Veoma često se dešava da dečjoj ishrani nedostaju neki važni sastojci. Ti neophodni hranljivi elementi su: kalcijum, vlakna, magnezijum, vitamin E i kalijum.

Da li vaša deca kroz ishranu uzimaju dovoljno ovih esencijalnih hranljivih elemenata? Ako to nije tako, pokušajte da popravite stanje, uz savete stručnjaka.

Kalcijum: glavni sastojak za izgradnju kostiju

Kalcijum je najpoznatiji po tome što optimizuje rast kostiju i doprinosi njihovom jačanju. Manje je poznato da je kalcijum bitan i za krvotok.

Dnevne potrebe deteta za kalcijumom variraju, u zavisnosti do godišta:

deci od prve do treće godine života potrebno je 500 miligrama kalcijuma
deci od četvrte do osme godine potrebno je 800 miligrama kalcijuma
deci od devete pa sve do devetnaeste godine potrebno je 1.300 miligrama kalcijuma
Treba znati da jedna čaša mleka sadrži oko 300 miligrama kalcijuma. Mnoga deca, naročito tinejdžeri, unose u organizam znatno manje kalcijuma nego što im je potrebno. Umesto mleka, često piju razne voćne sokove i gazirane napitke.

Nedovoljno unošenje kalcijuma u detinjstvu može se negativno odraziti na zdravlje u kasnijim godinama života. Poznato je da nedostatak kalcijuma dovodi do osteoporoze i drugih bolesti kostiju.

Kako podići nivo unosa kalcijuma kod dece?

Uključujte mlečne proizvode (sir, jogurt, kiselo mleko, pavlaku...) uz svaki obrok i birajte nemasne proizvode. Kao bonus, neke vrste mleka i jogurta sadrže i vitamin D, koji je neophodan da se kalcijum dobro apsorbuje.

Još jedan bogati izvor ovog elementa je sok od narandže, sa dodatim kalcijumom i vitaminom D.

Vlakna: najvažniji element za osećaj sitosti

Kada dete stalno žuri u školu i na razne slobodne aktivnosti, to može biti glavni razlog da ne uzima dovoljno vlakana. Vlakna se nalaze u namirnicama koje jedemo na miru, kod kuće, u integralnim žitaricama, voću i povrću.

Kako podići nivo unosa vlakana kod dece?

Obavezno uvrstite voće i povrće u obrok, kao desert ili kao užinu. Čest ukusan i hranljiv doručak za vaše dete neka budu cerealije sa jogurtom ili mlekom.






Veoma često se dešava da dečjoj ishrani nedostaju neki važni sastojci. Ti neophodni hranljivi elementi su: kalcijum, vlakna, magnezijum, vitamin E i kalijum.

Da li vaša deca kroz ishranu uzimaju dovoljno ovih esencijalnih hranljivih elemenata? Ako to nije tako, pokušajte da popravite stanje, uz savete stručnjaka.

Magnezijum: glavni hranljivi sastojak za rast

Magnezijum ima ulogu u čak oko 300 telesnih funkcija odgovornih za rast i razvoj vašeg deteta. Ovaj neverovatan mineral pomaže da se razvije normalan mišićni sistem, nervni sistem i srčane funkcije. On je takođe bitan za imunosistem, za produkciju energije i zdravlje kostiju.

Procentualno, oko 50% magnezijuma u telu se nalazi u kostima, a drugih 50% unutar ćelija i u krvotoku. Evo koliko je magnezijuma potrebno detetu svakog dana:

od prve do treće godine 80 miligrama
od četvrte do osme godine 130 miligrama
od devete do četrnaeste godine 240 miligrama
od četrnaeste do osamnaeste godine kod dečaka 410 miligrama
od četrnaeste do osamnaeste godine kod devojčica 360 miligrama
Kako podići unos magnezijuma kod dece?

Povećajte u ishrani količinu tamnozelenog povrća, kao i raznih koštunjavih plodova i semenki, na primer semenki bundeve, integralnih žitarica, pasulja i sl. Balansirana ishrana dovešće do dovoljnog unosa magnezijuma kod deteta.

Vitamin E: superheroj među hranljivim sastojcima

On je moćni antioksidant, borac protiv slobodnih radikala, značajan za normalno funkcionisanje metabolizma, pomaže u zaštiti od ultravioletnog zračenja, zagađenja vazduha i dima cigarete.

Kako podići unos vitamina E kod dece?

Ima ga u biljnim uljima, biljkama tamnog lišća poput spanaća, u suncekretovim semenkama i dr.

Kalijum: hranljivi sastojak najznačajniji za srce

Važan je za jake kosti, funkcionisanje mišića i sveukupnu energiju.

Kako povećati unos kalijuma kod dece?

Kroz mlečne proizvode, kuvano meso i morske plodove.



Izvor: Krstarica

Svaka majka zna da deca umeju da budu veoma problematična i izbirljiva kad se radi o hrani. Jedan od posebno napornih perioda je onaj kada dete ima dve godine, delom zbog probirljivosti i tvrdoglavosti deteta, delom zbog toga što ne znaju svi roditelji kakve su zaista potrebe dece tog uzrasta.

Ono što često zbuni, pa i zabrine roditelje jeste to što dete od dve godine ima manji apetit nego odojče. Kako to, kad je od odojčeta veće? Objašnjenje je jednostavno - dvogodišnjak raste sporije nego beba. Trošiće više energije nego beba na kretanje, ali manje kalorija će mu biti potrebno za rast, pa mu neće biti potrebno toliko hrane.

Dvogodišnjaci su pri jelu često probirljivi, sitničavi, nekad i nervozni. Može se desiti da neku namirnicu odbiju, što ne bi trebalo da zabrine roditelje ako to bude nadoknađeno nekom drugom namirnicom iz iste grupe, u tom ili u sledećem obroku. Nije nikakav problem ni ako dete preskoči neki obrok - dvogodišnjaci sami traže da jedu kad su gladni. U suštini, sve dok je dete zdravo i raste normalno (što pokažu visina i težina prilikom lekarskog pregleda, mada, čak i ako je težina nešto manja, nije problem ako je dete zdravo), možete biti sigurni da jede dovoljno.

Jedan od mogućih problema u ovom uzrastu jeste da dete pije suviše mleka, pa onda nije dovoljno gladno za drugu hranu. Tada bi trebalo ograničiti unos mleka, što je najlakše postići tako što mu mleko nećete davati iz bočice, nego iz čaše. Što se bočica tiče, dete bi u ovom uzrastu već trebalo da se odvikne od njih i da nauči da koristi čašu ili šolju - preduga upotreba bočice deformiše dečje zube.

Ukoliko roditelji forsiraju ishranu, dete obično reaguje još većom tvrdoglavošću, pa se problem pojačava. Dvogodišnjaci zahtevaju slobodu izbora, što može povremeno dovesti do neobičnih navika u ishrani - dete može jednog dana da pojede puno hrane, a sledećeg veoma malo, nekada će želeti da jede stalno jedno isto... Sve ove faze su privremene i dokle god je dete zdravo, ne treba brinuti zbog njih niti ga forsirati da "jede kao i sva ostala deca". Naoružajte se strpljenjem i malo sačekajte - bubice će već proći.



Izvor: Krstarica

Statistike pokazuju da je sve veći broj gojazne dece, ne samo u svetu već i kod nas. U nekim delovima naše zemlje tome doprinosi tradicionalno uverenje da je debelo dete zdravo dete - potpuno pogrešno i po dete pogubno uverenje. U drugim delovima naše zemlje gojaznosti dece doprinose drugi faktori, kao što je nedovoljno kretanja, grickanje ispred televizora, nepravilna ishrana... Kao posledica gojaznosti od ranog detinjstva javlja se dijabetes u pubertetu (sa svim dodatnim komplikacijama koje dijabetes s vremenom donese), kao i kasniji problemi sa srcem, krvnim sudovima, nepravilnim razvojem skeleta koji ne može da podrži preveliku težinu... Na šta bi trebalo obratiti pažnju kada se radi o ishrani deteta?

Skoro sva deca obožavaju slatkiše. To nije neobično, jer je deci neophodna energija, a ona se lako dobija preko slatkiša - ali industrijski proizvedeni slatkiši sadrže mnogo više kalorija nego što je potrebno čak i najaktivnijem detetu. Nije da je detetu neophodno u potpunosti ukinuti omiljenu čokoladicu, ali većinu šećera deca bi trebalo da unesu preko voća. Izbalansirana, pravilna ishrana deteta sadrži voće, povrće, hleb (integralni ili crni), integralne žitarice i posno meso.

Ume da bude problematično navesti dete da jede povrće (većina dece ga ne voli), kao i posno meso, koje ne izgleda nimalo zanimljivo. Zato nije na odmet malo dovitljivosti i kreativnosti - posno meso možete detetu spremiti u obliku hrane koju voli, kao što je hamburger, i dati mu ga u integralnoj zemički u koju ćete staviti i nešto povrća kao prilog. Hranu možete servirati i tako što ćete je složiti u neki zanimljiv oblik. Može da pomogne i ako je hrana jarkih boja - većina dece voli takve boje.

Ono što se najnegativnije odražava na težinu vašeg mališana, pa time i na njegovo zdravlje, jesu gazirani i zaslađeni sokovi, slatkiši i razne grickalice. Takvu hranu bi trebalo svesti na minimum i trebalo bi ukinuti jedenje bilo čega pred televizorom ili kompjuterom - i deca i odrasli su u stanju da u takvim prilikama i ne primetivši pojedu ogromnu količinu hrane, a pošto su jedva svesni da su jeli, ubrzo ponovo ogladne i unesu novu, potpuno nepotrebnu količinu hrane.



Izvor: Krstarica

Nova istraživanja pokazuju: deca koja provode više od dva sata dnevno ispred televizijskog ekrana, i koja se pri tom ne bave nikakvim telesnim vežbanjem, nalaze se na pogrešnom putu - na korak od prekomerne telesne težine, tj. gojaznosti. Studija je izvršena nad 709 dečaka i devojčica, a roditeljima gojazne dece preporučeno je da ograniče njihovo ostajanje ispred TV-ekrana i uvedu režim vežbi, ne bi li se stanje popravilo. Konkretno, to izgleda ovako:


Vreme gledanja televizije ili igranja video-igrica ne treba da bude duže od dva sata dnevno.
Dečaci treba da pređu najmanje 11.000 koraka dnevno.
Devojčice treba da pređu najmanje 13.000 koraka dnevno.
Istraživanje u Americi, na grupi dece od 7 do 12 godina, proverilo je koliko njih ispunjava ove kriterijume. Deca koja se ne uklapaju u ovu shemu imaju 3-4 puta više šanse da obole od gojaznosti, a to je od ukupnog broja 35%. Meren je i indeks telesne mase i utvrđeno je da jedno od petoro dece ima prekomernu težinu. U grupi koja se uklapala u poželjne parametre (gledaju televiziju manje od dva sata dnevno i postižu potreban broj koraka, što je izmereno pedometrom), procenat gojazne dece bio je manji - prekomernu težinu imalo je 10% dečaka i 20% devojčica.

Gojaznost je veliki problem savremenog doba. Gojazni ljudi imaju veće šanse da obole od visokog krvnog pritiska, visokog holesterola, dijabetesa i astme.

U Americi je prevencija dečje gojaznosti postala nacionalni prioritet. Kod nas ova pojava nije toliko uzela maha, ali je ipak ne treba zanemariti. Vrlo je važno baviti se svojom decom i podsticati ih da žive zdravim načinom života. Danas deca provode više vremena pred TV-ekranom nego što rade bilo šta drugo (sem spavanja). Zato im treba nuditi druge zdravije opcije.

Nekada je gledanje televizije bilo najveća opasnost, a danas veliki broj dece provodi besane noći ispred ekrana svog kompjutera igrajući smislene ili manje smislene igrice. Industrija kompjuterskih igara veoma je razvijena, stalno izlaze nove verzije omiljenih dečijih igara, sa sve većim brojem nivoa. To znači da će dete dugo ostati prikovano za ekran kompjutera, zanemarujući prirodne potrebe za snom i igrom sa vršnjacima. Od velike većine igrica nema preterane koristi, a postoji mogućnost neželjenih posledica. Gojaznost je jedna od njih.

Ne prepustite stvari slučaju! Živite zdravo i dajte primer svom detetu!


Izvor: Krstarica

Hrana za sive dečje ćelije



Sivim ćelijama su, kao i ostalim delovima organizma, neophodne hranljive supstance, kako bi mogle da se razvijaju, a samim tim i pospeše rast mozga, pogotovo dece. Određena hrana koju bi deca trebalo češće da jedu, može u ogromnoj meri pozitivno uticati na moždane funkcije i pamćenje. Mozak je, sam po sebi, jako zahtevan ljudski organ i gotovo je uvek "gladan", i to ne samo znanja već i ugljenih hidrata iz hrane koju koristimo. Zato treba voditi računa o onome čime hranimo naš mozak jer, ukoliko mu dajemo samo "brzu hranu", neminovno je da će se osetiti i posledice.

Mleko i jogurt izuzetno su bogati proteinima i B vitaminima i imaju presudnu ulogu u uvećanju moždanog tkiva, nerava i enzima. Mlečni proizvodi (u raznim oblicima) imaju efekat kao i energetski - oni mozgu daju neophodni energetski "udarac" količinom proteina i ugljenih hidrata koje sadrže. Skorija istraživanja pokazala su da je manjoj deci i tinejdžerima, za normalan razvoj, neophodna količina vitamina koja je 10 puta veća od one koja se doskora preporučivala. Naročito se preporučuje vitamin D, veoma bitan za nervni sistem i procese koji učestvuju u obnavljanju naših moždanih ćelija.

Ribe su nepresušan izvor masnih kiselina iz grupe omega-3, izuzetno bitnih za decu, jer utiču na rast mozga i njegovo bolje funkcionisanje. Dokazano je čak da ljudi koji u većoj meri koriste ove kiseline bolje prolaze na testovima mentalnih sposobnosti od ostalih ljudi. Svaki put kada vam se prijede riba, neka vaš prvi izbor bude losos, jer je najbogatiji hranljivim sastojcima. I tunjevina obiluje masnim kiselinama, ali u mnogo manjoj meri, pa se zato preporučuje losos.

Pahuljice i ovsena kaša poznate su veoma hranljive namirnice za mozak i sive ćelije. Bogate vlaknima, brlo su korisne za malu decu, jer drže mozak "sitim" tokom jutra i većeg dela vremena u školi. Izvor su vitamina E, vitamina B, kalijuma i cinka - koji obezbeđuju da nam radi ne samo mozak već i čitav organizam.

Pasulj daje energiju koja potiče direktno iz proteina i složenih kalorija, kao i iz vlakana, vitamina i minerala. Zbog toga je pasulj neprevaziđen u održavanju energije i misaonih funkcija dece. Pored pasulja, preporučuju se i grašak i boranija.

Jaja obiluju proteinima, što je mnogima već odavno poznato. Žumance je naročito bogato kolinom - supstancom koja poboljšava pamćenje. Čak i ako niste neki ljubitelj jaja i žumanaca, pokušajte da ih što češće uključujete u obroke, i to na razne načine. Dobar početak je da ono što se inače smatra dobrim doručkom - pržena jaja i tost - pokušate da prebacite za večeru.

Ovo su samo neke od namirnica koje se preporučuju za bolji rast i razvoj moždanih vijuga dece, a na vama je izbor načina njihove pripreme.


Izvor: Krstarica