Kako volim ove univerzalne neznalice koje ponavljaju tuđe reči. Koliko je iznosio dug SFRJ i koliko je dug danas Srbije? Pričaš o nečemu o čemu nemaš pojma.

Немој само да ми патетишеш и подјебаваш буквалисто...

Спољни дуг СФРЈ која је "живела од кредита" је био око 14 милијарди евра... Данас, европска Србија која "не живи од кредита" има дуг око 19 милијарди евра... 

A po kom' kursu si preracunao dug SFRJ iz dolara u evro!? 

Иди гуглај!

Отприлике сви извори наводе ту цифру... Нисам новинар да бих се бавио дубљим истраживање...
Поента је битна, а то је да прича "живели смо од кредита" нема везе са здравим разумом баш као што је љубац објаснио...

Ide Feanoru kurs od ruke. A ne ume da razlikuje javni i privatni dug, niti zna da vrednost dolara 1985 i 2009 godine nije ista.  Ali avaj, ne piše na Google-u.  Na stranu komedijaške priče o nekakvom srpskom seljaku na čijim je plećima podignuta industrija.

А који ти дуг гледаш? Ја причам о укупном спољном дугу!!!
Ајде подучи нас вредности долара 1992. и 2009. а ако немаш шта паметно да кажеш осим да омаловажаваш и подјебаваш терај се са теме!

Ја опет питам како смо то живели 40 година од туђих пара а сад смо задуженији за 8 година?! Не умеш да одговориш рационално и подјебаваш... Не уклапа ти се у причу о пропалом комунизму... (који немам намеру да браним, само износим чињенице)

Већ наслућујем причу о неком тајном новцу, донацијама у војној опреми, невидиљивим кредитима и остало...

Feanor,

Ti i Ljubac ovde pričate smešne priče i teorije zavere o srpskom seljaku koji diže industriju i zlim Slovencima izrabljivačima sa Gorenjem.

Premisa o dugu ti je u samoj osnovi pogrešna. Zaduženost nije merilo da li se negde dobro ili loše živi.

Jugoslavija je bila zaduženija od Rumunije, Nikolae Čaušesku je neposredno pre revolucije slavodobitno objavio naciji da više nemaju dugova a zato im narod nije znao kako izgleda banana ili kafa. Za obrt kapitala i povećanje proizvodnje potrebni su krediti. Neko se uzajmljuje u državi, a neko u inostranstvu. Danas se u Srbiji pre svega zadužuju firme. Telekom Srbija se zadužio kod američke Citi banke da bi kupio Telekom Srpske. Da nije bilo kredita, ne bi bilo ni kupovine.

SFRJ nije imala tržišnu nego plansku socijalističku privredu gde su se pare pozamljivale po državnoj direktivi iz socijalnih razloga ili za otvaranje socrealističkih giganata koji često nisu imali ekonomsku logiku. Tako je država upumpavala novac iz inostranstva, kupovala socijalni mir a ulaganja u privredu se nisu vraćala zbog neproduktivnosti industrije. Zapad nam je davao te kredite iz političkih razloga jer im je Jugoslavija trebala kao tampon zona prema istočnom Bloku. Tako je funkcionisala zemlja dembelija zvana SFRJ.

Na stranu samo matematičko poređenje duga SFRJ i Srbije. Vrednost dolara i ukupna struktura svetske ekonomije pre dvadesetak godina i danas nije ista. Vrednost dolara osamdesetih godina i danas nije ista. Na primer, američki Apolo program po proračunima iz 1966. godine koštao je 21 milijardu dolara, a danas taj isti program košta 117 milijardi dolara.

Да, кад се неко супротставио мишљењу да смо живели од туђих кредита и за то изнео аргументе, прешли смо на причу о разлици између капитализма и социјализма... Значи нема везе што сад ћутиш о томе да смо живели од туђих пара и да нисмо производили... Хвала!

Као што сам мислио! Прво си ме оптужио да сам незналица, па си кренуо да ме блатиш како не знам шта је приватни а шта јавни дуг да бисмо на крају дошли на промену курса од 1992. до 2008... Хвала!

И наравно напљувао си љубца (заменом тезе и релативизацијом његовог целог поста) иако је сасвим реално описао стање ствари...

Да поновим немам намеру да правдам систем који ми је уништио народ (ако не знате како питајте шкорпија  ) већ ми је мука лажи како смо бедни и јадни и како су други (запад) бринули о нама и давали нам паре да ето ми тек тако живимо...

Kao i uvek zamena teza od druga Feanora. Ili jednostavno ne razumeš izgovoreno..

Jugoslavija jeste živela od zapadnih kredita i to je bila politička odluka Zapada. Isto kao što je politička odluka zapada bila da otvori svoje granice za jugoslovenske radnike i čuveni crveni pasoš. Ti isti gastarbajteri su i danas jedan od glavnih izvora deviznih prihoda ove države..