Kada buka dostigne 140 db ljudkso uho je ne ćuje kao zvuk, već je doživljava kao bol.

Izvor buke - Intezitet u db
Mlazni Avion - 110
Drobilica - 105 - 115
Motorcikl - 90 - 105
Helikopter - 106
Voz - 80 - 100
Tramvaj - 75 - 95
Kamion - 85 - 95
Autobus - 80 - 95
Automobil - 85
Usisivač - 70 - 75
Razgovor - 50 - 60
Zujanje komarca - 40
Šapat - 30
Šuštanje lišća - 10

Posle pet godina redovnog odlaska u diskoteku, svaki četvrti posetilac gubi sluh. Do tog zaključka su došli naučnici akustičari, koji se bave istraživanjem različitih zvukova i njihovog uticaja na ljudski organizam.

Najbolja akustička sredina za čoveka je normalan razgovor od 40 do 50 decibela (dB). Totalna tišina, uprkos uvreženom mišljenju, nije tako korisna pošto čak i osoba koja nema tako dobar sluh u takvoj situaciji čuje kretanje krvi kroz krvne sudove i kucanje vlastitog srca. Sve što je glasnije od normalnog razgovora - za organizam je opterećenje.

- Saobraćajna buka,
- glasna muzika,
- rad mašine za veš ili
- usisivača neće ostaviti posledice samo ako su privremeni.

Buka izaziva kod čoveka agresiju i umor, onemogućava mu da se koncentriše na posao koji obavlja. Ona je uzrok nervnog rastrojstva, preranog starenja, a u 30 odsto slučajeva skraćuje život stanovnika velikih gradova. Uporedo sa zagađenjem vazduha i lošim kvalitetom vode za piće, akustičko zagađenje dovodi do slabljenja imuniteta i otvara put ka bolesti. Savezna uprava za zaštitu životne sredine u Nemačkoj čak je uspela da izračuna da su dva infarkta od 100 direktno povezana sa akustičkim zagađenjem jer posle praga od 55 dB konstantan šum dvostruko povećava rizik od visokog krvnog pritiska. Posebno je štetna buka kojoj je čovek izložen u snu (recimo, legli ste da spavate sa otvorenim prozorom, a napolju komšija turira kola).

Neprijatni, uporni zvuci nas prate 24 sata dnevno:
- radio i televizija,
- vika dece,
- trubljenje automobila,
- glasni razgovori s druge strane zida,
- a da i ne govorimo o komšijama koje večito nešto majstorišu i to redovno u vreme kućnog reda.

Ljudi koji zbog svoje profesije moraju osam sati dnevno da se nalaze u uslovima stalne buke pate od srčanih oboljenja, problema sa varenjem, pa čak i čira na želucu, da ne spominjemo oštećenja sluha i nervozu. Stalni strah do toga da će naš mir da naruši neki šum izaziva tako snažan stres da može da dovede do ozbiljnih oboljenja.

Rok muzičari i ljubitelji vokmena imaju narušen sluh. Naučnim istraživanjima je dokazano da prilikom izlaganja jakoj buci kod zdravog čoveka već posle 10 minuta dolazi do poremećaja moždane aktivnosti, nalik na analognu patologiju epileptičara.

Buka nije opasna samo za ljude. Ako se saksije sa cvećem nalaze u prostoriji u kojoj je radio pušten „do daske“, ono će početi da vene. Zbog buke, kokama nosiljama se smanjuje nosivost, pticama opada perje, a vizoni i lisice (koji se uzgajaju na farmama radi krzna) toliko pomahnitaju da ubijaju svoje tek rođene mladunce. Ako hoćete da ubijete pacova, dovoljno je da uključite zvučnike do maksimuma.

Ubitačna snaga buke bila je poznata ljudima od davnina. U Kini se najstrašnijim mučenjem smatrao metod da se čovek liši sna i istovremeno izloži jakim zvucima. „Ko vređa cara, neće biti obešen; oko njega će se okupiti frulaši, dobošari i telali koji će oko njega danonoćno proizvoditi buku, dok ne padne mrtav“, piše u drevnim kineskim spisima.

Najstrašnija posledica buke jeste nesanica. Pas koji ne spava umire za četiri dana. Kod ljudi koji ne spavaju tri-četiri dana dolazi do poremećaja aktivnosti centralnog nervnog sistema. Naučnici su dokazali da je uslov za dobar san pre svega tišina dok čovek spava. Još u srednjem veku ljudi su se sudili s komšijama zbog buke.

U savremenom svetu mir i tišina su sve nedostižniji. U prošlom veku buka se pretvorila u epidemiju. To tvrdi izraelski naučnik Adam Alumi, pronalazač aparata koji neutrališe šumove. Taj izum, nazvan „treće uho“, veličine nekoliko milimetara, ima funkciju srednjeg uha: filtrira zvuke koji čovek želi da čuje. Zahvaljujući njemu, možete mirno da razgovarate čak i u diskoteci ili fabričkom pogonu. Na Zapadu se „treće uho“ nadmeće po popularnosti s drugim pionirskim izumima na tom polju, recimo sa „džepnim prigušivačem“ televizora i radio-prijemnika koji komšijama ne daju mira u svako doba dana i noći.

Izvor: Blic

Strah od iznenadne jake buke, kao i strah od naglog izmicanja podloge, su jedina dva urodjena straha kod ljudi.
I onda je sasvim jasno kako buka, cak i kad nije narocito jaka ili dugotrajna, utice na ljude.

Pored toga, postoji i razlika na dimenziji ekstraverzije/introverzije.
Ekstraverti, recimo, mogu odlicno (cak i najbolje) da funkcionisu u bucnom okruzenju, za razliku od intovertnih.

meni uopsteno gledano ne smeta ..... ali welika buka moze lose da utice na ljude ..... 

 a saobracajna buka veoma razdrazujuce utice na mene grrrrrrrr

Nekad sam stanovala u zgradi koja gleda na veoma prometnu ulicu i trebalo mi je po deset sati sna da se odmorim. Onda sam se preselila u zgradu takođe u centru Beograda, ali na daleko manje bučnom mestu i od jednom mi više nije trebalo 10 nego 7 sati sna. Pošto su mi roditelji i dalje stanovali u onom istom stanu zapazila sam da posle nekoliko dana u gostima kod njih opet osećam potrebu za dužim snom.

postajem agresivna ukoliko sam duze na bucnom mjestu.

ima li to veze sa godinama,tacnije sa godinama provedenim na bucnim mjestima?

nekada je parola grupe "disciplina kicme" - buka u modi- savrseno odslikavala moj recept za dobar provod...

bucna mjesta,gomila ljudi i dranje prilikom pokusaja komunikacije sa ljudima oko sebe...
nemogucnost da cujem i sopstvene misli...

sad bih bila u stanju da dobijem i nervni slom da me neko dvije noci za redom zatvori u akademiji...
pretpostavljam da bi konobar zestoko najebao prilikom narucivanja pica...vec vidim kako ga suptilno hvatam za vrat dok me po stoti put pita sta pijem

Немогуће је привићи се на буку
Индиректно бука утиче на вегетативни и ендокрини систем


После несане ноћи поспани на радном месту

Привикавање на буку? Можда мислите да је могуће, но на вегетативној равни нема привикавања на буку. Има само јаког стреса који се огледа у порасту крвног притиска, поремећају у раду органа за варање и слично.

Индиректно бука утиче на вегетативни и ендокрини систем. Овакво дејство буке назива се неуровегетативном дистонијом, а интензитет непожељних симптома у основи је увек исти без обзира на време изложености буци, јер на вегетативној равни нема привикавања на буку.

Бука утиче и на психомоторику манифестујући се раздражљивошћу, деконцентрацијом, падом радног учинка и порастом несрећа на раду. Бука објективно ремети и сан. За добар сан било би пожељно да бука не прелази 30 децибела (људски говор ствара буку од 40 децибела), а појединачни звучни надражаји 45 децибела.

Доста се истражује и утицај буке на нервни, крвни и хормонски систем, као и систем органа за варење. На ове органе бука делује тако што доводи до пораста крвног притиска, поремећаја у раду органа за варење, нарочито црева, сужењем видног поља или ендокринолошким и метаболичким поремећајима. Ови здравствени поремећаји су заправо физиолошки одговор организма на стрес. Сматра се да већ бука преко 60 децибела може индиректно да утиче на подраживање симпатичког дела аутономног нервног система (део средишњег нервног система који не зависи од воље човека, а управља важним животним функцијама).

Уопштено говорећи, код човека се развија хронични умор, а његово стање неретко се квалификује као „буком изазвана неуроза”. Дуготрајна изложеност саобраћајној буци интензитета 60–70 децибела може такође довести до наведених здравствених сметњи или до погоршања постојеће болести: артритис, бронхитис, депресија.

Научници из берлинске клинике Charite тврде како људи који живе или раде у бучној средини имају већи ризик да ће претрпети срчани удар (инфаркт). Бука из околине попут оне коју изазива густ саобраћај може ризик за инфаркт да повећа два до три пута, показало је истраживање чије је резултате објавио „European Heart Journal”. У истраживању у коме је учествовало 4000 особа утврђено је да праг изнад којег се јавља виши ризик за инфаркт износи 60 децибела. Добијени резултати објашњени су утицајем буке на повећање нивоа психолошког стреса што доводи до физиолошких промена у организму које укључују повишење адреналина и норадреналина, хормона који утичу на повишење крвног притиска. Ризик за инфаркт био је директно повезан с нивоом буке те научници позивају на преиспитивање постојећих прописа који то регулишу.

Стручњаци из берлинске клинике Charite тврде како особе које живе или раде у бучној средини имају већи ризик да ће претрпети срчани удар. Праг изнад којег се јавља већи ризик за инфаркт износи 60 децибела, а то одговара животу у прометној улици или буци у великој канцеларији с много људи и техничких уређаја.

Izvor: Politika