Kada hard disk umre

Jedini pravi lek za ovu boljku je redovan bekap podataka, a u suprotnom ni stručnjaci ne mogu da garantuju uspešan oporavak

Svi informatičari imaju istu noćnu moru- - gubitak podatka. Jedini pravi lek za ovu boljku je redovan bekap podataka, i to ne na drugi hard drajv u mašini već na medije koji posle bekapa neće imati dodira sa vašim računarom.

Kopirane podatke je najbolje fizički skloniti od kompjutera. Ako ste ih prebacili na drugi hard disk koji se nalazi u istoj mašini, udar struje bi mogao da uništi oba diska. To uključuje i slučajeve prenosivog hard diska koji je ostao zaboravljen u fioci. Ako ste ga prebacili na drugi kompjuter u lokalnoj mreži, oba računara bi mogao da ugrozi virus. Požar ili krađa nisu zanemarljive opasnosti koje mogu uništiti podatke i na kompjuteru i u njegovoj neposrednoj okolini. Najjeftinije je snimati DVD-ove, a manju količinu podataka možete da prebacite i preko Interneta.

Dobar hard disk zlata vredi kada je u pitanju integritet podataka. Koji diskovi i koji proizvođači su najbolji? Posle nekoliko godina upotrebe, praksa pokaže koji su modeli bili nepouzdani, na primer Western Digital Caviar u drugoj polovini devedesetih, IBM diskovi proizvedeni u Mađarskoj ili nedavno proizvedeni Fujitsu diskovi. Međutim, u međuvremenu je Fujitsu prestao da proizvodi 3,5-inčne diskove, IBM je fabriku iz Mađarske preselio u Kinu, a WD Caviar ne pokazuje probleme svojih prethodnika. Za mane diskova koji su sada u prodaji, znaćemo tek za koju godinu.

Procenu otežava još nekoliko faktora: najsofisticiraniji deo diska je glava, a na svetu postoje samo četiri proizvođača glava za diskove. Oni se menjaju u saradnji s proizvođačima diskova, tako da različite serije naizgled istog diska mogu da budu opremljene različitim glavama. Takođe, proizvođač na osnovu internog testiranja, diskove deli u tri klase. Najbolji idu proizvođačima brand-name konfiguracija, a najlošiji se nađu u OEM prodaji. Informacija o klasi diska šifrirana je u serijskom broju, pa je gotovo nemoguće otkriti.

Što se tiče tipa diska, stvari su puno jasnije: najsigurniju varijantu i dalje predstavljaju SCSI diskovi, ali oni su i dalje skuplji. Kad smo već kod njih, upozorimo i da su RAID setovi u kojima se SCSI diskovi često koriste, vrlo problematični za spasavanje podataka, naročito RAID 0. Ukoliko pravite RAID set, koristite ga kao radni disk, a ne kao disk za trajno smeštanje podataka. I u svakom slučaju izbegavajte RAID kontrolere integrisane na jeftine matične ploče jer su oni su često uzrok problema. Uprkos tome što su serijski ATA diskovi moderniji i omogućuju veću brzinu prenosa podataka, pokazuje se da su nešto skloniji greškama od paralelnih ATA diskova. Razlog leži upravo u osetljivosti SATA konektora. Budući da su u istoj cenovnoj kategoriji, nije loše razmisliti o PATA disku. Računar možete da ubrzate na više načina nego što možete da poboljšate sigurnost samog diska.

Statistike kažu da se diskovi najviše kvare kao posledica mehaničkih grešaka. Uglavnom su to kvarovi nastali u proizvodnji, ali ponekad su i posledica lošeg rukovanja diskom. Izbegavajte "čačkanje" po disku ako niste stručni. Loše postavljen sistem koji radi, neuporedivo je bolji od "idealno" postavljenog sistema koji se pokvari. Vađenje, prespajanje i prenošenje diska izlaže ga mehaničkim šokovima, temperaturnim promenama, statičkom elektricitetu, atmosferskim uticajima i ostalim "nevoljama".

Ako su vam podaci nestali kao posledica neke softverske operacije (brisanje, formatiranje, menjanje particija), do njih verovatno možete da dođete softverski. Sve dok se preko vaših podataka ne upišu neki drugi i tako ih fizički unište. Zadnje snimljeni podaci ostaće zapisani na disku. Procenite vrednost izgubljenih podataka. Ako su izuzetno važni, prepustite posao profesionalcima. Ako su manje važni, možete sami da krenete u popravljanje. Postoje programi pomoću kojih ćete uspeti da završite taj posao vrlo uspešno.

Podatke izgubljene prilikom hardverskog problema ne možete softverski da povratite. Postoje programi za koje tvrde da to mogu, ali male su šanse da će u tome da uspeju, a mogu čak i da otežaju situaciju. Takođe ne pomišljajte na šrafciger. Ako niste dovoljno stručni ne otvarajte disk! Prašina koja padne na površinu diska dolazi u kontakt s glavom i tu je kraj priče. Ako ste sigurni u svoje znanje, i želite da na primer zamenite pokvarenu elektroniku obezbedite dobre uslove (čistu provetrenu prostoriju sa termoregulacijom i sa minimumom vlage) pripremite sav alat, i neka operacija traje što kraće jer prašina i vlaga u vazduhu mogu da upropaste osetljive komponente diska.