Ко је овај човек? Да ли нас мрзи или смо му само тржиште?

Један је од највећих шпекуланата на берзама широм света. На берзама шпекулише милијардама долара са циљем дестабилизације валута и тржишта стварајући енормне профите у том процесу. Организација преко које иду шпекулације зове се Квантум група и у њој доминирају швајцарски и италијански финансијери, припадници "Црног племства". Сорош је заправо параван за англо-француску банкарску групацију породице Ротшилд. Један од чланова управног одбора Сорошевог Квантум фонда је Ричард Кац, председник "Ротшилд Италија С.п.А." у Милану и члан управног одбора Н.М. Ротшилд.

Ђерђ Сорош и веза са Ротшилдима


Сорош је мађарски Јеврејин(Хазар), рођен у Будимпешти 1930. године као György Schwartz(родитељи су 1936 променили презиме у Сорош). Школовао се у Лондону и педесетих година одлази у САД. Значајну улогу у његовом развоју имао је чувени Хазар Карл Попер (иначе идејни творац бесмислене кованице – „Теорија завере“), који је аминовао пројекте Сороша и био његов гуру. У свету се овај ,,сиви кардинал“ приказује као ,,Робин Худ компјутерског доба“, зато што, тобож, узима новац од богатих држава и срдачно их дели источној Европи и Русији, преко својих фондација.

На тај начин инсталира ,,демократију“ и ,,грађанско друштво“ у земље које су напаћене и исцрпљене у комунизму, а тај комунизам су ове земље угурали управо ти исти Ротшилди.
Каријеру је градио финансијскоим шпекулацијама широм света, и то највише захваљујући својој фамилији инвестиционих фондова ,,Квантум Фонд“, у коме су  директори, истовремено и његови агенти, италијански и швајцарски финансијери.
Веза Сороша и Ротшилда се остварује преко мреже поверљивих људи из који седе у управним одборима фондова, трустова, компанија, банака... Један од таквих је био извесни Ричард Кац(такође Хазар), члан одбора ,,Квантум Фонда“. У исто време је био на челу ,,Ротшилд Италија С.п.А.“ и у одбору комерцијалне банке ,,Н.М. Ротшилд & Синови“ у Лондону. Други битан играч је Нилс О. Таубе, такође члан Квантума и партнер инвестиционе групе ,,Сент Џејмс Плејс Капитал“, која сада припада Натањелу Ротшилду.
Веза се остварује и преко Сосијете Женерал Банке, у којој се налази директор Michael Cicurel, председавајући менаџмента Едмунда Ротшилда и члан савета Rothschild & Cie Banque.Такође, чест партнер Сороша је био и Џејмс Голдсмит(Хазар), рођак династије Ротшилд.
                     
Сорошева мрежа у Србији

У Србији, овај сиви кардинал врши припрему терена за Натањела Ротшилда и представља значајног креатора политичке, правне, привредно-финансијске, културне, медијско-информативне слике друштва. На том путу настоји да истисне цркву, језик, писмо, историју, национализам...Своју мрежу утицаја изградио још током деведесетих година преко ,,Фонда за отворено друштво“, ,,Фонда за хуманитарно право“, ,,Хелсиншког одбора“ , ,,Београдског круга“, ,,Европског покрета“, ,,Центра за антиратну акцију“, ,,НУНС-а“, ,,АНЕМ-а“, ,,ОТПОР-а“...
Теофил Панчић(лево) и Петар Луковић(десно) на промоцији „Пешчаника“. Ова два новинара у свакој прилици пљују по свему српском...
Данас, све водеће невладине организације јесу истурено одељење Ротшилда, и задужене су, не само да остваре што већи политички утицај, већ и за психолошко обликовање нације. Путем перманентног инпутирања геноцидности, злочиначке нарави и колективне кривице, ове фантомске организације желе да створе страх и срамоту у народу, која треба да се материјализује у виду индиферентности према комадању земље, расрбљавању или боље речено, колонизацији. То се спроводи и у форми либерализма, који треба да метастазира у институцијама државе, у породици, нацији, традицији, култури...те на тај начин треба да обезбеди несметан продор Ротшилдовој империји.
Поред горе поменутих организација, врло активно у овој офанзиви учествују још и  ,,Yucom“, Београдски центар за људска права, Грађанске иницијативе, Центар за културну деконтаминацију, Жене у црном, Иницијатива младих... Промотери ове антисрпске хистерије су Соња Бисерко, Наташа Кандић, Биљана Ковачевић-Вучо, Борка Павићевић(жена адвоката Николе Баровића), Миљенко Дерета, Војин Димитријевић, Срђа Поповић, Мирко Ђорђевић, Биљана Србљановић, Зоран Остојић, те новинари Петар Луковић, Теофил Панчић као и остале, нама по злу, добро познате Сорошеве ведете. 
   
Соња Бисерко (лево), распиривач мржње према Србима и Наташа Кандић са Карлом Дел Понте   
Такође, Сорош стоји иза форсирања антисемитизма, који се  приписује ,,српском ксенофобичном друштву“. За то су задужени Филип Давид, Јован Бајфорд, Ласло Секељ... У складу са тим су разни ,,инциденти“, претећа писма, скрнављење споменика, графити...Није згорег рећи да Фонд за отворено друштво стоји финансијски и идеолошки иза организација које се боре за права хомосексуалаца (Лабрис, ,,Queeria“, ,,Gay Serbia“...).
               

Маркетинг, медијска и логистичка подршка овом субверзивном пројекту се обезбеђује преко ,,независних“ медија, као што су Б92, Студио Б, радија ,,Слободна Европа“... Ваља поменути и следеће образовне организације Сороша: Универзитет Унион, Алтернативна академска образовна мрежа(ААОМ), Београдска отворена школа, Центар за женске студије(настао из феминистичке групе ,,Жена и друштво“)... У њима се врши регрутација будућих Сорошевих најамника. Центар за унапређивање правних студија Хјуман Рајтс Воч(HRW) је такође присутан. У истом табору се налази ЦЕСИД и остале организације које се баве испитивањем јавног мњења.

Политичка аквизиција Сороша       

Поред ,,невладиног“ сектора, Сорошеве руке се налазе на финансијама, које се контролишу преко разних ,,експерата“(Г17+) финансираних посредством ,,Отвореног друштва“.
Овоме треба додти, да Сорош има учешће у ,,Сосијете Женерал“ банци, која заузима значајан простор на финансијском тржишту а у сарадњи са Европском банком за обнову и развој купио је Ексим банку (SEEF Holding ltd Walkers је фонд који припада Сорошу и седиште му је на Кајманским острвима).
Хашки трибунал је такође финансиран од стране Сорошевих фондова.
Најагилнији огранак Сороша у политичком животу(наравно поред ,,невладиног“ система, и Г17+) Србије јесте коалиција окупљена око ЛДП и Чедомира Јовановића, који је на парламентарним изборима био најскупља Ротшилдова инвестиција. Ова антисрпска групација заједно са гостима радио емисије ,,Пешчаник“ (Б 92) најбруталније и најгласније артикулише замисли Ротшилдових. Spiritus agens ове вирулентне скупине је Латинка Перовић, родоначелник савременог либерализма у Србији.                             
Треба рећи да утицај Сороша иде и преко демократске странке. Најбољи пример за то је избор Оливера Дулића, кадра Соње Лихт,  за председника Скупштине Србије.

o njemu je bilo vise tema na burek.com u sustini covek nije vredan pomena sta reci o madjarskom jevreju sa americkim pasosem

Mali Чеда Јовановића je jedan od osnivaca zloglasnog "Zemunskog Klana". Novac koji je dobio od Sorosa uglavnom je ulagao u razvoj mafijaskih struktura i usavrsavanje metoda kidnapinga i reketiranja. Takodjer je ulagao na "zakazivanje" neugodnih ljudi i tako "oslobadjao prostor" za razvoj "Zemunaca"! Trenutno je, pored Bebe, Mila, Joce, Caneta i Kristijana jedan od najjacih Mafijasa Srbije.

Ја нисам успео да нађем ниједну. Ал изнервиро ме system кења како ова прича нема везе и како је у свету мед и млеко а само код нас туга, чемер и јад..

Postoji razlika izmedju njih neki su pravi kriminalci kriminalci vero dok se neki kriju pod politickim imunitetom, kriminal belih kragni!

pa nisi pronalazio jer su sve otisle pod lock zbog nasih grubih starteva, i moja malenkost je krsila neka pravila foruma onda, Sorosevi zastitnici su tada u velikom stilu pokusali nas trezvene i slobodne ljude da ubede kako je cika soros dobar covek bas taj sto ga spominjes SSovac danas poznatiji kao system on se najvise ritao zajedno sa svojom bratijom malim transvestitom, glavitjem, onaj... bg zaboravios am sad kako bese itd...

dUlic

Ево још о бараби  

Џорџ Сорош -- не јеврјески Јеврејин, како га назваху једне јеврејске
новине из Њујорка, је рођен у Будимпешти 1930. године. Било му је 14 година када су нацисти завладали Мађарском. Позирајући као унук мађарског политичара који надгледа конфискацију јеврејске имовине Сорош вешто избегава тадашњу судбину многих Јевреја.

После рата се сели у Лондон где 1952. године завршава студије филозофије на Лондон Сцхоол оф Ецономицс а касније добија и почасне докторате на универзитетима Оксфорд, Јел, у Белоњи и Будимпешти.
У Лондону, под утицајем филозофа и свог учитеља Карла Попера прихвата идеју о "отвореном друштву", коју касније разрађује на свој начин. Жељан новца и спутаван ограниченим могућностима у Лондону, Сорош одлучује да се 1956. гoдине пресели у Њујорк где ради на берзи. Проводи извесно време у истраживању разлике између лондонског и њујоршког тржишта да би 60-тих ушао у нови свет финансијског инвестирања тзв. хеџ фондовима (Хедге фундс), доступан само богатим инвеститорима и великим корпорацијама,

Први открива бескрајне могућности за богаћење манипулисањем хеџ фондовима - што му доноси огромну зараду и приступ контроли светског тржиста новцем.
Незајажљив у својим подухватима, Сорош са лакоћом дестабилизује нацију за нацијом уколико примети да јој недостају финансијски извори како би бранили своју валуту. Ту судбину су доживели Тајланд и Малезија крајем 90-тих година. Упитан да ли осећа грижу савести због еконосмке кризе коју је 1997..године настала на тржисту земаља далеког Истока због његовог шпекулисања тамошњим валутама, Сорош је одговорио: " Као равноправни учесник у тржишним трансакцијама последице мојих акција не треба да ме забрињавају."
Човек који је "Банку Енглеске довео на ивицу банкропства"
Сорош је 1992. године, преко своје фирме Квантум (Qуантум фундс) користећи углавном позајмљени новац, за неколико недеља зарадио билион долара кладећи се на британску фунту. Бољи познаватељи прилика тврде да се ту не ради о Сорошевом новцу него о новцу Рокефелер - Ротшилд интересне групације -- светске "владе у сенци", за коју Сорош ради као обични «потрчко», служећи се њиховим новцем и радећи по њиховим упутствима.
Том приликом је Британска централна банка потрошила све своје резерве у неуспешном покушају да спасе вредност своје валуте.

Наоружан са неколико билиона долара , неколико не владиних организација и слободном приступу центрима за одлучивање у Вашингтону , Сорошу веома једноставно полази за руком да обара владе у свету,ако нису погодне за бизнис, да покраде имовину тих земаља при чему му се још захваљују на том "доброчинству".
Тако Сорош у свом богатом арсеналу земаља којима је "помогао" да се
промени влада има: Пољску, Украјину, Чешку, Србију итд. Нешто слично је покушао и у Русији и Кини, али је залогај био сувише крупан, па је то одложио за неко друго време.

"Отворено Друштво"
Мрежа Сорошевих фондација покрива око 50 земаља.
Према дефиницији коју нуди Сорошев Институт за Отворено Друштво (ОСИ) "Отворено друштво је друштво засновано на схватању да нико нема монопол на истину, да различити људи имају различите погледе и интересе, да постоји потреба за институцијама које штите права свих људи омогућавајући им да живе заједно у миру. Уопштено говорећи, отворено друштво карактерише владавина закона, постојање демократски изабране владе, разнородно и динамично друштво, као и поштовање права мањина."
Да ли је човек који је осиромашио неколико земаља својим малверзацијама на берзи и имао великог утицаја на рат у бивсој Југославији; који је од Клинтона тражио да изради свеобухватан план стратегије за свргавање Садама Хусеина још 1998. године одједном постао доброчинитељ у својој 72. години живота?
Није баш тако. Ајде да видимо које невладине организације Сорош финансира, организује и које политичаре плаћа: Хјуман рајтс Воч и Мортона Абрамовица,Ворена Цимермана, Пол Голбеа , дректора Радио Слободна Европа (као и сам радио). У Сорошевој Међународној Кризној Групи (ИЦГ) се налазе Збигњев Бжежински, Всели Кларк, некадашњи врховни командант НАТО снага у Европи,Луиз Арбур и др. Сорошеви пословни партнери из Карлил Групе (Царлyле Гроуп), која највећи део свога профита заради кроз послове везане за продају оружја и војне опреме, су Џејмс Бејкер, Френк Карлуци- некадшањи амерички секретаром за одбрану и Џорж Буш- отац данашњег председника Америке. Сорош такође финансира и Међународни Трибунал у Хагу.
Сорош годишње потроши 300 милиона долара за одржавање мреже својих организација са око 1000 запослених у 30 земаља света.
Са падом Берлинског зида и колапсом комунизма у Источној Европи Сорош је схватио да је дошао његов тренутак да делује. Пољски покрет Солидарност помаже са 3 милиона долара као и Цартер 77,Вацлава Хавела у Чешкој и Андреју Сакарова у СССР-у. 1984 године отвара први Институт за Отворено Друштво у Мађарској. Улаже милионе долара у "независна медија " и опозиционе покрете у разним земљама Источне Европе.
А како је то "Отворено Друство" замишљено у Србији ?
Све што ради мора да ради у свом интересу .
1991. године ИОС пуни кофере анти-Милошевићевој колаицији са око 100 милиона долара. Тако финансира политичке партије, издавачке куће и "независна" медија у Србији, попут Б92. Посто су га скинули са власти наредни задатак којег опозиција добија од Сороша и његових гаулајтера је да Милошевића испоруче тзв. Међународном Трибуналу у Хагу , којег такође финансира Сорош са још неколицином "чувара људских права" Корпорацијом Тајм Ворен и Дизни,владама Саудијске Арабије и Малезије.
Због тога није ни чудо што је још пре бомбардовања Србије Сорош бацио око на рудник Трепчу вредан неколико билиона долара. Кроз своју Међународну Кризну Групу , Сорош диктира независност Косова и "приватизацију" српске имовине. Стога бар привидно налаже да ће од сада "УМНИК контролисати и руководити покретном и непокретном имовином, рудницима, банкама и другомимовином регистрованом на име Савезне Републике Југославије, односно Републике Србије и свих њених органа на територији Косова." Приватизација и социјална збивања у Србији се дешавају баш као сто Сорош замислио. Пошто држава своју индустрију систематски уништи неповољним законима и неповољним кредитирањем наилази талас стечајева. После стечајева Сорош доводи своје богате мецене који купују та предузећа по смешно ниским ценама.
Сорош данас има своја друштва и фондације по Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији. Сорош користи свој новац за поткупљивање утицајних новинара и политичара а сви противници његових визија су етикетирани као неонацисти, фашисти, антисемити или једноставно лопови и криминалци. Сорошев план "отвореног друштва" је веома јасно примењен на владајуће структуре привреду и друштво Србије.

Svi znaju da pomenutom prikace razne epitete, a nece da priznaju ni sebi ni drugima da ima onih koji podkupljuju i isto tako ima onih koji zele da budu potkupljeni.
Jedni bez drugih ne postoje.
Soros je samo nasao pogodno trziste za "prodaju" svoje "robe" i nista drugo.
Treba prvo da se zapitamo kakvi su to ljudi za koje (mnogi ovde od nas) glasaju na izborima.
Soros je neprijatelj za kog svi znamo, sta je sa onim pametnijim za koje neznamo?

a dobro...jos malo pa ce crci pasce