● Na Haitima se posle šestomesečne suše 5. maja 1786. podigao snažan istočni vetar koji je na glavni grad Port-o-Prens sručio tovar crnih jaja. Neka su pala u vodu i iz njih su se sledećeg dana izglegla stvorenja nalik na punoglavce.

● Najveća meteorska kiša u istoriji spustila se na kineski grad Kirin 8. marta 1976. Većina nađenih meteorita bila je teška preko sto kilograma. Najveći je pao na komunu Haupi – sa svojih hiljadu osamsto i nešto kilograma on je ubedljivo najteži nađeni meteorit na svetu, teži za oko 450kg od drugoplasiranog.

● Dok su žitelji mirnog engleskog grada Divajzisa spokojno pili svoj čaj u pet po podne 3. jula 1977, na dotad savršeno vedro nebo navukao se ogroman oblak iz koga je, tačno u centar grada, pljusnulo seno u gužvicama veličine pesnice. Nebo se zatim opet razvedrilo, a pojava nikad nije protumačena.

● Gospođa Krauč, iz južnog Bat Kauntija u saveznoj državi Kentaki, kuvala je u svojoj bašti supu kada su iz vedra neba oko nje počeli da padaju komadići svežeg mesa veličine krupnih pahuljica. Neki su pali i u supu. Dva prolaznika koji su okusili meso, izjavili su da je moglo biti ovčije ili srneće. Uzorci su upućeni u hemijsku laboratoriju i za prve koji su ispitani utvrđeno je da su od plućnog krila konja. Ostali su identifikovani kao hrskavičavo tkivo i prugasto mišićno tkivo. Događaj e poznat kao "Kiša mesa nad Kentakijem" i odigrao se 3. marta 1876. godine. Meštani Bat Kauntija smatrali su da je komadiće mesa izbacila neka ptica grabljivica koja je letela iznad bašte gospođe Krauč.

● Fini pokrivač čađi spustio se na park Kranford kod samog londonskog aerodroma Hitrou 1969. godine. Zvaničan nalaz kaže da se "čađ" sastojala od spora crnih mikrogljivica pithomyces chartarum koje se nalaze isključivo na Novom Zelandu.

● Oko 150 srebrnkastih riba pljusnulo je sa nebesa za vreme tropske oluje kod Kilarni Stejšna u Australijskoj Severnoj teritoriji februara 1974. Riblje kiše su relativno česta pojava i za većinu postoji "zvanično" teorijsko tumačenje: izvesni tipovi oluja i vazdušnih kovitlaca usisavaju vodu poput stuba, a sa njom i veće količine ribe koje mogu da prenesu na veliku daljinu.

● Nedozrele breskve sručile su se 12. jula 1961. godine iz oblačnog neba na jedan deo grada Šrouport (SD Luizijana). Nije bilo povređenih, niti je pojava protumačena.

● U subotu 10. jula 1976. godine stanovnike italijanskog grada Saveza zaglušio je prodoran zvuk sličan sireni koji je dolazio iz pravca obližnje hemijske fabrike. Zvuk je pratio gusti sivi oblak koji se valjao prema gradu gde je pao u vidu belog praha pokrivči doslovce sve na šta je naišao. Prah je užasno smrdeo, a stanovnicima Savezea je tek deset dana kasnije rečeno da se radi o dioksinu, smrtonosnom otrovu mnogo jačem nego što su strihnin ili arsenik. Tada je, na žalost, bilo prekasno i posledice otrova uveliko su počele da se osećaju. Čitava oblast je evakuisana i opasana bodljikavom žicom, pobijene su sve domaće životinje, žene su rađale deformisanu decu, stariji ljudi umirali su od trovanja želuca, deci su na koži izlazile grozne crne kraste. Smatra se da se posledice ove tragedije još dugo osećati.

● Krajem oktobra 1889. gospodin Rajt iz parohije Penpont, Damfriz, Škotska, podigao je slučajno glavu u vis i ugledao veliki oblak za koji je u prvi mah pomislio da je jato ptica. Iz oblaka je, međutim, na zemlju počelo da pada lišće i padalo je sve dok nije pokrilo površinu široku oko kilometar i po, dugačku preko tri kilometra. Lišće je bilo isključivo hrastovo, a najbliži hrastov šumarak nalazio se na oko 12km od Penponta.

● U podnožju planine Šasta u Kaliforniji iznenada je aprila 1953. napadao svetlucav zeleni sneg. Bračni par Milton Mojer prijavio je policijskoj stanici da im je "sneg" opekao ruke kad su ga dodirnuli. Lice i ruke bili su im zaista pokriveni gnojnicama koje su ih užasno pekle. Komisija za atomsku energiju demantovala je vezu između zelenog snega i nešto ranije izvedenih proba s A-bombom u obližnjoj Nevadi.

● Oko pet stotina mrtvih i umirućih golubova i kosova padalo je nekoliko sati na ulice San Luis Obispoa u Kaliforniji krajem novembra 1977. U blizini nisu primećene nikakve grabljivice i nikakvo objašnjenje nikada nije dato.

● Uveče, 30. maja 1889. užasnuti stanovnici nemačkog grada Grifenberga i obližnjih sela gledali su kako iz neba uz zaglušujuću grmljavinu pada vatra. Ljudi koji su se našli napolju u blizini ispričali su da je vatra imala sasvim drugačiju boju i oblik od običnih munja i da su nekoliko sekundi ostali bez daha kao umotani u vatreni ogrtač.

● Meri Fuler je 25. septembra 1976. ujutro sedela u svojim kolima parkiranim na jednoj od ulica San Dijega, Kalifornija, držeći u naručju sedmomesečnog sinčića, kada je iz vazduha na automobil tresnulo ljudsko telo, probilo vetrobran i zaglavilo se. Ispostavilo se da je telo ispalo iz putničkog aviona raznesenog u strahovitom sudaru s drugim manjim avionom. Majka i beba zadobile su lakše povrede.

● Stolara koji je opravljao krov na jednoj kući u nemačkom mestu Kemptenu kod Diseldorfa pogodio je i ubio poveći komad leda iz vedra neba.

● Srebrnjaci vredni više hiljada rubalja zasuli su 17. juna 1940. okolinu grada Gorki u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Zvanično objašnjenje glasilo je da je iznenadan odron tla otkrio zakopano blago koje je, zatim, zahvatio tornado i izručio ga nad Gorkim. Nije objašnjeno kako to da su srebrnjaci bili potpuno čisti, bez trunke zemlje ili đubreta.

● Žabe ne padaju s neba baš svakog dana, ali je pojava zabeležena u gotovo svim krajevima sveta. Jedna od najčuvenijih žabljih kiša pala je u leto 1794. u francuskom selu Lalenu. Veoma sparno popodne prekinuo je tako snažan pljusak da je sto pedeset francuskih vojnika (koji su se tukli sa Austrijancima) moralo da napusti svoje rovove da se ne bi podavili. Usred nevremena, koje je trajalo oko pola sata, na zemlju su počele da padaju i skakuću unaokolo žabe. Kada je kiša najzad prestala, vojnici su u naborima svojih trorogih šešira pronašli šćućurene žabice.

● Na aerodromu u Meksiko Sitiju saobraćaj je ujutro 30. jula 1963. privremeno obustavljen pošto je na pistu palo na hiljade sivkastih "predmeta" pečurkastog oblika koji su, poput mehurova sapunice, nestajali čim bi dodirnuli tlo. Očevici su ih opisali kao džinovske paukove mreže, penu, loptice pamuka. Nebo je bilo bez ijednog oblačka i pojava je ostala tajanstvena i do danas.

● Pred sâm zalazak Sunca avgusta 1897. godine nebo nad italijanskim mestom Maćeratom pokrili su bezbrojni mali krvavocrveni oblaci. Sat kasnije oblaci su se provalili i iz njih je pljusnulo sićušno seme pokrivši tlo do debljine oko 1,5cm. Većina je već bila proklijala, a sva su poticala sa judinog drveta (judića) koga najviše ima na Srednjem istoku i u Aziji.

● Septembra 1962. metalni predmet prečnika oko 15cm, težak preko 9 kilograma tresnuo je u sred jedne raskrsnice u gradu Manitovoku (SD Viskonsin), zarivši se dobrih deset centimetara u tlo. Predmet je kasnije identifikovan kao deo kosmičkog broda "Sputnjik I" lansiranog iz Sovjetskog Saveza 15. maja 1960. godine. Od 1959. do danas preko šest hiljada delova raznih kosmičkih letelica ispalo je iz orbite, mnogi od njih su se rasprsli, mnogi pali u mora i okeane, ali su mnogi stigli i na kopno. Jedanaestog jula 1979. američka kosmička stanica "Skajlab" teška 77 tona izletela je iz orbite i, srećom, pala u južni Indijski okean. Njen najveći deo koji je dospeo na zemlju bio je rezervoar težak jednu tonu.

---

 

heheh zanimljivo veoma