Nekada čovek i životinja ne mogu da budu zajedno
Kućni ljubimci - slatki, ali i opasni

Psi, mačke ili papagaji, koje često tretiramo kao članove porodice i čuvamo ih u stanu, mogu da budu i izazivači alergija i drugih oboljenja kod čoveka. Posebno obazrivi morate da budete ako imate bebu, jer deca nemaju u potpunosti razvijen odbrambeni mehanizam, pa kućni ljubimci mogu ozbiljno da ugroze njihovo zdravlje.

- Ni odrasle osobe nisu zaštićene od parazita, oboljenja i alergija, koje kućni ljubimci mogu da izazovu - kaže dr Ivan Todorović, lekar opšte prakse u Domu zdravlja „Stari grad“.

Papagaji su, tako, poznati izazivači oboljenja psitakoza (papagajska bolest). To je infektivno septičko-toksičko oboljenje sa znacima atipične pneumonije (zapaljenje pluća) izazvano hlamidijom. Prenosi se sa obolelih ptica kontaktno (dodirivanjem perja) i vazdušnim putem (udisanjem zagađene prašine).

Psi i mačke mogu da prouzrokuju oboljenja koja su produkti njihovih parazita, a nalaze se na dlaci ili u njihovim sekretima. Kao posledica može da se javi alergijska reakcija (koža i sluzokoža) ili respiratorna infekcija koja se manifestuje suvim kašljem, kijavicom i simptomima koji podsećaju na astmatični napad.

U ovom slučaju, kako objašnjava dr Todorović, govorimo o astmatičnom napadu nastalom senzibilizacijom na spoljne antigene.

Reakcija na dlaku i perje

Osim životinjske dlake, izazivači mogu biti perje i spore gljivica. Ovaj vid astme je u osnovi alergijska reakcija koja se manifestuje kao plućni poremećaj, i to otežanim disanjem, bledilom ili pomodrelošću usled nedostatka vazduha. Napad može da traje od nekoliko minuta do nekoliko sati i završava se potpunim oporavkom.

Ovaj vid reakcije na životinjsku dlaku veoma je čest kod dece zbog urođene preosetljivosti ili nezrelosti imunološkog aparata. Teži slučaj predstavlja anafilaktička reakcija koja je mnogo ozbiljnija i opasnija. Zahteva urgentno reagovanje i opomena je roditeljima da dete treba držati dalje od kućnih ljubimaca.

Oboljenja i simptomi

- Toksoplazmoza je oboljenje koje izaziva parazit toksoplazma gondi čiji je stalni domaćin mačka - kaže dr Todorović i dodaje da postoji više oblika ovog oboljenja. Klinički znaci su uvećane limfne žlezde, malaksalost, povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i osip po koži.

- Ovo je veoma opasno zbog toga što može da se iskomplikuje i da prouzrokuje mnogo ozbiljnija oboljenja - upozorava dr Todorović.

Tu je i ehinokokus - parazit koji se na čoveka najčešće prenosi preko dlake psa. U ljudski organizam dospeva kroz usta, i preko creva i krvi dolazi do jetre, pluća i mozga u koje se usađuje i imitira tumorsku masu. Simptomi su specifični i manifestuju se kao bol, mučnina, nadimanje u stomaku i gubitak apetita.

Simptomi takođe mogu da budu i nespecifični: nelagodnost i osećaj pritiska u gornjem delu stomaka. Nelečeni ehinokokus za ishod može da ima i smrt.

Alergije i paraziti

- Važan alergen predstavljaju i dlake kućnih ljubimaca (psa, mačke ili perje papagaja), ali i protein iz sekreta koji podmazuje dlaku. Ta alergija se manifestuje crvenilom, svrabom i kožnim promenama koje mogu biti u vidu ospe ili pojedinačnih pečata - objašnjava naš sagovornik.

Od životinjskih parazita tu su i izazivači vašljivosti, i to vašljivost glave (uporni svrab na koži glave, vrata, ramena i zatiljka, koji se takođe može iskomplikovati superinfekcijom) i vašljivost čitavog tela (u vidu sitnih papula i crvenila sa svrabom što se može iskomplikovati i sekundarnom infekcijom). Tu je i šuga - infektivna parazitna dermatoza, koja se manifestuje noćnim svrabom i porodičnom pojavom oboljenja.
Biljana Tasić