Zavidan broj žena u parlamentu Srbije
Odlučuju, presuđuju, ali im se stanovi vode na muža
Autor: Ž. Antonijević | Foto:FoNet | 11.01.2009. - 00:01


Po učešću u političkom životu, žene u Srbiji prednjače u odnosu na većinu razvijenijih zemalja Evrope i sveta. Sa 21,6 procenata u Parlamentu, prevazilaze i svetske velesile Japan i SAD koje se mogu pohvaliti sa samo 11, odnosno 16,3 odsto pripadnica slabijeg pola koje donose važne državne odluke.

Sudeći po ovim podacima dobijenim u Upravi za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, pripadnice lepšeg pola u Srbiji ipak su se izborile za ravnopravnost s muškarcima, bar kada je o politici reč. Međutim, nije zanemarljivo ni njihovo angažovanje u drugim duštvenim sferama.
U sektoru obrazovanja radi tri puta više žena nego muškaraca, u zdravstvu i socijalnim ustanovama broj žena je 4,5 puta veći, a u sektoru trgovine i usluga 1,5 puta, kažu zaposleni u Upravi za rodnu ravnopravnost.
– Položaj žena u Srbiji je danas nesumnjivo mnogo bolji nego što je bio položaj naših majki i baka. Nekoliko faktora je uticalo na to poboljšanje, a pre svega činjenica da postoji stabilno i solidno obrazovanje žena. Činjenica je da od 100 diplomiranih osoba na svim fakultetima Srbije godišnje, 60 su žene. Te diplome moraju da se vrednuju na isti način kao i diplome muškaraca, a na tržištu rada žene moraju da imaju iste mogućnosti kao i njihovi vršnjaci. To je ogromni potencijal koji bi morala bolje da koristi cela zajednica – kaže dr Zorica Mršević, zamenica Zaštitnika građana Srbije.

Razbijanje mita
Ona smatra da je drugi momenat koji je doprineo povećanom ulasku žena u domen donošenja političkih odluka zapravo uvođenje kvota izbornog sistema kako za lokalne, opštinske izbore, tako i za nacionalne izbore za narodnu skupštinu. To je mera koja je smesta dovela do dvostrukog povećanja broja žena u predstavničkim telima, pa su se žene normalizovale u ulozi ministarki, narodnih poslanica, rukovoditeljki, a razbijen je i mit o domaćoj (kućnoj) sferi kao „najpogodnijoj“ za žene. Žene su se pokazale i dokazale, navodi ona, kao sposobne upravljačice i danas se sve manje pravi razlika po polu kandidata, već pre svega po sposobnostima, zaslugama i talentima.
U prilog tome govori i činjenica da je u Srbiji dva puta više žena sudija nego muškaraca i da u opštinskim sudovima na 100 predsednika dolazi 75 predsednica sudova.
Međutim, Zorica Mršević ističe da još uvek nema te oblasti u kojoj žene imaju dominantnu ulogu u smislu donošenja odluka, kontrole sredstava i radnog procesa. Na sto privatnih preduzetnika u Srbiji, dolazi 50 žena. Na čelu upravnih odbora je svega 14,3 odsto žena, a njihov udeo u vlasništvu uknjiženih objekata čini samo jednu trećinu jer se po tradiciji važna porodična imovina još uvek vodi na „mušku glavu“. Poseban problem predstavljaju nasledni odnosi gde se takođe po tradiciji smatra da sin nasleđuje, a ćerka dobija miraz. Žena takođe nema ni u procesima privatizacije, ne zato što im je neko zabranio da kupuju, već zato što raspolažu manjim sredstvima i obično nemaju podršku porodice da se upuštaju u rizične poslovne poduhvate.Kada je o zaradama reč, prosečna razlika u visini plata između muškaraca i žena je 16 odsto.
– Kod nas postoji problem koji se inače definiše kao gender wage gap, a to je manja plaćenost svih žena, na primer, jedne profesije ili jedne generacije kada se poredi s odgovarajućim grupama muškaraca. Na primer, žene od 30 do 40 ili od 40 do 50 godina zarađuju manje od iste kategorije muškarca. To se smatra diskriminacijom strukturalnog tipa jer se bazira na činjenici da se žene zapošljavaju na niže plaćenim mestima, u kasnijem životnom dobu, da prihvataju bilo koji posao, da imaju porodiljsko odsustvo, da su retko na rukovodećim pozicijama i slično – objašnjava Mrševićeva.

Muška prednost
Nažalost, svi smo svesni činjenice da u Srbiji još uvek veliki broj žena teškom mukom nađe zaposlenje jer poslodavci prednost daju muškarcima. Ako je neka od njih i pristala na uslove poslodavca da ne ostane u drugom stanju dve ili tri godine nakon zasnivanja radnog odnosa, dobijala je otkaz čim bi se saznalo da je u drugom stanju. Neki poslodavci su čak javno iznosili kako im se ne isplati da zapošljavaju žene jer one češće odsustvuju s posla zbog dece. Poneki su ih i uslovljavali da ranije prekinu porodiljsko bolovanje i vrate se na posao ili će u suprotnom dobiti otkaz.
– To je jedna od tabu tema koja tek sad počinje polako da se otvara u javnosti, ali nedovoljno glasno i brzo u odnosu na posledice koje stvara. Prosto je neverovatno koliko određene vladine institucije ulažu napora da bi stimulisale žene da rađaju i, s druge strane, koliko je iskazane nemoći ili nezainteresovanosti nadležnih da suzbiju diskriminaciju koju poslodavci očigledno sprovode kada su u pitanju žene – kaže Vesna Šijački, direktor Zavoda za ravnopravnost polova.

Porodica je glavna
Zorica Mršević ukazuje na to da se ženski rad još uvek manje ceni od muškog jer se smatra da je ženama rad dodatna stvar a porodica glavna, da se na poslu neće angažovati dovoljno, da nemaju pravi interes za posao.
– Ti problemi nisu izraženi samo prilikom zapošljavanja, već tokom celokupnog trajanja radnog veka. To su naravno predrasude, jer mnoge žene svojski „grizu“ na poslu i ulažu često mnogo više i srca i rada od svojih muških kolega – naglašava dr Mršević.
Vesna Šijački ističe da su posebno ugrožene žene na selu. One su nosioci proizvodnje zdrave hrane, a ne poseduju imovinu niti ostvaruju prihode po bilo kom osnovu, što im automatski uskraćuje socijalne, zdravstvene i ostale benefite. Muška dominacija je, smatraju naše sagovornice, još uvek prisutna u svim društvenim segmentima. Iz te dominacije rađa se i sistem vrednosti po kome je ženski rad manje vredan, a ženska dostignuća manje važnosti, da žene „ne umeju“ da rukovode i da „nisu pogodne“. Vrlo često se takva shvatanja rađaju samo zato što su žene manje u mogućnosti od muškaraca da ostaju prekovremeno na neformalnim druženjima, u kafanama, utakmicama i sličnim mestima a gde se, kako se ukazuje, donose mnoge odluke. Nacrt „Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti“ trenutno je u Vladinoj proceduri i nalazi se pred usvajanjem.

Žene na državnim funkcijama u svetu
Parlament: Srbija 21,6 odsto, Turska 4,4 odsto, Slovenija 10,8 odsto, Japan 11 odsto, SAD 16,3 odsto, Hrvatska 21 odsto, Švajcarska 25 odsto, Španija 30 odsto, Finska 42 odsto, Švedska 47 odsto.
Vlada: Srbija 25 odsto, Grčka 5,6 odsto, Bosna 11,1 odsto, SAD 14,3 odsto, Izrael 16,7 odsto, Makedonija 16,7 odsto, Velika Britanija 28,6 odsto, Hrvatska 33 odsto, Holandija 36 odsto, Španija 50 odsto, Švedska 52,4 odsto.

Brojke o ženama
51,5 odsto populacije u Srbiji čine žene
od 250 poslanika u Skupštini, 54 su žene
pet ministarki u Vladi Srbije
159 muškaraca je na funkciji predsednika opštine, a žena je samo šest
20 odsto odbornica ima u skupštinama opština

Izvor: Blic

Žene su poslušnije, više posvećene poslu, poslušnije, pri tom plašljivije i lakše za kontrolisanje, tako da su se ovdašnji nalogodavci svesni toga (u osnovi žene odresle u patrijahalnom duhu) opredelili da njima dodele poslušanje kojim će se rukovodite osmišljena politička strategija na ovdašnjim prostorima...interesantno da se o ovakvim podacima koji se tiču kvantiteta žena u političkom životu kod nas ne pridaje veliki značaj niti se nešto mnogo o tome polemiše sa ovakvog aspekta kao što je naslov ove teme..zato se sa druge strane skoro svakodnevno pominje neka diskriminacija, neka ugroženost ženskog statusa kako u porodici tako i na poslu i shodno tome traži veća prisutnost svakakve pravde, koja eto polako ostvaruje svoj plan u obliku sve većeg prisusvo i prividni uticaj u političkom životu... e sad u realizaciji čijih i kakvih planova to ćemo već vremenom saznati (barem se iskreno nadam )

Šta da kažem sem da ovo nije više sasvim tačno. Počeću od sebe koja sam ravnopravni vlasnik nad preduzećem, stanom i svim ostalim što je stečeno u braku. Onda mogu sa velikim zadovoljstvom da kažem kako je slično i kod mojih prijateljica koje su sve obrazovane, moderne, emancipovane sanmostalne žene.

Nije Beograd jedino mesto gde se može vršiti opšta procena, naročito ne o ovakvim stvarima, ma da kada su mlađi bračni parovi u pitanju gde se istovremeno oboje uspešno bave nekim poslom logično da će podela imovine biti na ravne časti...ma da ne retko se može videti i da je sva imovina (stečena brakom) na ime žene, al se suprug u tom slučaju obično bavi politikom...ponekad se može videti il čuti i primer da je jedan od ženinih preduslova za stupanje u brak sa dotičnim suprugom upravo podela imovine na ravne časti, al to je često primer pri velikoj razlici u godinama, pa da se draga obezbedi pred isteka roka trajanja potencijalnog, ah, životnog saputnika