Ovlašćenja i politička moć predsednika
Autor: Slobodan Vučetić | 23.01.2009. - 05:00



U učestalim diskusijama i tvrdnjama da predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih nadležnosti obično se meša odnos njegovih ustavnih ovlašćenja i političkog autoriteta i moći i zaboravlja da taj odnos ne zavisi samo od ustavnih rešenja, već i od realnog rasporeda moći političkih činilaca i institucija. To se već pokazalo u toku dva mandata predsednika B. Tadića.

Naime, u vreme njegovog prvog mandata (2004-2008), kada je u dva navrata predsednik Vlade Srbije bio V. Koštunica, došlo je do tzv. kohabitacije dve različite političke opcije (DS i DSS), kojom je realno ograničavana politička moć predsednika Republike. Za sve to vreme bili su vidno izraženi političko rivalstvo dva lidera, odnosno dve različite politike, netrpeljivost i izostanak produktivne saradnje dva predsednika.
Danas smo, međutim, u suštinski drugačijoj situaciji. Naime, posle vanrednih parlamentarnih izbora 11. maja 2008. godine, formirana je parlamentarna većina, odnosno Vlada Srbije čiju okosnicu čini DS. Takođe, mesto premijera pripalo je kandidatu DS, koji se, uglavnom, bavi ekonomskim pitanjima i nema liderskih ambicija. Tako se po prvi put posle 2000. godine dogodilo da predsednik Republike i predsednik Vlade pripadaju istoj političkoj opciji. Ova okolnost izazvala je značajne pozitivne promene u funkcionisanju i odnosima ključnih državnih institucija. Pre svega, uspostavljen je ne samo korektan već i veoma kooperativan odnos predsednika Republike i Vlade. S druge strane, zbog činjenice da je predsednik Republike ujedno i predsednik najveće vladajuće stranke koja je dala premijera i da je pobedom na predsedničkim i parlamentarnim izborima stekao veliki politički autoritet, njegova politička moć i delotvoran javni angažman znatno su porasli u odnosu na prethodni predsednički mandat. Zbog svega toga i okolnosti da je premijer politički i medijski skromno eksponiran, u delu političke javnosti stvoren je pogrešan utisak da je B. Tadić samim tim maltene uspostavio predsednički sistem.
Naime, od strane opozicije i dela njoj naklonjene stručne javnosti, ističe se da predsednik Republike preuzima deo ustavnih nadležnosti Vlade i da time krši Ustav, kao i da je naš mešoviti, parlamentarno-predsednički sistem dobio obeležja predsedničkog sistema. To, međutim, nije potkrepljeno konkretnim argumentima kojima bi se dokazalo da je on nekim svojim aktom ili odlukom izašao iz okvira svojih ustavnih ovlašćenja. Izuzetak je njegovo imenovanje, ali odlukom Vlade Srbije, za predsednika Nacionalnog saveta za infrastrukturu Republike Srbije, koje je u ustavnom smislu sporno. Naime, ne može Vlada svojim odlukama ili propisima utvrđivati prava, obaveze i dužnosti predsednika Republike, niti je reč je o funkciji koja, po svojoj prirodi, spada u njegovu ustavnu nadležnost. Inače, raspored ustavnih nadležnosti između dva izvršna organa vlasti (Vlada i predsednik) izvršen je u korist Vlade Srbije koja je osnovni nosilac izvršne vlasti. Prema Ustavu, ona „utvrđuje i vodi politiku”, predlaže i izvršava zakone, odnosno donosi propise i akte za njihovo izvršavanje itd. Ustavna odredba da Vlada „utvrđuje i vodi politiku” odnosi se, kako na unutrašnju, tako i na spoljnu politiku. Istovremeno, predsednik, prema Ustavu, „predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu”, što podrazumeva da na odgovarajući način treba da učestvuje i u formulisanju najvažnijih spoljnopolitičkih stavova. U tom pogledu odnosi predsednika i Vlade, kao i Skupštine, u ustavnim su okvirima.
Veliku pažnju i kontroverze u javnosti izazvala je nedavna izjava B. Tadića na sednici Glavnog odbora DS da će on, zajedno sa predsednikom Vlade, tromesečno ocenjivati rad ministara iz DS i u slučaju nezadovoljavajućih rezultata predlagati njihovu smenu. Kad bi ova izjava bila data u svojstvu predsednika Republike, direktno bi se kosila sa Ustavom jer je to ustavno ovlašćenje predsednika Vlade. Ali, B. Tadić, kao predsednik DS, ima pravo da u stranačkim organima inicira analizu rada pa i odgovornost ministara iz redova svoje stranke, što je i bio smisao njegove izjave. To je, u istom svojstvu, najavio i M. Dinkić.
Čak je i povodom izvanredno uspešnog angažovanja predsednika Tadića u prevazilaženju preteće gasne i energetske krize u Srbiji, bilo zluradih i neumesnih komentara da se time „meša u rad Vlade”. Zar ima išta logičnije nego da, u nemogućnosti da drugi organi reše tu krizu, predsednik Republike direktno iskoristi svoj međunarodni ugled i dobre lične odnose sa državnim vrhom Mađarske i Nemačke? Isto važi i za izvanredni gest solidarnosti sa građanima BIH, čiji inicijator je bio predsednik Republike.
Umesto zaključka, može se reći da su aktivna politička uloga i delovanje predsednika Republike na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu u skladu sa njegovim ustavnim ovlašćenjima. Takođe, nakon formiranja nove Vlade Srbije, uočava se skladan i produktivan odnos predsednika, Vlade i skupštinske većine. To je veoma važno za afirmaciju i stabilnost osnovnih ustavnih institucija i političkog sistema u celini. Ovo tim pre što parlamentarna i Vladina većina nije uvek dovoljno stabilna i skladna, pa je dobrodošla uloga predsednika Srbije kao medijatora i kohezionog faktora u sistemu vlasti. Predsednik, takođe, u saradnji sa Vladom, vrlo uspešno predstavlja Srbiju i njene vitalne državne interese na međunarodnom planu. S druge strane, sve uspešnije uspostavlja i nužni dijalog i duh tolerancije sa političkim partijama sa kojima je DS do juče bila u nepomirljivom sukobu. U skladu sa prirodom svoje ustavne funkcije, visokom legitimnošću i političkim autoritetom koji ima, ali i na osnovu svoga demokratskog opredeljenja i ličnog duha tolerancije i dijaloga, predsednik Tadić uspešno ostvaruje svoju suštinski najbitniju ustavnu ulogu, to jest da „izražava državno jedinstvo Republike Srbije”. Realno, on ga i jača, što je veoma važno za državu u vreme sve teže ekonomske i socijalne krize

Izvor: Blic

Trenutno je taj predsednik Sbije iznad sile zakona ustava i volje naroda, za njega ne vaze kako pisani tako i ne pisani, prirodni ili para normalni zakoni

Па наравно да Борис Броз има неограничену власт,ипак је он наш маршал, а и не треба се увек држати закона као пијан плота .

Добро, хоћемо ли више ући у ту Европу када нема више Кочничара да нас кочи... какве су ово сад баљезагарије.

Очекујем одговор.