KUDA NA IZLET - PLANINA RUDNIK
Odmor na najvišoj šumadijskoj planini


Rudnik je od davnina poznat kao vazdušna banja, o čemu svedoče ostaci dvoraca i letnjikovca rimskih upravitelja, srpskog despota Brankovića i turskih spahija. Zvanično, 1922. godine, planina Rudnik je proglašena za vazdušnu banju. Nažalost, najviša planina Šumadije i danas je zanemarena i pomalo zaboravljena. Iako je od Beograda deli svega 120 kilometara, a od Ibarske magistrale, jedne od prometnijih saobraćajnica u zemlji, svega tri kilometra, varošicu Rudnik na istoimenoj planini i dalje posećuje manje turista nego što ona objektivno zaslužuje.
Prema istorijskim podacima, naselje Rudnik je veoma staro. NJegova prošlost seže u praistorijsko doba, kada su ga naseljavali Iliri i Kelti. U prvom veku nove ere do Rudnika su stigli i Rimljani. Pripadao je i kralju Dragutinu, a za vreme njegove vladavine ovdašnja varošica je postala kovnica novca. Nije čudno, imajući u vidu da Rudnik i danas krije pravo bogatstvo plemenite rude. Boravio je ovde i Đurađ Branković gradeći dvore i dvorane. Prema predanju, grad-utvrđenje na vrhu Ostrvice gradila je despotica Irina, poznatija u narodu kao prokleta Jerina. Ovde je i sahranjena. Imao je Rudnik još poznatih ljudi. Narod ovog kraja još uvek se rado seća i pominje čelnika Radiča Postupovića, ktitora manastira Vraćevšnica.
Dakle, odvajkada su ljudi voleli Rudnik, njegove šume i proplanke, vidike i staze. I danas ova planina pruža brojne mogućnosti odmora i rekreacije. Poslednjih decenija Rudnik je uglavnom okuplja decu, školarce, koji su dolazili u potrazi za čistim, zdravim vazduhom. Poslednjih godina je sve više i odraslih, koji ovde pronalaze pravu oazu mira i tišine, preko potrebnih za lečenje stresa i svakodnevnih problema. Proširuje se i turistička ponuda, a među najzaslužnijima su, svakako, vlasnici hotela „Neda Zamid“. U svom pionirskom pohodu otvoren je najpre objekat sa svega desetak ležaja, da bi već danas mogli da ugoste više od 120 gostiju. U turističkoj ponudi je i Šumska kuća, ovaj turistički objekat posluje u okviru preduzeća „Srbijašume“, a posebno je zanimljivo mesto gde je smeštena. Okružena stablima bukve i bora, na jednom brežuljku iznad varošice, predstavlja idealno mesto za odmor bez buke i gužve. Tome doprinosi i smeštajni kapacitet ove šume, s obzirom na to da ovde može noćiti svega desetak gostiju. Ovde se hvali i odličnim kuvarima, a na meniju su pretežno rudničko-takovski specijaliteti.
Na Rudniku se sve više ljudi okreću turizmu izdavajući sobe i vikendice. Ovim poslom se zasada bavi petnaestak porodica. Hranu možete i sami pripremiti, jer je u blizini pijaca i brojne prodavnice. Kuće su smeštene u živopisnim krajolicima, a za informacije se treba obratiti Turističkoj organizaciji opštine Gornji Milanovac.
Rudnik danas ima sportske terene, staze zdravlja, bazen, vidikovce... Samo sedam kilometara od varošice je i vrh Ostrvica, strma vulkanska kupa koja se završava zidinama srednjovekovnog grada, i koja je prava atrakcija za putnike avanturiste. Tu su i manastiri Vraćevšnica, Voljavča i Nikolje, a ljubitelje istorije će svakako obići i ostatke nekadašnje džamije, u narodu poznatoj pod nazivom Misa.
Uz sve to valja dodati i tradicionalnu gostoprimljivost Rudničana. I kažu, ko jednom upozna Rudnik, uvek mu se vraća. A da li je zaista tako, valjalo bi proveriti. Već tokom prvog slobodnog vikenda.
Autor:
Žaklina Milenković

Izvor: Glas Javnosti

Sve je ovo tačno,imam kuću na Rudniku i dobar deo detinjstva sam proveo tamo.Trenutno ima problema sa pijaćom vodom,ali zar ih nemaju svi?Toplo preporučujem svima,a i nije daleko od BG-a.
Koga interesuje,evo linka za bolje upoznavanje.
http://www.togm.org.yu/rudnik/index.htm