Osnovni principi hrišćanskih demokrata Srbije


 Uvod

Vera bez dela je mrtva (Jak. 2, 20).  Hrišćanski demokrati su hrišćani koji su ovaj princip kamenom temeljcem njihovog života i političkog stanovišta.  Mi shvatamo da poricanje ovog principa u društvenom životu vodi ka pobedi zla i nepravde, i da je znak pasivnosti i težnje da se Bog učini odgovornim za našu nebrigu, slabost i strah.
Mi ne želimo da opravdamo našu pasivnost i ravnodušnost na nepravdu oko nas sa rečima: ,,Svaka je vlast od Boga''. Mi ne shvatamo Hrišćanstvo kao način se pobegne od stvarnosti i povlađivanje apatiji i opsenama sveta, već kao priručnik za političko delovanje.
Oni koji dele hrišćanske principe predugo vremena nisu uzimali aktivnog učešća u društvu. To nas je dovelo do tačke da su vlast preuzeli uticaji koji uništavaju osnovne tekovine naše civilizacije.
To se desilo na više načina: u direktnom i otvorenom uništavanju crkava i Hrišćanske vere tokom totalitarnih režima, ili kroz postepenu i lukavu zamenu hrišćanskih vrednosti sa liberalnim. Iako se oni možda čine sličnim, oni imaju sasvim drugačiju svrhu, posebno kada se širenje i postojanje zla pravda tolerancijom, a ismevanje i ponižavanje pravog morala slobodom govora.
Naša civilizacija počiniće samoubistvo odbacujući hrišćanske temelje na kojima je sagrađena. To se dešava u svakom smislu reči.
Veru treba praktikovati. Kao što kaže Sveto Pismo: ,,Vera je temelj onoga čega se nadamo“ (Jevr.11). Došlo je vreme za delanje.
Pred vama se nalaze „Osnovni principi hrišćanskih demokrata Srbije“. Dokument sadrži dvanaest tačaka koje predstavljaju kamen temeljac našeg budućeg socijalno – političkog delovanja.

1) Duhovna obnova
Duhovna obnova srpskog naroda je preduslov svake obnove i svakog razvoja. Nema napredne Srbije, bez duhovne obnove. Pod tim podrazumevamo povratak  i obnovu jevanđelskh vrednosti i vrlina koje su vekovima krasile nas narod, oblikovale našu kulturu, državnost i formirale naš identitet. Pravoslavno Hrišćanstvo je sastavni deo srpskog identiteta i smatramo da Srpska Pravoslavna Crkva treba da bude glas savesti u društvu Srbije i da dobije ulogu koja joj pripada, a to je  slobodna Crkva u slobodnom društvu. Druge crkve i verske zajednice, takođe, treba da imaju svoje mesto u društvu, bez diskriminacije ili odbacivanja bilo koga i da zajedno sa Pravoslavnom Crkvom zastupaju odbranu tradicionalnih vrednosti, koje su ugrožene agresivnim sekularizmom i materijalizmom.

2) Vreme za hrišćansku demokratiju
Hrišćanska demokratija je najmlađa od današnjih vodećih političkih doktrina. Kada se hrišćanska demokratija pojavila na velikoj političkoj sceni, njeni protivnici iz raznih evropskih partija su tvrdili kako ona ne sme nastati jer ona spaja poslodavce i zaposlene, zemljoradnike i intelektualce. Ali, ova raznolikost je glavna snaga hrišćanske demokratije. To je moguće jer je osnov hrišćanske demokratije da ceni ljude iz različitih slojeva društva – siromašne i bogate, one iz svih  krajeva Srbije. Naša ideja pomaže da se nađe kompromis između bivših suparnika, i pomaže ljudima da vide sebe kao ujedinjenu naciju, a tačno ovo je ono što Srbiji ovih dana treba.

Hrišćanska demokratija je jedina politička doktrina koja je sposobna da objedini najbolje ideje političke desnice i levice, da načini prostor novim stvarima i da očuva najbolje i najkorsnije elemente prošlosti. Snaga kompromisa, i jedinstvo između različitih društevnih grupa koje hrišćanska demokratija nudi se ne zasnivaju na nekakvom komercijalnom ugovoru između ponude i tražnje, različitih društvenih grupa i klasa, već na zajedničkim vrednostima Hrišćanstva za sve grupe i nivoe stanovništva.
Hrišćanski demokrati priznaju demokratski poziv kao jedini koji može da stvori uslove za održanje dostojanstva ličnosti i njenih fundamentalnih prava.

Sa druge strane, to nas ne sprečava da demokratski proces smatramo nekompletnim i nesavršenim, tako da je produbljivanje i usavršavanje tog procesa jedan od naših ciljeva.
Hrišćanska demokratija je najefektivnija doktrina za zemlje na početku svog teškog puta ka demokatiji i uspehu, i koje su prošle kroz dugi period totalitarnih režima. Ni jedna druga doktrina ne može da uspe u tim uslovima. Socijalna demokratija je ideologija društva gde su ljudi nahranjeni a društvo je u zdravom stanju. Kada je društvo postiglo nivo gde ima razvijenu ekonomiju, kada postoji opšte saglasje o osnovnim vrednostima, kada je poslovna elita razvila svest i shvatanje opštih ciljeva sa narodom, i zaposleni su dobro organizovani i imaju strukture koje su sposobne da zastupaju interese na efikasan i civilizovan način, socijalna demokratija može da funkcioniše. Ništa od navedenog nije slučaj sa Srbijom.

U sadašnjim uslovima neoliberalizam sa svojom neograničenom konkurencijom, sebičnošću i dominacijom najmoćnijih će samo odvesti u ,,divlji kapitalizam'' i prosperitet za nekoliko oligarha  i tajkuna. Razvoj kriminala u srpskoj ekonomiji tokom poslednjih  godina je pravdan sloganima neoliberalizma.

3) Politika i etika
Politika po našem mišljenju treba da se vodi etikom. Treba razviti osnovne vrednosti slobode, tolerancije, jednakosti, socijalne pravde i mira. To se ne može postići ako se stvaraju mere koje to sprečavaju. Ciljevi i sredstva politike treba da budu u skladu.

To su metodi nenasilja, praktikovanja pravde i prava, dijaloga i tradicije.
Pragmatizam koji je zapravo zaborav osnovnih vrednosti i njihova zamena egoizmom, klijentelizmom i pohlepom, korupcijom i voljom za moći, je naš prvi neprijatelj.

4)  Pravo na ljudsko dostojanstvo
Svetopisamska i crkvena tradicija svedoče nam o tome da je čovek stvoren po obrazu i podobiju (sličnosti) Božijem. Pravo na život predstavlja temelj svih ljudskih prava. Naročito je važno naglasiti fundamentalno pravo ljudskog bića na rođenje. Argument protiv abortusa ne polazi samo od premise verskih principa već svoje opravdanje nalazi i u prirodnom poretku stvaranja, u osnovnim konceptima ljudskih prava i socijalne pravde. Pravo na život ne zavisi od određenog verskog ubeđenja, već ono predstavlja prirodno i neotuđivo pravo koje izvire iz dostojanstva ljudskog bića. Odbrana prava na život od momenta začeća do završetka života, jeste odbrana dostojanstva ljudskog bića. Svako sagledavanje ovog ozbiljnog pitanja mora poći od jasne premise da planirani abortus predstavlja oduzimanje života ljudskom biću kojem je to postojanje dato. Čin koji dozvoljava da se već postojećem ali ne i rođenom ljudskom biću oduzme pravo na dalje postojanje, ne može ni na koji način biti princip humanosti i pravde.
Dostojanstvo čoveka i ljudskog života, uključujući i ono nerođenog deteta, predstavlja neizostavnu, nezaobilaznu stavku. Svako ljudsko biće treba smatrati kao jedinstvenu i samostalnu individuu tokom svih faza života. Dostojanstvo svake osobe ima jednaku vrednost bez obzira na pol, rasu, nacionalnost, dob, hendikep, verska ili politička ubeđenja, zdravlje i mogućnosti, uspeh ili manjak uspešnosti i sud drugih. U ovom kontekstu važno je naglasiti i potrebu za poboljšanjem socijalne negu ženama u drugom stanju i  osobama sa invaliditetom.
Odgovorna državna politika prema afirmaciji i povećanju nataliteta treba da bude jedna od ključnih pitanja od kojih zavisi opstanak našeg naroda. U tom kontekstu veoma je važno pored javnih kampanja za povećanje nataliteta obezbediti i sve preduslove kako bi porodica imala sve uslove za normalan život, besplatnu zdravstvenu negu i besplatno obrazovanje.

5) Porodica kao temelj društva
Porodica predstavlja temelj društva. Porodica predstavlja najosnovniji oblik društvene zajednice. Ona pruža pojedincu sigurno okruženje unutar koga on može da razvija sve one pozitivne vrednosti koje treba da ispoljava unutar šireg društvenog okruženja. Porodica predstavlja mikro-zajednicu, koje ima sve osnovne atribute jednog društva. Zdravo porodično okruženje postavlja temelj zdravom društvu.

6) Solidarnost, decentralizacija (supsidijarnost) i hrišćanska socijalna etika
Svetopisamska i crkvena tradicija posebno naglašavaju važnost saosećanja jednog ljudskog bića prema drugome. Ovo podrazumeva napuštanje indeferentnog i pasivnog stava u odnosu na pomoć koju je potrebno ukazati drugome. Svaki član društva snosi individualnu i korporativnu odgovornost da bi služio i pomogao drugome. Jedan od zadataka države jeste da putem različitih programa i aktivnosti podstiče ove vrednosti kod pojedinaca, porodica i organizacija.
Solidarnost predstavlja brigu pojedinca za svojeg bližnjeg, empatiju, izražaj čovekove socijalne prirode. Kao etička dimenzija ona proizilazi iz dostojanstva čovekove ličnosti. Solidarnost podrazumeva primanje a i davanje. Svako ko očekuje pomoć treba biti biti spreman i da pomogne. Solidarnost nije samo imperativ pojedinca već i kolektiva, kao i same države. 

Suština hrišćansko – socijalnog učenja jeste pojam supsidijarnosti. Ostvarenje slobode zahteva odgovorno uređenje života po principima supsidijanosti. Iz ovoga proističe da država treba da se odrekne preuzimanja zadataka koje mogu da obave pojedinac ili manji deo društvene zajednice. Treba prepustiti pojedincu odgovornost da za one stvari koje može postići sam, u porodici ili u dobrovoljnom zajedništvu sa drugima. Ideja supsidijarnosti važi i u odnosima između manjih i većih zajednica, kao i slobodnih udruženja i državnih ustanova.

7) Socijalna pravda
Hrišćanski demokrati podržavaju one ljude koji rade i zarađuju svojim rukama, bez obzira ko je ili šta ta osoba. Prigodna nagrada pripada za teški rad rudara uglja koji pod zemljom rizikuje svoj život, tako i za organizacione sposobnosti i inicijativu biznismena. Ako je taj princip prekršen, o kakvoj solidarnosti uopšte možemo govoriti?
Socijalna pravda je ključ. Napredna Srbija nije moguća bez ekonomske stabilnosti, koja opet nije moguća bez političke stabilnosti. Da bi se ovo postiglo, potrebno je građanska saglasnost oko osnovnih principa. Ali saglasje je nemoguće bez socijalne pravde. Postoji određeni redosled: socijalna pravda – građanska saglasnost – politička stabilnost – ekonomska stabilnost.

Želja za pravdom je posebno jaka sada u vremenu tranzicije.  Srbija nikada nije bila zemlja u kojoj su postojale velike  i drastične razlike između bogatih i siromašnih. Solidarnost i pomaganje uvek su bili cenjeni u našem narodu. Taj osećaj solidarnosti koji uvek postojao se ne sme prepustiti zaboravu. Socijalna pravda će  postati i ostati kamen temeljac Srbije.

  Ekonomija solidarnosti
Moderna ekonomija nije kao stari kapitalizam kod koga se učilo iz starih udžbenika. Ovo je najkomplikovaniji koncept u kome svako obavlja svoju funkciju. Velike kompanije, njihovi menadžeri i vlasnici velikih korporacija u bilo kojoj zemlji nisu samovlasni gospodari nacionalnih blaga. Oni služe kao menadžeri, pružajući efikasno upravljanje u raznim privrednim granama. Društvo im je poverilo ove funkcije i ima pravo da od njih traži izveštaj.
Glavni zadatak hrišćanskih demokrata je da razvije sistem gde će bogati morati da shvate da ne mogu da napreduju ne obazirući se na potrebite i očajne. Svi smo u istom čamcu.

Moderni prosperitet nacije se ne meri zlatnim rezervama, već količinom materijalnih, intelektualnih i organizacionih resursa države. Svi članovi društva i doprinos svakog ka opštem dobru su važni u tom sistemu. Stabilnost takvog sistema ovisi o uzajamnom poštovanju ljudi, kao i racionalnoj i pravednoj ravnoteži interesa različitih nivoa društva. Ako ne postoji poštena veza između rada i poslovanja, nezadovoljstvo naroda se izražava radikalno, i od toga niko nema koristi. Ne samo da će aktivne i destruktivne akcije preduzeti oni koji se osećaju beznadežno, već i bezakonici. Njihova apatija i pasivna sabotaža će kočiti planove energičnih i promišljenih menadžera i biznismena. Princip ,,uzmi sve i raspodeli svima'' neće dovesti do poboljšanja života siromašnih.

Perspektiva i moć vlasnika i biznismena mora da se promeni. Reči iz Svetog Pisma: ,,Gle, vapije plata vaših poslenika koji su požnjeli  njive vaše i koju  ste im zakinuli, i vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota’’ (Jak. 5,4). Ovaj princip odgovornosti treba da postane zakon. Ako poslovdavci zapostave svoje dužnosti prema radniku, kako od njega mogu da očekuju pošteni rad? Svrha  je da razviju sistem podrške i odobravanja, zajedno sa obrazovanjem koje podupire poštenje u društvu, i država će biti na svačiju korist. Ovo treba svako da shvati.
Na ovaj način hrišćanski demokrati shvataju glavne uslove za uspešnu ekonomiju.

9)  Tradicionalno i moderno
Hrišćanski demokrati shvataju konzervativizam ne kao povratak neštom starom i zastarelom već kao čuvanje i razvitak stvari dokazane vrednosti.  Društvo ne može da bude zdravo i stabilno ako u njemu nema zdravog konzervativnog poretka. Sve promene u životu ove zemlje i nacije treba da se odigraju po principu: ,,Sve mi je slobodno  ali  sve na koristi, sve mi je slobodno, ali sve ne izgrađuje' (1.Kor 10, 23-24)'.

Naš konzervatizam je daleko od slepe idealizacije prošlosti. Za nas, prošlost nije ikona već udžbenik. I svetle i tamne stranice naše istorije su nam podjednako vredne. Okretanje istoriji nije način da lečimo naš povređeni ponos, već da stimulišemo rad na greškama prošlosti.

Mi se ne zalažemo za obnavljanje starih porušenih temelja i ponavljanje grešaka tokom izgradnje istih, već za gradnju novih temelja uzimajući u obzir zahteve budućnosti ali koristeći iskustvo prošlosti. Žito treba odvojiti od kukolja. Srbija će se zasnivati na večnim a isprobati na vremenskim vrednostima. 

10) Evropa
Sudbina Srbije je suštinski povezana sa sa sudbinom cele evropske  civilizacije. Takmičenje dva smera razvitka se odvija u samoj evroatlantskoj civilizaciji. Jedna liberalan vodi evropske nacije u korupciju, gubitak snage i uništenje temelja koji su načinili Evropu onim što ona jeste. Drugi konzervativni je uperen ka očuvanju osnovnih vrednosti evrohrišćanske civilizacije. Kada govorimo evropskoj hrišćanskoj civilizaciji uvek treba imati na umu da u njoj postoje dve različite tradicije - istočnohrišćanska i zapadnohrišćanska. Bez obzira na  sve razlike obe tradicije dele zajedničko hrišćansko nasleđe. To nasleđe mora biti osnova i izvor zajedničke snage radi zajedničkog prevazilaženja iskušenja  vladavine materijalizma i sekularizma

Evropa prolazi kroz ozbiljnu krizu. Izgubila je putokaz ka budućnosti. Uprkos tome, veliki povratak zdravih konzervativnih snaga se odigrava danas  u mnogim zemljama, i hrišćani treba da više učestvuju u političkim aktivnostima. Hrišćanski demokrati Srbije nameravaju da zauzmu dostojno mesto u tom globalnom procesu. Ovu činjenicu treba uzeti u obzir pri biranju strateških partnera u svetu. Srbija će postati pouzdani parnter svim zdravim nacionalnim i globalnim pokretima koji se zasnivaju na hrišćanskim vrednostima.

11) Očuvanje prirodnih resursa
Nega prema prirodnom okruženju i očuvanju prirodnih resursa svoje polazište nalazi u Svetopisamskoj paradigmi gde je čoveku kao gospodaru poverena zemlja koju treba da neguje i za koju je odgovoran. U sadašnjem vremenu u kojem je usled globalnog zagađenja i zagrevanja došlo do značajnih klimatskih promena i ozbiljnog narušavanja eko sistema važno je podsticati proizvodnju obnovljivih – ekoloških goriva i smanjivanje emisija štetnih gasova.
Mora se zaustaviti uništavanje ekosistema u rekama i šumama. Budžetska sredstva moraju se organizovati kako bi obezbedila razvoj i sprovođenje mera za zaštitu životne sredine. Ovo podrazumeva i zakonske mere koje bi oštro sankcionisale narušavanje i zagađivanje životne sredine, posebno uzimajući u obzir industrijske pogone.

12) Okrenutost  ka budućnosti
Važan pokazatelj zdravlja nacije i/ili civilizacije je način na koji ljudi gledaju ka budućnosti, spremnost da žrtvuju sadašnja zadovoljstva zarad dobrobiti budućih pokolenja. Građani Srbije, kao i drugi Evropljani, žive dan za danom i misle sve manje o njihovoj odgovornosti ka budićim generacijama. Izgubljena je sposobnost da se premesti moć, kao sposobnost da se zakoče sopstvene želje zarad postizanja viših ciljeva. Čak se i sam cilj često gubi. Težnja ka budućnosti je izgubljena. Ovo je lako uočiti u praktičnoj politici Srbije. Svaka vlada, i svaka politička snaga je sposobna da ponudi zemlji dugoročni projekat za budućnost. Vlasti nisu sposobne da vide budućnost više od dve godine unapred.
Ovaj način razmišljanja se preneo na celu naciju. Razočaranje raste. Ljudi ne vide ciljeve ispred sebe koji bi ih motivisali i nadahnuli.
Poraz i sindrom žrtve oblikuju Srbiju. Stranice naših udžbenika su puni plača o našoj nesreći i nanetim uvredama na svakakve načine.
Naša svrha je da potpuno promenimo pravac naše kulturne politike u državi.
Treba da se rešimo bilo kakve kuknjave i depresije.
Obim posla pred nama je dosta velik, i mi moramo spasiti ono što je ostalo pod ruševinama. Mi treba da sastavimo sve individualne intelektualce koji su stvarno sposobni da oforme našu kulturu, i skupe semenke koje čine istinsku srpsku kulturu. U kulturnoj sferi se formira unutrašnja snaga koja neće dopustiti da nacija poklekne pred svojim poteškoćama. Ona će dati život i impuls koji su potrebni da se teži ka budućnosti.

http://www.hriscanskademokratija.iz.rs/

Videh na linku da hriscane u Srbiji predstavlja ni manje ni vise nego.. Batic 

Zapravo, poenta je u nazivu tj. imenu.. nazalost, na to su se svele hriscanske partije u Evropi, samo ime ostade.

Hriscanstvo i demokratija su u velikoj suprostnosti-po svojim cioljevima i nacinaima delovanja, utemeljenja,.....
Hriscanstvo trazi postovanje i zagovara, postovanje Boga, isusa a demokratija je za vladavinu naroda.

kako onda  moze postojato demohriscanska....... nesag;lasje..... ili demagogija.....
Ne mogu se babe i zabe sabirati...

Na stranu Batić, al ovo što si napisao nema veze sa životom. Bog se poštuje na sličan način kao i recimo određena kultura ili društvo. Ti možeš da budeš deo jednog društva kao arheolog, pisac, astronaut ... šta god čime možeš da doprineseš ukupnim dostignućima sopstvenog društva, kao što možeš da budeš i hrišćanin i da budeš bilo šta do čega te upražnjavanje hrišćanstva dovede. Postoji rigidno tumačenje vere koje zastupaju pojedini sveštenici  svih hrišćanskih Crkava, najdrastičniji primer je postojanje Inkvizicije i borbe protiv svih naučnih i civilizacijskih dostignuća, ali to nije prošlo nigde na svetu. Osnove današnje evropske civilizacije,  kojoj kao daleke ispostave pripadaju i Severna i Južna Amerika i Australija, jesu hrišćanski principu, ne ubij, ne kradi, ne čini drugome ono što ne želiš da čine tebi i sl.
Crkva i religija imaju svoje mesto u svakom društvu, i suštinski je hrišćanstvo religija koja olakšava postojanje i opstajanje društvene svesti jer te tera da vodiš računa i o interesima drugih koji žive pored tebe. Problem Srbije je u tome što je Crkva 45 godina bila izvan svih društvenih tokova, pa danas imamo i preterivanja i postavljanja Crkve na mesto koje joj ne pripada. I Crkvi i narodu je sve to relativno novo, pa su mnoge stvari pomerene iz svoje prave pozicije. Ima jedan stav koji samo hrišćanstvo ima, za razliku od drugih religija, a to je da jedini neoprostiv greh pred Bogom nije prema samom Bogu, nego prema Svetom Duhu, koji je tvorac sveta u, kako bi rekao, Božije ime. Ukratko, jedino što Bog ne toleriše i ne prašta je greh prema samom životu i svetu u kojem živiš. Možeš ti da nepoštuješ Boga koliko hoćeš, i neće ti to biti uzeto za zlo, sve dok poštuješ bazične prinicipe sveta i života. Ne vidim šta je tu nedemokratski, sem ako pod demokratijom ne podrazumevaš svoje pravo da ideš ulicom i šamaraš svakog ko ti je antipatičan.

Tacno je da je od mnogih HD partija ostalo samo ime, ali sama ideja je dobra- demokratsko drustvo zasnovano na osnovnim i elementarnim hriscanskim vrednostima. Jer hriscanska demokratija nije mesanje jednog sa drugim, vec zalaganje za odredjene univerzalne hriscanske eticke vrednosti u demokratskoj drzavi i drustvu. NAzalost, Baticev DHSS je samo uzeo to ime ne zeleci da objasni sta sve to znaci ili sta bi bar trebalo da znaci. Kao sto na socijaldemokratiju monopo nema jedna partijaSDU, recimo, niti na liberalne ideje-LDP, tako ni na hriscansku demokratiju nema monopol DHSS.

Откад су то хришћански, а не неки универзални принципи, да не треба красти, убијати, чинити зло другом?

Hriscanski principi su i univerzalni.

HRISCANSKO-DEMOKRATSKE IDEJE NA ISTOKU EVROPE

Krajem oktobra 2008 godine u Ukrajini, u Kijevu održana je  konferencija i skup hrišćansko-demokratskih partija Istočne Evrope. Na skupu su bili prisutni predstavnici hrišćansko-demokratskih partija iz zemalja bivšeg SSSR - Moldavije, Ukrajine, Pribaltičkih zemalja, Gruzije, Jermenije, Belorusije, kao i iz Rusije. Kao što to biva dogovoreno je jačanje saradnje, unapređivanje ideja hrišćanske demokratije, veća poveznost partija ovog usmerenja. Konferenciju je podržao i Evropski hrišćansko-politički pokret-asocijacija hrišćansko-demokratskih partija Evrope, koja okuplja preko dvadeset sedam stranaka i brojne nevladine organizacije [1]

Iako se slobodno može reći da je hrišćanska demokratija u svojim počecima, naročito u organizacijonom smislu bila rimokatolički projekat, ona to dugo nije  ostala. Ubrzo je prihvaćena i kod protestanata, kao i kod pravoslavnih.  Kod poslednjih nije imala naročitog uspeha iz prostog razloga što su pravoslavni narodi dugo bili pod vladavinom komunističkih dikatatura.

Hrišćanska demokratija nastaje krajem 19. veka kao reakcija na liberalizam i  nastanak kapitalizma, koji je proizvodio veliko nezadovoljstvo radnika i provocirao širenje antihrišćanskih socijalističkih i komunističkih učenja. Kao reakcija i na socijalizam i na liberalizam  na Zapadu Evrope nastaje hrišćanska demokratija. [2]

Na Istoku se, istina u daleko manjoj meri i bez naročitog uticaja javio široko shvaćen pokret hrišćanski socijalizam i to pre svega u carskoj Rusiji. On je postojao kao širok pokret koji tražio socijalnu pravdu na hrišćankom osnovama i suštinski je bio protivteža ateističkom socijalističkom pokretu. Tradicija hrišćanskog socijalizma na Istoku ( Rusiji) je veoma bogata i predstavlja posebnu temu. U Rusiji su postojale su brojne organizacije i grupe tog usmerenja koje nikad nisu ostvarile naročit uticaj- Hrišćansko demokratska partija- Vaskrsenje, Hrišćansko bratstvo borbe, Petrogradski savez, Hrišćanska socijalistička partija i brojne druge [3]

Treba pomenuti i neka imena imena poput poznatog teologa Sergeja Bulgakova koji je u carskoj Rusuji jedno vreme bio poslanik kao hrišćanski socijalista, koji  svoje ideje obrazložio u knjizi – Hrišćanski socijalizam naročito u poglavlju - o Savezu hrišćanske politike - pokretu koji je trebao da objedini hrišćane različitih konfesija u društvenom zalaganju za slobodu čovekove ličnosti, slobodu zbora, dogovora, za socijalnu pravdu i zaštitu ugroženih slojeva . . .[4]

Pored Bulgakova izme|u dva svetka rata tako|e ruski istoričar i milislac Georgij Fedotov razvija i predlaže ideju hrišćanske demokaratije, brani demokratsku tradiciju ruskog naroda oličenu u Novgorodu, tzv. Republici Svete Sofije, a čije ideje, izlagane u časopisu Novi Grad, koji je izlazio u Parizu nailaze na osudu brojnih ekstremno konzervativnih krugova u tada”šnjoj ruskoj emigraciji. [5]

Poznati ruski filosof Nikolaj Ber|ajev vatreni je zagovornik personalističkog učenja tzv. personalizma u kome se ličnost nalazi na centralnom mestu.. Ideje koja jeste osnova hrišćanske demokratije. Više je puta govorio da je “njegove ideje nastavljao filosof Emanuel Munije, veoma značajan mislilac za pokret hrišćanske demokratije na Zapadu. [6]

Na neki način može se reći da su brojni istočno-hrišćanski misloci izvršili veliku uticaj na zapadnu hrišćansku demokratiju. Nažalost, hrišćanski socijalizam kao specifična ruska ideja nije doživeo sistematsko političko oblikovanje i ostao je na neki način utopijska ideja, iako njegove ideje nisu ni malo neralne i neostvarive. Obnova i razvoj hrišćanske demokratije na Istoku Evrope daje nadu da će osnovni postulati ovih ideja dočiveti svoj preporod. Ne bi bilo dobro da ovi pokreti postanu samo puki plagijatori zapadnjačkih modela, kada već imaju svoju autentičnu tradiciju.

Naravno, hrišćanske demokrate na Istoku Evrope nemaju onaj uticaj kakav su nekad imale i još uvek imaju u nekim zemljama  slične partije sa Zapada. Ali bez obzira na to, opcija postoji i živa je. U Ukrajini imaju mandate u parlamentu, u Moldaviji predstavljaju najjaču opozicionu partiju protiv vladajućeg režima, u Belorusiji su deo opozicionog fronta protiv vladavine Lukašenka, u Gruziji  predstavljaju respektabilan politički faktor, Rumunija je devedesetih imala hrišćansko-demokratsku vladu u Bugarskoj postoji manje uticajna Bugarska hrišćanska koalicija. [7] Rusija je devedesetih imala veliih šansi za razvoj ovog pokreta ali iz brojnih razloga partije i  pokreti vo|eni ovim idejama nestali su sa scene, naročito kada je 2002 donet zakon o zabrani registrovanja partija sa verskim predznakom. No, hrišćanske demokrate postoje i tamo od kojih se neki nalaze u parlamentu, u okviru širih političkih blokova. [8] Treba pomenuti I to da Ruska Pravoslavna Crkva U svom dokumentu Osnovi socijalne koncepcije RPC, u poglavlju koja razjašnjava odnos Crkve i politike, dozvoljava formiranje hrišćanskih (pravoslavnih) političkih organizacija. [9]

Srbija je u ovom pogledu izuzetak. Sa obnovom demokratije nije došlo do razvoja ovog političkog pokreta. Izuzetak je Demohrišćanska stranka Srbije koja do sada nije pokazalo naročitu želju da predstavi ove ideje  u srpskim uslovima osim što su izabrali naziv hrišćanskih demokrata - demohrišćani. No, bolje  je i tako nego nikako.. Hrišćansko - demokratske ideje mogi imati dobar odziv u Srbiji u koliko se na pravi način predstave. Jer hrišćanska demokratija kao politički projekat sabira u sebi najbolje političke ideje i desnice i levice, profilišući sebe kao umerenu opciju na centru. Srbija je umorna i od desnih i od levih skretanja i stranputica. Snage centra jedino mogu da obezbede normalan i miran život u društvu. A ta nova snaga je hrišćanska demokratija.

 

Izvori :

 

[1] http://njnjnj.ecpm.info/en/k/9278/nenjs/vienj/319491/68580/ECPM-involved-in-collaboration-of-Christian-Democratic-Parties-in-Eastern-Europe.html

[2].        http://en.njikipedia.org/njiki/Christian_democracy

 

[3].        Александр Щипков. Христианская демократия в России
http://njnjnj.religare.ru/2_239.html

[4]         http://njnjnj.gumer.info/bibliotek_Buks/Polit/Sem4/33.php,

Булгаков С. Н. Христианский социализм. Новосибирск: Наука, 1991. С. 228

[5]       http://njnjnj.gumer.info/bibliotek_Buks/Polit/Sem4/54.php

 

[6]       Nikolaj Ber|ajev, Samospoznaja,  Zepter Book NJorld-Beograd, 1998, 234-235 str

[7]         http://njnjnj.ecpm.info/en/page/9834

 

[8]       Александр Щипков. Христианская демократия в России http://njnjnj.religare.ru/2_26393.html,

[9]      Osnovi socijalne koncepcije RPC, Beseda, Novi Sad, 2007

 http://www.hriscanskedemokrate.org/

Такви принципи постоје у мање-више сваком друштву. Не сећам се да је код старих Словена, Римљана, Грка било дозвољено красти и убијати.

Svaki je

Postoji izreka jednog ranohirscanskog mucenika-Svetog Justina Filosofa: "Sve sto je dobro kod drugih, svojina je nas Hriscana".