Veštac i veštica

Voleti nekog znači - izložiti se odbijanju i bolu ili prihvatanju i uzvraćanju osećanja! I to je to!

Ja "veštica" živela sam u iluziji da sve držim pod kontrolom i da ne postoji biće koje će moći da poremeti moj miran, organizovan, hladan bele boje život... preživljavala sam zahvaljujući poslednjoj odbrani - begom u samotničko osobenjaštvo. Bila sam sebi zaštita, oslonac, merilo i kriterijum... imala sam samo sebe i bez sebe nisam želela da ostanem!

A onda si bahato u moj život ušetao ti i poneo se kao pravi "veštac". Nekako si "nanjušio" da ispod moje površine "jake", postoji osetljiva žena i sva ona osećanja za koja sam mislila da će ih možda tek arheolozi iskopati za nekoliko vekova, pronašao odmah i sad imaš moć da me svojim odlascima teraš u ludilo, da me svojim dolascima uzdižeš do neslućenih visina radosti, da me svojim nejavljanjem bacaš u očaj, a da me samo jednim tvojim telefonskim pozivom učiniš da se osećam kao štene koga je gospodar pomazio po glavi i ono je sada... srećno i odano...

I gde je sada ona opuštena, nezavisna žena, dovoljna sama sebi, sa uspešnom karijerom, finansijski stabilna, sposobna da izdrži sve? Gde nestade "veštica" koja ume da kaže: Dosta! Ne! Neću! Ne želim! Ja mogu sama!

I dete sa pet godina shvata da je glupo igrati se sam, ali shvatiti to sa četrdeset godina - pa najblaže rečeno... tragično je!

Sada svaki dan proveden sa tobom jeste čudo iz sto razloga. Prosto želim da budem intimna sa tobom na svim nivoima i na sve načine kojima to može da se postigne i zato dok slušam kako ti se disanje ujednačava pre nego što utoneš u san, zamislim da sam najzad našla mesto za sebe... Ne znam koliko ću moći da tu ostanem, ne znam koliko ću još moći da budem ovako "pripitomljena" i dobra ali uvek, kunem ti se, mogu nanovo da postanem "veštica"! I sada, dragi moj "veštac" - sve od tebe zavisi! Brini o meni tom tvojom neočekivanom dostojanstvenom nežnošću koju sam jedino ja u tebi i pronašla!!!
Vanda Vladić