Potrazi pomoc socijalne sluzbe, ovakvo ponasanje prema detetu je krajnje nedopustivo.

Starateljstvo

Kada bi, kakvim preciznim mehanizmom, mogla da se izmeri patnja dece čiji se mama i tata razilaze, broj razvoda brakova i broj mališana koji zbog toga pate bi, verujemo, bio manji. Nažalost, takvih mehanizama nema. Ostaju samo nagađanja, varljiva roditeljska nadanja da će traume rastanka u svesti dece da zacele odrastanjem, kao i tvrdnje stručnjaka - koje mnogo ne ohrabruju.

Autor: M. Ajbl
Izvor: magazin "Mama"



Od pre tri godine, kad je novi Zakon o porodici usklađen sa evropskim standardima, odluku o poveravanju starateljstva donosi sud, dok centri za socijalni rad samo dostavljaju svoje mišljenje uz kojeg roditelja dete ima bolje uslove za razvoj.

Stručne procene se ne prepisuju iz knjiga, niti iz zakona, već iz života svake pokidane porodice. Radi se timski: pored socijalnog radnika, tu je psiholog, zatim pedagog i pravnik. Uloga pravnika je da u zakonu proveri kako se usklađuju želje roditelja i predlozi stručnog tima o starateljstvu, a da to bude najbolje za dete. Ostali stručnjaci, svojim posebnim metodama, sprovode dalji postupak.

Psiholog procenjuje (dijagnostikuje) tipove ličnosti roditelja i dece, traga za eventualnom patologijom (alkoholizam, narkomanija, psihičke smetnje). Zadatak socijalnog radnika je da ispita socioekonomski status porodice: način života, prihode, uslove i kulturu stanovanja, higijenu.

- Događa se da tamo gde najmanje očekujemo, izostaje osnovna higijena - kaže Mirjana Veljović, rukovodilac Centra na Voždovcu.

Pedagoške kapacitete oba roditelja procenjuje pedagog. Nastoji da sazna kakvi su vaspitni stavovi roditelja, na koji način nagrađuju ili kažnjavaju decu, stepen njihove usaglašenosti, toplinu ili njeno odsustvo na relaciji roditelj - dete.



I crtež otkriva porodicu

Dragocen izvor saznanja, neophodan za pravednu procenu uz kojeg će roditelja detetu biti bolje, svakako su i sama deca. Pristup zavisi od uzrasta.

- Ne može se detetu od tri godine prići isto kao detetu od petnaest godina. Malo dete ne može da kaže ništa. Od njega obično tražimo da pokaže igračke ili da nacrta svoju porodicu. Tako saznajemo kako mu je, kako se oseća, šta želi, gde mu je prijatno, za koga je vezano, koji su mu strahovi. Crtež može da pokaže i njegov položaj u porodici. Dete ponekad izostavi jedan, a ubaci sasvim drugi lik na crtež svoje porodice - dedu, na primer, ignorišući tatu, što znači da mu je deda model muške figure. Ponekad izostavi čak i majku, ili oba roditelja. Kada na crtežu ono dominira, znamo da se oseća zaštićeno. Ako izostavi sebe, shvatamo to kao ozbiljno upozorenje da dete ne nalazi svoje mesto u porodici. Tada još detaljnije analiziramo stanje, ukazujemo na greške, kako bi se poboljšao njegov status u porodici - kaže Sonja Ćosić.

Sud donosi konačnu odluku

Odluku o starateljstvu donosi sud. Sudija uglavnom uvažava mišljenje stručnog tima centra, mada konačna odluka, neočekivano, bude i drugačija. Svež primer je slučaj dvoje mališana iz unutrašnjosti. Posle samovoljnog odlaska majke, a na predlog tamošnjeg centra za socijalni rad, deca su ostala sa ocem, u mestu u kojem su rođena i pohađaju školu. I centar za socijalni rad u Beogradu, gde majka danas živi, procenio je da je za razvoj dece bolje da ostanu uz oca i ne menjaju sredinu. Odlukom suda, starateljstvo je ipak povereno majci. Usledio je odlazak od oca i iz porodične kuće, i dolazak u sasvim novu sredinu.

Prema saznanju ekipe koja je obrađivala ovaj predmet, deca se teško navikavaju na život u Beogradu i pate za ocem! Zbog udaljenosti i školskih obaveza, njihovi susreti su sada veoma retki, a patnja višestruka!

Kada su mame i tate «ljuti» partneri

- Obrazovani partneri, posebno majke koje dosta čitaju i prate svoju decu, pokušavaju da smanje njihovu traumu, dok primitivne strukture o tome ne razmišljaju, ne shvataju ni kada im objašnjavamo. Ima roditelja koji, jednostavo, osnovne stvari ne razumeju. Postoje slučajevi u kojima ni životno doba, ni socijalni status, ni obrazovni stepen ne obuzdava međusobne obračune partnera, iako je to uvek štetno po decu. Da bi ostvarili svoj cilj preuzimanja starateljstva, ni visoki intelektualci i uvaženi stručnjaci ponekad ne biraju sredstva, već se služe vrlo perfidnim merama - saznanje je naših sagovornika.

- Najbolje je i za nas kada se roditelji unapred dogovore kako će i dalje da zajedno brinu o deci. Nažalost, takvi su dogovori veoma retki - primećuje Sonja Ćosić.



Roditeljstvo se ne ukida propisima

Kada se dete poveri jednom roditelju, ne isključuje se pravo (i obaveza) drugog da se stara o detetu, o njegovoj ishrani, zdravlju, odevanju, školskom uspehu, vidovima zabave... svemu što doprinosi da se dete pravilno razvija i vaspitava. Poveravanje starateljstva mami ili tati znači da je u konkretnom slučaju za (konkretno) dete trenutno sagledano rešenje. To ne znači da je jednom doneta odluka nepromenljiva. Na zahtev roditelja ili njihov zajednički dogovor, odluka o starateljstvu može i da se promeni. U propisima postoji stavka definisana kao Izmena odluke o poveravanju.

Ni Zakon o porodici, ni stručni tim organa starateljstva ne zastupaju isključivo stav da se dete dodeljuje majci.

Ako je razvod neminovan, i kada je u pitanju starateljstvo o bebi, stručnjaci centra smatraju da je bolje da dete, makar do svoje treće ili pete godine, bude uz majku. Od tog stava se odstupa samo u izuzetnim slučajevima - kada se radi o nepodobnoj majci, sklonoj alkoholu, prostituciji, koja grubo zanemaruje decu, ili se izjasni da ne želi da preuzme brigu o detetu.

Pati ponekad i stručni tim

Ima slučajeva da otac ne prihvata da je za opšti razvoj deteta (bebe koja sisa) bolje da bude sa majkom. Događa se čak da očevi uzmu dete i odu u nepoznatom pravcu. Nedavno je izdata poternica za ocem koji se, prerušen, skrivao sa šestomesečnom bebom. Dete je bilo bolesno i izostale su kontrole i lečenje, mada je zvao bivšu suprugu i tražio instrukcije kako da postupi.

- Beba je bukvalno izložena velikom riziku samo zbog nespremnosti oca da razume njene realne potrebe - procenjuje Sonja Kostić.

Pred nekim situacijama se i iskusni stručnjaci nađu u dilemi.

- Kome poveriti dete ako su oba roditelja nekvalitetna i znate da mu neće biti dobro ni kod jednog, ni kod drugog? Nije lako ni kada su i mama i tata kvalitetni kao roditelji, ali su u konfliktu oko deteta, i oboje žele da im se ono poveri. Da bi to ostvarili, optužuju jedno drugo, «razvlače» dete na dve strane i dovode ga u strašan konflikt - objašnjava naša sagovornica.

U fazi razvoda mnogi se, ljuti ili razočarani, fokusiraju na partnera, koristeći decu kao kaznu ili plen. Zaborave na osnovnu roditeljsku dužnost: da pomognu detetu, kako bi što bezbolnije prebrodilo njihov razvod. A pre odluke da se raziđu, ni mama ni tata ga nisu pitali za savet!

Sa mamom i tatom

Neretko, roditelji insistiraju da se deca izjasne sa kim žele da žive. U mlađem uzrastu, skoro svi kažu: "Sa mamom i sa tatom". Starija deca obično uviđaju da je razlaz roditelja neminovan pa se, često uz mnogo uzdaha, opredele za jednog od njih.

Nijedna priča nije ista

Razgovor sa roditeljima i decom je prvi korak koji stručni tim preduzima da bi procenio kome da se poveri starateljstvo. To može da potraje mesec dana do pet godina, koliko se u jednom slučaju čekalo na proceduru razvoda braka. Nijedna priča nema unapred predvidiv tok.

Može i dvojno starateljstvo

Novi Zakon o porodici daje mogućnost dvojnog starateljstva, pri čemu su izjednačena prava i obaveze oba roditelja - koji se dogovaraju o svemu što je od interesa za dete, pa i o vremenu koje će da provodi kod svakog od njih. Međutim, malo je primera kada se razvedeni roditelji dobro usklade sa interesom deteta. U njihovim odnosima najčešće preovladava ljutnja i odsustvo komunikacije.

Izvor: B92