Sve što treba da znate o testosteronu
Da li vam fali muškost ?

Da bi i dalje izgledali kao pravi muškarac, i upravo tako funkcionisali na seksualnom planu, potreban vam je stalan priliv testosterona. Zato bi svakako trebalo da znate bar elementarne stvari o ovom hormonu i šta je to što možete da preduzmete ukoliko ga nemate dovoljno.

Testosteron je proizvod testisa i on je odgovoran za razvoj i održanje sekundarnih polnih karakteristika. Njegov nedostatak mogao bi da dovede do toga da se osećate nespokojno i depresivno, da postanete intelektualno smušeni i da vam opadne želja za seksom. Nizak nivo testosterona, takođe, izaziva smanjenje mišićne mase i snage, gojenje u gornjem delu tela, i stvaranje sala oko trbuha.

Kome preti manjak

Manjak ovog hormona može da se javi u bilo kom životnom dobu. Prema podacima stručnjaka iz Australije, od takvog deficita pati jedan od 200 muškaraca mlađih od 60 godina. Ali nivo testosterona obično opada sa starenjem. To opadanje započinje oko četrdesete i teče postepeno.

Procenjuje se da se količina tog hormona svake godine smanjuje za otprilike 0,3 odsto, i da njegov deficit iskusi oko 20 odsto muškaraca koji prevale šezdesete. Pored testosterona, njima najčešće nedostaju i androgeni, hormoni kore nadbubrežne žlezde čije se dejstvo može uporediti sa dejstvom muških polnih hormona.

Među ekspertima se još vode polemike oko toga da li stariji muškarci prolaze kroz "andropauzu", odnosno mušku verziju menopauze, koja, doduše, povlači mnogo suptilnije i postupnije promene od onih na koje su osuđene sredovečne žene. Isto tako, postoje i nedoumice da li manjak testosterona valja lečiti, ili hormonska terapija treba da bude primenjena samo u ekstremnim slučajevima. Za sada je najsigurnije da se ništa ne preduzima bez lekarske dijagnoze i preporuke.

Postavljanje dijagnoze

Ako sumnjate da vam fali testosteron, vaš lekar može da vas pošalje na testiranje krvi. Ponekad je neophodno da se utvrdi i koliko u njoj ima prolaktina, hormona koji luči hipofiza, jer od normalnog rada ove endokrine žlezde zavisi aktivnost većine ostalih. Možda će biti potrebno da se proveri i da li je sve u redu sa vašom štitnom žlezdom.

Imajte u vidu da se pod normalnim nivoom testosterona podrazumeva količina od 250 do 800 nanograma po decilitru krvi. I da taj nivo varira u zavisnosti od doba dana, godišnjeg doba i vaše fizičke aktivnosti. Zbog toga je najbolje da se podvrgnete detaljnim pregledima. Ali, ukoliko hoćete da brzo saznate kako "stojite", odnesite uzorak pljuvačke u najbližu laboratoriju. Analiza ovog uzorka će pokazati da li kod vas postoji hormonska neravnoteža.

Uzroci nedostatka

Nedovoljno lučenje testosterona mogu da prouzrokuju alkoholizam, hemoterapija, disfunkcija hipofize, višak gvožđa u krvi, nerazvijenost polnih žlezda, hronična oboljenja, i neke upale koje nanose štetu testisima. Ono može da bude i posledica uzimanja lekova, naročito onih koji se prepisuju zbog depresije ili mentalnih poremećaja, kao i prekomernog stresa, side i drugih bolesti koje ugrožavaju imuno sistem.

Simptomi

Na deficit ovog muškog polnog hormona mogli bi da ukažu sledeći simptomi: nemogućnost da se postigne ili održi erekcija, visok holesterol, debljina (posebno oko struka), depresija, nemir ili česta promena raspoloženja, problemi sa koncentracijom i memorijom ili drugim kognitivnim i intelektualnim funkcijama, slab poriv za seksom i smanjena gustina koštanog tkiva.

Hormonska terapija kao moguće rešenje

Uzimanje sintetičkog hormona je prihvatljiva solucija samo onda kada se klinički dokaže da je proizvodnja testosterona nedovoljna, i isključi se postojanje izvesnih zdravstvenih tegoba i bolesti.

Ona, recimo, nije preporučljiva za muškarce koji imaju visok holesterol, za one koji boluju od srca ili raka prostate ili za koje se pretpostavlja da su izloženi većem riziku da dobiju tu vrstu raka. Lekari radi toga apeluju da se samoinicijativno, preko Interneta i pošte, ne naručuju nikakvi proizvodi koji na "prirodan" način regulišu nivo testosterona.

Ovaj hormon može da se prima u obliku pilula, ali i uz pomoć flastera, gelova, krema, injekcija i implanata koji se stavljaju pod kožu. Neki stručnjaci kažu da se pilule ne apsorbuju sasvim dobro, pa mogu da uvećaju šanse za pojavu holesterola, kao i da izazovu komplikacije vezane za srce i jetru. Oni predlažu da se koriste flasteri, gelovi i injekcije.

Korisno je znati i to da hormonska terapija, čak i ako se pogodi prava doza, ponekad ima i takve neželjene efekte kao što su mučnina i povraćanje, prijapizam (veoma duga ukrućenost uda praćena bolom), izbijanje bubuljica, glavobolje, veći apetit, brzo menjanje raspoloženja, narastanje grudi i oticanje gležnjeva.
S. P