj centrali evra iz Srbije u poslednja dva i po meseca".

"Ne kažem da to nije njihov novac i da nemaju pravo na neki način da sa njime rade šta hoće", kaže on.

"Ali je ovde dobit bankarskog sektora lane bila 300 miliona evra i mislim da je posao ljudi koji su nadležni za bankarski sektor da zaista kažu: ljudi, ovo ne može više da se radi", rekao je Đilas.

Ako krediti koštaju 25 odsto godišnje, a "koštaju", pošto NBS daje kredite ostalim bankama po 18 odsto, koji je to biznis na svetu koji to može da izdrži, ako je legalan, i koji je taj biznis koji dozvoljava kamatu od 25 odsto, zapitao je Đilas.

On je napomenuo da je narod u Srbiji zaplašen ovakvim rastom evra i da strahuje da se ne vrati vreme od pre deset godina.

O ovoj temi možete čitati i u rubrici Drugi pišu.

Kanjevac: Dinar precenjen

Direktora Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Miloje Kanjevac izjavio je da je kurs dinara nerealan i precenjen. Kanjevac je rekao da bi realan kurs trebalo da bude 150 dinara za evro, što bi podstaklo izvoz, a time i proizvodnju i zaposlenost.

"Kada je dinar precenjen u odnosu na evro, na dobitku su samo uvoznici, dok država samo radi u korist svoje štete. Nema zemlje u svetu koja precenjuje domaću valutu i
onemogućava izvoz, a povećava dug", ukazao je Kanjevac.

Intervencije Narodne banke Srbije kojima se brani kurs Kanjevac je okarakterisao kao "čisto gubljenje novca" i upozorio da država mora da saopšti isitnu o tome koliko dinar zaista vredi.

Izvor: B92