Hajde sada sa mnom crne dzipove da vozimo Hajde sada sa mnom pejdzer i mobilni da nosimo Hajde sada sa mnom da smrcemo na nos Hajde sada sa mnom da drugima uzmemo
Hajde, hajde, hajde Uradimo to Hajde, hajde, hajde Da uradimo to
Hajde sada sa mnom da uzmimo reket ili gazimo Hajde sada sa mnom ruku gazdi da ljubimo Hajde sada sa mnom radio teheran da slusamo Hajde sada sa mnom belo za.. da dilujemo
Hajde, hajde, hajde Uradimo to Hajde, hajde, hajde Da uradimo to
I cujem kako kisa pada Pustim ulicama grada Ja nikada necu videti dan A secam se bio je mart Za mnoge od vas sasvim obican Ali u mome srcu ostao je trag Jer moje oci navikle na mrak Citavu vecnost dugacak Tada su opet videle dan
Secam se krvavih lica Ali i ljudi slobodnih k'o ptica Tada sam prvi put video dan Secam se razbijenih glava Ali za nih vecna je slava Tada sam prvi put video dan Ali ubrzo je ta zlobna noc Prekrila citav moj grad Tenkovi su opet doneli mrak
A secam se bio je mart Za mnoge od vas sasvim obican Ali u mome srcu ostao je trag Hladno mi je u rovu sam sam O svemu tome sada razmisljam Ispred mene je pust razrusen grad I crne mi misli evo dolaze Vidim kako me mrtvog odnose Ja nikada necu videti dan
Ziv se sigurno necu predati Poslednji u cevi cu sacuvati Kao i pismo u kome ce pisati Smrt je samo tren jer metak je brz I ne boli koliko me vredja Sto im ipak necu videti ledja
Nemoj da te pojede gomila Nemoj da postanes Jedan od brojeva Budi uvek ono sto jesi Ti si u pravu, a masa gresi. Ljudi su stoka, slepo su stado U klanicu idu uvek rado I vodi ih glad, glad za novcem I bleje o tome kao ovce.
Zemlja se trese Pocinje stampedo, Napusti krdo I kreni sam.
Probudi se, otvori oci Jer dalje moras sam poci Iz toplog doma na barikadu Da vratis nadu ovome gradu. Ljudi su stoka i vodju traze Veruju svemu sto im se kaze. I vodi ih strast, Zelja za slavom I retko misle svojom glavom.
Kad ujutru ustanes, ti protokol znas Tad zamracis prozore i zapocnes dan Zakljucan u sobi i najcesce sam Zavezan si strahom da napustis stan. Jer napolju je sunce I previse je ljudi. Jer napolju je svetlost, Ona koja budi
Ustani, kreni sada Zivot je tek pred tobom Bitka koju moras dobiti Je bitka sa samim sobom.
Tvoj zivot je apatija Sto vrti se u krug Ali upamti dobro, zivot nije dug Ako se ne probudis i podignes glavu Bices les kad shvatis Da bio sam u pravu. Jer napolju te ceka Nepoznati put I slucajni prolaznik Tad postace ti drug.
Odlazim sporim korakom I vucem se ulicom Trudim se da zaboravim Ja predugo na ovom svetu boravim Predugo da nista ne shvatim, A prekratko da nesto promenim. Pored mene sada hodas i ti Ka istom kraju krecemo se svi Pa zasto onda da se stedimo Kad veceras mozemo da lebdimo.
Odlazim sporim korakom I vucem se pustom ulicom Veceras cemo ispred solitera Da se dignemo iznad losih sfera Iznad ljudi, tih obicnih ljudi Pa neka kazu da smo Prokleti i ludi.
Reci mi, reci mi Koja je doza dovoljna Da se preselim, da se preselim, Da se preselim u vecna lovista.
Ako umremo ove noci Da li ce po nas svetlost doci I nije vazno jer I kad se opet rodimo Mi probacemo sve ponovo.
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.
Tema: 
