Evo da ja kao katolik odgovorim na naslovno pitanje.


Osoba pravoslavne vjere ne mora biti ponovo krštena kada prelazi u katolicizam. Službeni stav katoličke crkve je da su pravoslavne crkve sestrinske crkve koje se nalaze u raskolu (ranije se koristio danas zastarjeli naziv šizmatici), ali koje su ostale u apostolskoj sukcesiji, tj. njihovo posvećivanje i sakramenti imaju neprekinut slijed do samih apostola, što nijedna protestantska crkva nema.

U suštini je dakle nužno samo prihvatiti autoritet pape (za što ne postoji nekakva formula ili obred) te sudjelovati u katoličkom obredu. Naravno, osoba bi prije svega trebala dokazati da je valjano krštena u pravoslavnoj crkvi, putem krštenice ili potvrdom dvojice svjedoka.

Muslimani, naravno, prvo moraju proći vjersku poduku, uputiti se u otajstva vjere i nauk crkve pa tek potom krstiti i potom obaviti sve ostale sakramente.

Eto, toliko...

A kako se prelazi iz pravoslavlja u islam. . . . ?

odeš u avganistan da te obrežu i zašiju. 

Izgovoriti iskreno i sa veram 2 puta sledeće " Ešedu en la ilahe illellah ve ešedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu". To znači " Svedočim da nema Boga osim Alaha i svedočim da je Muhamed Alahov rob i poslanik. Ovo je tekst šehadeta. Najbolje ga je izgovoriti pred nekoliko svedoka. To važi za sve, nema razlike zbog vere i poreka. I rođeni u ovoj veri to moraju uraditi. To je to. Sad pitanje, zašto te ovo zanima?

to sto vidis desava se Americi  tako da vjere iz kojih oni prelaze nisu bile niti mogu biti reprezentativni uzorak opsteg prelazenja i mjenjanja vjere. Iako se na prvo pogled to cini necim modernim i popularnim to je  vecinom karakteristika ''gradjanskih religija''

Za prelazak iz katolicke u pravoslavnu OBAVEZNO je ponovno krstenje!

Силно грешиш, овај, силно грешиш, синак ! (Софроније певац)

Прочитај претходне поруке или се информиши на Богословском факултету или на Богословији или код свештеника или прочитај код Мирковића (Литургика, књига 3 )или код Димше Перића ( Црквено право) и доживећеш изненађење...

Најпростије речено, оно што Црква Христова , која је вођена Духом Светим, саборно одлучи, то не може појединац, сам по себи, по свом хтењу, мишљењу и вољи да мења !

Кад сам својевремено са неком монасима и свештеницима причао на ту тему, рекоше ми да је ново крштење непотребно. Силванус и Булајка су то објаснили биранијим речима, а ја, ето, само додајем глас у збор. 

evo isto lepog pitanja na tu temu;
u karamazovima kad smerdjakov,se mislim zove lik,prica kako bi bilo najlakse umreti za hriscanstvo,neodreknuvsi se vere i preci u islam;
potom postavlja pitanje ima li vere gorusicinog zrna(i planine da pomera) i da bi to inace bila uzaludna zrtva,ne videci sebe kao tolikog vernika;
ili bi pak bilo bolje smilovati se,smilovati se na svoj zivot,promeniti veru i tako verno sluziti svome bogu zivome svom snagom ?

Zar Isus nije bio obrezan