Jes' da mi nije jasno otkud ova tema na Military, al' nema veze, jako je zanimljiva

Zato sto se radi o vestini borbe. Znam da ima me4sta i na drugim forumima al eto, ja sam krenuo ovde i u osobenom stilu, koji ne bio bio mozda primeren drugim delovima.

Super je pilote samo nastavi.

 

Hvala pilote. Uvek sam uživao u ovome.

The Man The Legend.
This is the History of one of the Greatest Martial Artist whoever lived and a legend in his own time.

Mas Oyama in Bandana Kyokushinkai karate's founder (Sosai), Masutatsu Oyama, was born by the name of Yong-I-Choi in Qa-Ryong-Ri Yong-chi-Myo'n Chul Na Do, a village not far away from Gunsan in South Korea on juli 27 ,1923. He was the fourth son of Sun Hyung in a family of 6 boys and 1 girl.At a young age Yong-I-Choi moved to live with his sister who lived on a farm in Manchuria, a place in Southern China. Mas Oyama Yong-I-Choi had a very protective youth and had to walk about 6 miles on a small road through the hills every day to attend school as one of the 400 students at the Yongree Primary School.

His lack of interest in studieing made him dislike school He preferred to play hookie, swimming or fishing. When he was about 9 years old he had his first encounter with martial arts and the martial way. He started to learn the Southern Chinese form of Kenpo also known as the Eighteen Hands. His teacher was Mr. Yi who at that time worked on the farm of his sister. Mas Oyama trained with Mr. Yi for about 2 years and reached the level of shodan. When he was twelve he decided to return to Korea but kept his interest in martial arts. He started his training in the Korean martial arts of Taiken or Chabi. This sport was a mixtures of different arts like Kempo , KungFu and Ju Jitsu

In 1938, when he was 15 years old Mas Oyama went to Japan to receive instruction and training as a pilot as Bismarck, his idol at the time. He went to the Yamanashi Youth Aviation Institute but survival in Japan for a young Korean of only 15 years old resulted very difficult for the young Oyama and soon he had to stop his pilot training. But allthough life was hard, Oyama kept training in the martial arts with Judo and boxing.

Training in the snow While living in Japan he was forced to choose a Japanese name so he decided to take on the name of Oyama , meaning Great Mountain. One day he noticed a student training Okinawa karate and he became very interested. To the point that he went to the dojo of Funakoshi to Mas Oyama fighting stance become a member. When Oyama met the pioneer and founder of modern Karate now very well known as Shotokan he was very impressed. Oyama became a very devoted disciple and trained many hours during a long period of time in the dojo of Funakoshi at the Takushoku University.

His remarkable skill and progress were soon noticed and rewarded with a promotion at only 17 years old to Nidan (2e dan), When Mas Oyama as a 20 year old signed up with the Japanese army he was already Yondan (4e Dan) in Shotokan karate. From that moment on he also starts to train intensively in Judo reaching the level of Yondan in only 4 years time

The first period after the defeat of Japan in the second world war was a very difficult period for him and many japanese, especially mentally. During this period he met So Nei Chu. This Korean, living in Japan was an authority on martial arts and reknowned for his mental and physical strength. He also met Eji Yoshikawa, writer of the book about Miyamoto Musashi, Japan's most famous samurai warrior. Thanks to this book and the writer, Oyama starts to understand the profound meanings of the Samurai Bushido Code.

Influenced by So Nei Chu, Mas Oyama decided to withdraw from social life and live in solitude for a period of 3 years and dedicate his time completely to the intense training of body and mind He leaves for the mountain Minobu, the same place where Musasdhi made up the Nito Ryu swordmanship. Mas Oyama was only 23 years old at the time. In his opinion this would be the perfect place to start his severe training of body and mind that he had planned for himself. Accompanied by one of his students, called Yashiro, and assistend by a friend who provided them with the monthly food supplies they went to the wilderess to train. After 6 months however Yashiro decided to return to civilazation, overwhelmed by loneliness he leaves Oyama alone. After 14 months of training, his sponsor and friend sends a message to Oyama that he can no longer help him with his monthly food supplies. So Oyama has to stop his training and return to civilazation.

Mas Oyama ready Extreme training under waterfall A few month's later, in 1947, Mas Oyama participates in the Karate division of the "1st Japanese National Martial Arts Championships" after the second world war and wins. Despite his victory, Oyama feels empty inside due to the fact he had to leave his solitary training and decides to dedicate the rest of his life to karate and again returns to the wilderness for training. This time he goes to the Kiyozumi mountain, also in the prefecture of Chiba. This election was inspired for the spiritual nature of the place. His training was very intense and rigorous. He trained for about 12 hours a day . He trained standing below icecold waterfalls, breaking riverstones, using tree's as his makiwara, jumping hundreds of times over fast growing branches

During this time animals, rivers stones and trees were his oponents and he won off all of them. He also spent hours studying the many ancient martial arts zen and philosophy. He meditated during long hours in the icy waterfalls. His goal was to create a martial art going back to the origins of the true samurai way of fighing. Duriing these 18 months of rough and intense training Mas Oyama combined the most effective techniques of different systems and made up his own unique style. After this time he returned back to society as a completely different man . Mentally, Physically and spiritual much stronger.

Mas Oyama Demo During the 50' Mas Oyama started to demonstrate his ability and strength fighting bull's. He fought 52 bull's in total of which he killed 3 on the spots and chopped of the horns of 49 with one only shuto (chop with the side of the hand) This doesn't mean it was a piece of cake. Oyama didn't hide the fact that his first intent only Mas Oyama Punching resulted in a mad bull and in 1957 it almost resuled in his dead. In 1957 when he was 34 years old a bull fight almost resulted fatally when a bull caught him in his back and torn it open almost completely. This fight costed him 6 mont's to recuperate from this almost letal wound. In April 1952 Mas Oyama travelled to the United States where he stayed for one year demonstrating his karate live on national television. He fought against professional boxers, wrestlers and everybody who wanted to challenge him.

In total he fought against 270 opponents and beated them all , most of them with a single attack. No fight lasted longer than 3 minutes and most were finished after a few seconds. Oyama based his fights on the samurai fighting principle of one blow, certain dead (Ichi geki, hissatsu). If he came close to you, than the fight was over, if he hit you, something broke, if you tried to block his attach, the result would be a broken or dislocated arm and if you didn't block your ribs would be broken. Due to his power and skill he bacame known as God's Hand. For him, this was the true goal and purpose of karate. The estetical aspects and complex techniques came only second place but nonetheless he was also known for his powerfull head kicks.

Mas Oyama Knife Hand Mas Oyama During this time the 100-men kumite started. To test his own capability's and skills, Mas Oyama decided to have a 300 men kumite in 3 days. He choose the strongest students from his dojo to fight him one after one. After everyone had his turn they started all over again untill the 300 fights finished. Every student had to fight the master about 4 times during those 3 days . Some of them didn't even stand through the first day , because of the poweerfull blows of Oyama. The legend goes that Oyama wanted to fight a 4th day but none of his students wanted to participate another day.

In 1954 Mas Oyama started his first dojo on a small pice of grasland in Tokyo but June 1956 should be considered as the official start of the Oyama karate school, opening his dojo behind the Rikkyo University at about 500m of the actual honbu dojo. In 1957 there are about 700 members training at his dojo , dispite of the great dropout rate due to the hard training. Practitioners of other martial arts also came to train at his dojo especially for the jis-sen kumite (full contact fighting). Mas Oyama observed these styles and adopted their best and most usefull techniques into his karate. Doing so, his Karate evolved soon into one of the most impresive styles in the world of martial arts. Soon his style was known as "The Strongest Karate", not only thanks to the skill and enduance of Oyama but also because of the strong and strict discipline and the requirements for training and tournaments.

Mas Oyama Meditating Mas Oyama blocking Oyama Dojo members took their kumite very serious very much aware that they were practising a fighting sport so they had to expect to be hit and to be able to hit. With few rules and restrictions they fought their kumites. attacks to the head with the handpalm or fists wrapped in towels, throws, grappling and kicks, even to the groin were normal practice. The Kumite continued utill one of the competitors surrendered and gave up shouting. People got hurt every day and the giveup percentage was incredibly high (over 90%). They had no official Dojo-gi and wore whatever they had.

In June 1964 the actual Honbu (world headquarters) was officially opened and IKO (international Karate Organization) adopted the name of "Kyokushin", or "ultimate thruth" as the name for Oyama's karate. From that moment Kyokushin Karate started to spread out all over the world attaining over 15 million practitioners in over 120 country's, making it in one of the biggest martial arts organizations in the world. In 1974 Mas Oyama got honored for his work by receiving the 9th dan and shortly after that he received the 10th dan, the highest possible grad in the world by the international committee of counry representatives.

Mas Oyama resting In April 1994 as Oyama died at an age of 70 being ill of lung cancer. His sudden death left the international organization in a very confused state. Before his death he appointed in his testament that Yukio Nishida would be he succesor to lead zijn IKO but on his death bed he changed his mind and appointed A Mas Oyama Teaching kiyoshi Matsui, Yondan (4de Dan). Allthough Matsui was very competent at karate and management, many of the higher ranked Yudansha were offended by this what resulted in the falling apart of IKO in 4 groups: IKO 1 under shihan Akiyoshi Matsui, IKO 2 of shihan Kenji Midori, IKO 3 of shihan Yoshikazu Matsushima and IKO 4 of shihan Toru Tezuka. Every Japanese group says to be the true succesor of Mas oyama and since than the Kyokushin all over the world finds itself in a heavy struggle for the ultimate leadership

Outside Japan there are a 5th and 6th groups. One of them being in the IKF lead by Hanshi Steve Arneil from the United Kingdom and the other is the IBK of Kancho Jon Bluming in Holland. Both of these non-japanese organizations still teach the traditional Kyokushin Karate as it was taught and intended by Mas Oyama.

Mas Oyama did not only create an extremely effective martial art but he also gave us the Kyokushin way of life philosophy. It can be argued that he was one of the best karate master of all times and he made many great instructors who helped to spread his organization all over the world. He left us a legacy to be proud of.

This is his Kyokushin ideal :

Keep your head low (modesty), eyes high (ambition), mouth shut (serenity),
base yourself on filial piety and benefit others.

With respect for our only true leader,

Osu !!

Big Boss  i stil koji je stvorio i on sam

 

Врховни мајстор Фунакоши Гичин рођен је 10. новембра 1868. године у Јамакави (Шури, Окинава префектура), у самурајског породици, која је у ранијим временима била вазал племића из Ryukyu династије.

До 11. године већ је био познат у борилачким вештинама Ryukyu стила. Тренирајући код мајстора Азато Анкоа, убрзо је достигао свог учитеља и заједно с њим почео важити за најбољег вежбача борилачких вештина у том пољу. Такође, учио је karate-jutsu (пише се са карактерима који значе "борилачка вештина кинеска шака") код мајстора Итосу Анкоа. Оба учитеља била су импресионирана племенитошћу његовог карактера.

Прелазак у Јапан [уреди]

Како је током година наставио са тренинзима и развијао своје импозантне вештине, мајстор Фунакоши је постао председник Окинављанског друштва за борилачке вештине, као и инструктор у Окинављанској учитељској школи. Између 1906. и 1915. Гичин Фунакоши је са својим најбољим ученицима путовао кроз целу Окинаву, јавно демонстрирајући карате технике. Касније 1922. године, када Фунакоши имао 54 године, престонаследник и каснији јапански цар Хирохито као сведок таквих представа, позвао га је да на националном будо-конгресу у Токију 1922. године презентује свој карате. Ово представљање, прво јавно приказивање karate-jutsu-а у Јапану, било је потпуни успех. И до тада непознати мајстор борилачких вештина Фунакоши Гичин моментално је постао славан у јапанском свету борилачких вештина.

Одмах потом, оснивач модерног Џудоа, Кано Џигоро, који је и сам присуствовао демонстрацији на будо-конгресу, позвао је мајстора Фунакошија и његовог ученика Гима Шинкина у Кодокан џудо дођо да направе демонстрацију ката. Веома посећени догађај испунио је Кодокан дођо до последњег места, и биио толико добро примљен да се мајстор Фунакоши нашао под притиском са свих страна да остане у Токију.

Одушевљен идејом да даље промовише борилачку вештину за коју се већ толико заложио да пренесе у Јапан, мајстор Фунакоши је убрзо почео да држи тренинге на Токијском Meiseijuku-у, дому за окинављанске студенте. Године 1922. објавио је књигу под називом "Ryukyu Kempo Karate". То је било прво формално представљање karate-jutsu-а у Јапану. Садржај књиге је био не само свеж и необичан, већ и одлично написан, и одмах је створио до тада невиђени карате бум.

Шотокан [уреди]

Како је популарност karate-jutsu-а расла, мајстор Фунакоши је увео први систем "дан рангирања" у априлу 1924. године.

Отприлике у исто време, уз подршку свог учитеља Будизма, Абот Фурукава Ђодоа из Енкакуји храма у Камакури, масјтор Фунакоши је почео да практикује Зен. Прихватио је познато Будистичко учење које каже "форма је празнина и празнина је форма". Почео је да увиђа значај тог учења за своју борилачку вештину, и на крају променио знаке за реч карате од кара + те ("кинеска" + "шака") у кара + те ("празна" + "шака").

Такође, у циљу популаризовања "локалне" окинављанске борилачке вештине у остатку Јапана, мајстор Фунакоши створио је комплетан систем техника и теорије, и променио кинеска и окинављанска имена ката у стандардна јапанска. Године 1929., после доста размишљања, такође је променио име karate-jutsu-а ("борилачка вештина кинеска шака") у карате-до ("пут каратеа", или "пут празне шаке"). Ово је изазвало незадовољство на Окинави, на коју се више никад није вратио. Затим је дефинисао двадесет учења каратеа, и афирмисао главну карате филозофију.
Гичин Фунакоши

Број људи који су хтели да тренирају карате растао је сваки дан, тако да је постало тешко пронаћи место свима да тренирају. Зато је, 1939. године, мајстор Фунакоши основао "Shotokan" дођо, који је подигао о свом трошку. ("Shoto" је псеудоним који је користио када у калиографији и да потписује своју поезију. "Shoto" значи "борови таласи" и односи се на звук ветра који дува кроз борове, а подсећа на звук океанских таласа.)

Интересантно је да у својој карате школи, никад прихватио турнирска такмичења и борбе у двоје.

Његов син, Фунакоши Гиго модернизовао је систем каратеа који је он првобитно развио. Ово је превасходно постигао спуштајући висину неких техника као zuki (ударци), shuto uchi (напад руке с ножем) и додајући технике шута које се изводе изнад висине струка. Shotokan, како је временом назван, развио се под утицајем кендо-вих удаљености и тајминга.

Све ово је довело до настанка Јапанске Карате Асоцијације (ЈКА) 1955. године, са Фунакошијем као главним инструктором, мада Фунакоши није подржавао све промене које је та организација увела у карате. Остао је у Токију до своје смрти 29. априла 1957. године, у 89. години. Након Другог светског рата Фунакошијеви преживели ученици (углавном универзитетски студенти) формализовали су његово учење.

После Другог светског рата [уреди]

У ваздушним нападима у другом св. рату, Shotokan дођо је уништен, и развој каратеа је заустављен. Међутим, након рата, Фунакошијеви следбеници су се поново организовали, и 1949. године формирали Јапанску Карате Асоцијацију, са Фунакошијем као врховним мајстором.

Министарство образовања је, 10. априла 1949. године, званично признало ЈКА. Само 19 дана касније у 89. години мајстор Фунакоши је преминуо. Велика комеморативна служба одржана је у Ryogoku Kokugikan-у (националној сумо дворани), а присуствовало је више од 20 000 људи, укључујући и многа позната имена која су дошла да одају пошту.

Споменик мајстору Фунакошију постављен је у Енкакуји храму у Токију. Чланови ЈКА сваке године долазе да одају пошту на 29. април, датум одржавања Shoto фестивала.

Фунакоши је објавио више књига о каратеу, укључујући своју аутобиографију - "Карате-до: Мој начин живота".

Цитати [уреди]

"Крајњи циљ каратеа не лежи у победи нити у поразу, већ у савршености његових вежбача"

"Победити у хиљаду пута у хиљаду битака није највећа вештина; већ покорити непријатеља без борбе"

Шото нију кун [уреди]

Шото нију кун су правила (кодекс) понашања, које је дефинисао Фунакоши и која објашњавају основни принцип Карате-До (пут празне руке) и служе усавршавању карактера.

   1. Карате до ња реи ни хајимари, реи ни овару кото во васуруна.
      Не заборави: Карате почиње са реи и завршава са реи (реи - Поштовање, пристојност)
   2. Карате ни сенте наши.
      У каратеу нема превентивног напада. (Карате не познаје "први" напад.)
   3. Карате ва ги но тасуке.
      Карате је помоћник правде.
   4. Мазу јико во шире, шикошите тао во шире.
      Спознај прво себе а после другога.
   5. Гијуцу јори шинјуцу.
      Вештина духа долази пре вештине технике.
   6. Кокоро ва ханатан кото во јосу.
      Учи да контролишеш дух, тада га ослободи бескорисног.
   7. Вазаваи ва гетаи ни шозу.
      Несрећа настаје због непажње.
   8. Дођо номино карате то омоу на.
      Карате није само у дођу.
   9. Карате но шугјо ва исшо де ару.
      Тренинг каратеа траје (обухвата) читав живот.
  10. Араи јуро моно во карате ка сејо, соко ни мјо ми ари.
      Повезати свакодневницу са каратеом, то је магија те вјештине.
  11. Карате ва ју но гото ши таезу нацудо во атаезареба мото но мизу ни каеру.
      Истински карате је као врућа вода које се хлади ако је стално не подгријаваш.
  12. Кацу кангае ва моцу на макену кангае ва хицујо.
      Не размишљај како ћеш победити, него размишљај како да не иузгубиш.
  13. Теки ни јоте тенка сејо.
      Мењај се, зависно од противника.
  14. Татакаи ва кјојицу но соју икан ни ари.
      Борба зависи од прецизности ударца.
  15. Хито но те аши во кен то омое.
      Претпостави да су ти руке и ноге - сабље.
  16. Данши мон во изуреба хјакуман но теки ари.
      Када изађеш из дворишта младости, имаш пуно противника.
  17. Камае ва шошинша ни ато ва шизентаи.
      Заузимање става постоји само код почетника, касније постоји само природан став.
  18. Ката ва тадашику јисен ва бецо моно.
      Вежбај кату правилнно, у правој борби је друга прича.
  19. Чикара но кјојаку, карада но шиншуку, ваза но канкју во вазаруна.
      Тврд и мек, напетост и опуштеност, споро и брзо, све заједно са правим начином дисања.
  20. Цуне ни шинен куфу сејо.
      Увек размишљај и испробавај ново.

Хироказу Каназава 

Каназава Хироказу (1931. -) је светски признат шотокан карате инструктор.

Тренутно је главни инструктор и председник Шотокан Карате-до Међународне Федерације, организације коју је основао када је напустио јапанску карате асоцијацију (ЈКА). Каназава је један од неколицине мајстора који су достигли 10. дан (највећи ранг који се може доделити шотокан каратеки) а једини је жива особа која га има.

Каназава је на првом ‘Свејанском карате првенству’ 1957. године освојио кумите такмичење. На такмичење се пријавио са сломљеном руком са претходног такмичења, али пошто није желео да разочара мајку која је допутовала из далека да га види, борио се и освојио титулу. Наредне године, освојио је ката титулу и поделио кумите титулу са Такајуки Микамијем у једном од најспектакуларнијих момената шотокан турнирске историје. Миками и Каназава су тренирали заједно и били цимери током читаве карате каријере, али се нису борили претходне године, јер је Миками предавао на Филипинима две године. Када су се сусрели у финалу, урађено је врло мало техника, познавали су се исувише добро. Кружили су чекајући да се онај други отвори све док није истекло време. И због тога, одлучено је да се обојица проглесе за шампионе свејепанског кумите првенства за 1958. годину.

Историја

Иако је тренирао џудо као млад, Каназава је почео да тренира карате док је био на Такушоку универзитету код мајстора Накајаме Масатошија. Такође један је од неколицине преосталих каратека који могу да се похвале да су тренирали код Фунакоши Гичина, чувеног окинављанског учитеља који је донео карате у Јапан и основао Шотокан стил. Био је међу првим који су завршили ЈКА инструкторски програм (пре него што се ЈКА поделио и Каназава основао сопствену организацију). Између осталих овај програм су завршили и Такајуки Миками, Терујуки Оказаки и Такаура Еији.

Odlicno drugar